Јацењук поднео оставку, Свобода и УДАР изашли из коалиције, распала се украјинска Влада – Анализа: Шта то значи за Украјину и који мотиви се крију иза овог потеза?

Украјински премијер Арсениј Јацењук је поднео оставку након што су се две кључне странке повукле из владајуће коалиције. Крајње прозападна странка Свобода и покрет УДАР, којег предводи Кличко, напустили су Владу те тиме довели до њеног рушења, али и до оставке Јацењука који истиче како је то разлог.

Именован в.д. премијера Украјине

Вршилац дужности премијера Украјине ће бити потпредседник владе, министар за регионални развој Владимир Гројсман, рекао је министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков.
Владимир Гројсман (хазарског порекла) познат је по томе што је увео тајкуне у пучистичку украјинску владу након државног удара после којег је збачен са власти легитимно изабрани председник Украјине Виктор Јанукович.

Шта се крије иза овог потеза?

Пад Владе је поздравио председник Петро Поросенко, а један од посланика је рекао како ће се овим потезом парламент „очистити од московских агената“. Подсетимо, Јанукович је срушен с власти у фебруару, но састав парламента је остао као и раније.

Другим речима, људи који нису лојални новом правцу којим је кренула Украјина и даље седе у парламенту, но нови избори могли би их избацити, што је вероватно и циљ овог политичког потеза, а долази непосредно након што је Влада забранила деловање Комунистичке Партије Украјине.

Ипак, ова политичка сортирањем долазе у више него напетом тренутку за Украјину – рат на истоку и даље траје. Но, неки други циљеви су очигледно добили приоритете. Тако је иначе врло смирени, сада већ бивши, премијер Јацењук беснео на посланике који су спречили спровођење новог закона којим би се либерализовала контрола над украјинским системом гасовода.

„Историја нам неће опростити“, поручио је Јацењук у бујици реторике позивајући се на „милионе који су омогућили револуцију“. Иза ове реторике се крије јасан политички циљ – елиминација било какве опозиције, било да се ради о противљењу рату на истоку или „доктрини шока“ по питању трансформације украјинске економије.

Порошенко, дакако, поздравља овакав процес истичући: „Народ жели потпуно нове државне власти“. Нема сумње како ће ускоро кренути и „лов на вештице“, тј политичка елиминација свих наводних „про-Јануковичевих“ актера. Мајдан је свакако нестрпљив и Поросенко је сасвим у праву, једино је питање да ли тзв. „активисти“ с Мајдана заиста представљају украјински народ, па и ван зараћеног истока?

Шта је заправо толико разљутило Јацењука и какав је то закон који није прошао у парламенту?

Наиме, ради се о закону који систем дистрибуције гаса, као и другу инфраструктуру, предаје у руке конзорцијума америчких и европских компанија.

Другим речима, у актуелном сазиву парламента Украјине још увек седе људи који су спремни – па и по цену властите физичке безбедности – пружити отпор предаји виталних украјинских сегмената економије страним интересима.

Украјина ускоро може постати војни партнер НАТО

САД би могле ускоро да дају Украјини статус привилегованог војног партнера НАТО, саопштава агенција УНИАН, позивајући се на бившег шефа спољне обавештајне службе Украјине Николаја Маломужа.
Он сматра да и Сенат и Конгрес САД подржавају ову одлуку.
Примећује се да такав статус омогућава Украјини да добија средства од Сједињених Америчких Држава за куповину и закуп војне опреме и система одбране и право на набавку војне опреме и оружја за време рата.

То је оно што љути Јацењука и због тога се данас изнервирао више него због рата на истоку земље. То нимало не чуди. Шта год неко мислио о побуњеницима на истоку земље, то не мења чињеницу да се у Кијеву на власти налази једна политички опортуна класа која је дала бројна обећања својим Западним савезницима и сада ће учинити све како би те неписане споразуме и испоштовали.

Јацењук тврди како немогућност спровођења ових закона „доводи у опасност и животе украјинских војника“. У којем смислу? Па јасно је, Кијев их нема чиме плаћати. Војна офанзива на истоку захтева поприличне финансијске издатке, војници морају добити новац, тенкови гориво итд „Ти људи тамо седе под ватром, зар не можемо мислити на њих?“, Поручује Јацењук у данашњој емотивној реторици, која ће свакако проћи код већег дела трауматизираног народа.

