Прочитај ми чланак
(Гад Лернер)
Абд Алах, краљ Саудијске Арабије, управо је напунио 90 година. Нико не зна ко заправо командује у Ријаду. Невероватно богата и моћна владајућа класа која чува најсветије исламско место – Меку – представља забрињавајућу енигму. Запад је деценијама види као одбрамбену тврђаву коју треба подржавати и наоружавати. Мрежа финансијских улагања нераскидиво је повезује са нашим економијама. Чак Израел има улогу везе – без да се то јавно огласи – са династијом која се супротставља Ирану и (за разлику од Катара) жели да искорени покрет Муслиманско братство, како би се изоловао и сам Хамас у раљама Газе.
Ипак, Саудијска Арабија игра на два стола. С једне стране има посебан однос са САД. С друге стране потхрањује моћ једног салафитског ислама, екстремног, фундаменталистичког и чак џихадистичког. Милиције самопрокламованог калифа Ал-Багдадија[1] уживају посредну, али пресудну подршку Ријада. Никада потврђену, али ни оповргнуту.
Утисак који добијам је следећи: Саудијска Арабија, свесна да нафтно богатство не може да траје заувек и да је њен стратешки централни положај привремен, сумња у опадајући примат Запада – па је спремна да следи алтернативни сценарио катастрофичног карактера: тј. да победе опскуранти у преокрету биланса светских сила.
Мека тако остаје симбол једне нерешене исламске амбигве. И Саудијска Арабија се потврђује као трн у оку међународне стабилности. Најподмуклији савезник Запада.
[1] Прим. ур: Абу Бакр ал Багдади – вођа Исламске државе Ирака и Сирије (ИСИС); кад је 29. јуна 2014. ИСИС објавила успостављање калифата, он постаје калиф Ибрахим а ИСИС бива преименована у Исламску државу.