Нема места за опречне ставове у овој новој Украјини – Поросенке ће сада позвати на ванредне изборе, који су се требали одржати тек за две године, а нова Влада ће бити идеолошки далеко компактнија од ове.

Шта ово значи за Украјину? Ниједан доброг. Пуч у Кијеву покренуо је побуну на истоку земље. Колико на ту побуну утиче Русија?

Зависи кога се пита, али да је она букнула као реакција на долазак политичких актера који су становницима источне Украјине неприхватљиви, у то нема сумње.

Сада ће се ствари додатно и погоршати, нарочито ако рат на истоку буде трајао у време превремених избора, јер то значи да ће комплетан парламент у Кијеву бити попуњен са за исток неприхватљивим људима. То ће пак довести до става на истоку да је отпор једини избор и да је било какав компромис са новим властима немогућ.

Имајући у виду демографију истока, као и све друге факторе који играју улогу у овој комплексној ситуацији, данашњи догађаји могли би само појачати сукоб.

Нема неких назнака да је поросенка заиста заинтересован за преговоре са побуњеницима. Тзв. Контактна група која је створена на основу дипломатске иницијативе у Берлину само је детаљ којиме се евентуално даје до знања да некаква дипломатија ипак постоји – као и Женевска конференција у случају Сирије, постојала је, али је била потпуно безначајна.

Како ствари за Кијев изгледају? Зависи како се узме – с једне стране њихова офанзива ће се „издувати“ када новца понестане, а то би могло бити већ до ове јесени. С друге стране, све се гласније прича о томе како би Украјина могла постати некакав НАТО „партнер“, а и Обама је рекао како ће амерички војни саветници ускоро стићи у Украјину. Све то указује да се неће тек тако допустити да се побуњеници забарикадирају у Доњецку и Луганску и тамо, издржавајући нападе, чекају да се испразни благајна у Кијеву.

Пушков: Јацењук – аутор гасне кризе у Украјини

„Долазак гасне кризе је неизбежан.
Узгред, аутор ове кризе је и сам бивши украјински премијер Арсениј Јацењук, који је, очигледно, уз политичку подршку САД имао апсолутно бескомпромисан став у преговорима са Москвом и у значајној мери изазвао ситуацију која би могла довести до гасног краха у Украјини у новембру,“- изјавио је шеф Комитета Државне думе за спољне послове Алексеј Пушков, коментаришући оставку Јацењука.
Раније, премијер РФ Дмитриј Медведев изјавио је да ће у случају наставка гасног спора између Москве и Кијева на јесен наступити „потпуна гасна криза“.

Ако нам је трагедија авиона МХ17 ишта показала, онда је то сва жестина којом ће се око Украјине сударити Русија на једној, а САД на другој страни. Ко га је срушио? Не знамо и изгледа да нећемо тако брзо нити сазнати. Обе стране изашле су са својим аргументима, са својим – наводним – обавештајним подацима. И од свега скупа још увек не знамо ни ко је кривац ни како је авион МХ17 срушен.

Не треба од ове ситуације радити некакву „заверу“, још је рано, можда обе стране још проверавају податке и спремају се кроз који дан изаћи у јавност са нечим конкретнијим, но у овој ситуацији све што добијамо звучи помало апсурдно.

Да ли је уопште могуће веровати да једна Русија и један САД, са свом техником коју су нагомила у региону и Црном мору, сателите да ни не спомињемо, нису у стању да представи јасне, недвосмислене и неоспорне доказе који би прогласили кривца за трагедију малезијског путничког авиона ? Или можда бесконачна недоумица у овом тренутку одговора свима? Када говоримо о свим потенцијалним опцијама, ни ову се не може сасвим занемарити, да обе стране заправо знају шта се догодило, али не желе да изађу у јавност са тиме како би се избегла експлозија политичких последица на ситуацију.

Теоретски, зашто не изаћи, ако постоје, с јасним доказима? Можемо само спекулирати, но вероватно и Вашингтон и Москва – који су главни актери у Украјинској кризи – осећају да се налазе на корак до за њих позитивног исхода, без ризиковања знатно веће конфронтације. То заправо много више вреди за Русију него за САД. Америка не би имала ништа против да се Русија потпуно изолује, док се Русија и даље нада – барем се надала до недавно – нормализацији односа.

Но, како се ствари развијају – а данашњи „пад Владе“ у Кијеву знатан је део тог развоја – овај конфликт ће постајати све опаснији јер се сваким даном све више и више одбацује могућност некаквог, мада тешко замисливог, компромисног решења. Када се иде на све или ништа, опасност је огромна.

Овај данашњи потез у украјинском парламенту је управо то – почетак, заправо наставак, процеса у којем се сва политичка моћ настоји консолидовати у рукама једног идеолошког правца, како у политичком, геополитичком, војном тако и у економском смислу.

Није коначна сврха продирања Запада у до сада релативно несврстану Украјину само уклањање ње из тзв. сфере руског утицаја. Може се с њом још пуно тога учинити, рецимо отети њену економију. Неки ће устврдити да ће такав сценарио у ионако већ осиромашеној Украјини многим становницима „отворити очи“ те би тада могли поново промислити које су све агенде стајале иза актуелног немира.

Хоће ли? Јесу ли становници других приватизацијом опустошених држава европског бившег социјалистичког блока имало „отворили очи“? Не баш, зато очекивати некакво велико буђење народне свести у Украјини није за очекивати, нарочито не код оних који данас у Украјини на ово стање гледају на један такав начин, а њих није мало.

40 граната пало на територију Русије

Ескалација напетости на граници, Русија: „40 граната током дана погодило је руски територију“, САД: „Русија артиљеријом гађа положаје украјинске војске“ – Интерпол расписао потерницу за вођом Десног Сектора

Актуелно стање на граници између Русије и Украјине је, судећи према последњим извештајима, изузетно напето. Како преноси руска државна новинска агенција РИА Новости, истиче Ројтерс, позивајући се на изворе из пограничних снага, током данашњег дана на простор руског територија, регион Ростова, пало је „око 40 граната из правца Украјине“.

Информацију је објавио Ваисилиј Малајев, представник руске Федералне Безбедносне Службе за безбедност границе.

Народна војска напустила Лисичанск

Град Лисичанск (90 км од Луганска), заузела је Национална гарда Украјине, саопштили су у штабу Луганске народне републике.
Украјинска војска, пре него што ће ући у град, засула га је ракетама из система „Града“ и хаубицама.
Многе куће су уништене.
Лисичанск је сада на ивици хуманитарне катастрофе, нема светла, воде и гаса. Становници масовно напуштају своје домове.

Уколико су информације тачне, то би представљало знатну ескалацију пограничних сукоба. Подсетимо, и до сада су гранате падала с украјинске стране на руску територију те је у једном инциденту погинуо цивил, а неколико их је рањено. Но, у досадашњим инцидентима се радило о неколико, наводно залуталих, граната. Овде извори спомињу „око 40“ у једном дану, заправо у једно јутро.

У исто време, руско министарство одбране тврди како украјинска војска на истоку Украјине користи фосфорне бомбе на простору цивилних зона.

„Данас имамо веродостојне потврде како се фосфорна муниција користи у градовима и цивилним просторима у Украјини“, рекао је руски генерал Виктор Позникир.

„Руско министарство одбране је пажљиво проучило доступне информације о бројним случајевима употребе фосфорних и касетних бомби од стране украјинске војске против цивила“, рекао је Позникир.

Но, друга страна такође оптужује. САД су изнели информацију да Русија артиљеријом гађа положаје украјинске војске те како су на границу довели „моћне ракетне системе“ које наводно планирају дати побуњеницима. Портпарол Стејт департмента тврди како се ради о информацијама америчких обавештајаца, но конкретнији докази нису представљени.

У другим вестима, међународна организација Интерпол данас је – на захтев Русије – расписала потерницу за лидером екстремно украјинске организације Десни Сектор, Дмитријем Јарошем. Јарош је у неколико наврата износио претње против Русије те је позивао на рушење гасовода који из Русије иду преко Украјине.

Но, отворено пропагирање фашистичке идеологије није Десним Сектору донело много симпатија у Украјини – упркос чињеници да су управо они послужили физичком спровођењу оружаног пуча у Кијеву у фебруару ове године – Јарош се кандидовао за председника у мају, али је освојио мање од 1% гласова.

(Адванце, Глас Русије, Србин.инфо)

Ознаке: анализа, Антн Роша, грађански рат, оставка украјинског премијера, Украјина