Прочитај ми чланак
Кликни на слику да је увећаш
Предузећа у реструктурирању не плаћају порезе, доприносе, струју а ни плате, али њихови директори месечно зарађују хиљаде евра.
Чак ни ограничење зарада у јавном сектору на 162.740 динара не спречава директоре највећих српских губиташа и дужника да за себе узму готово дупло више. То су показали подаци који су достављени јуче Одбору за привреду Скупштине Србије.
БИП посебна прича
Миливоје Драганић, директор Београдске индустрије пива, зарадио је за годину дана 3,2 милиона динара. Међутим, БИП је једно од малобројних предузећа у реструктурирању које не живи од субвенција.
– Редовно исплаћујемо плате запосленима, плаћамо порезе и доприносе, рачуне за комуналне услуге и прошлу годину завршили смо са добитком – каже Драганић.
У врху листе најплаћенијих је Драган Миливојчевић, директор предузећа “Драган Марковић“ из Обреновца. Од 12 милиона динара, колико је ова фирма зарадила прошле године, чак четвртина је отишла у његов џеп. Одмах иза њега је и Владислав Несторовић, директор „Вршачких винограда“, који је прошле године зарадио 3,2 милиона динара водећи фирму која је направила губитак од 177 милиона динара.
“Галеника” бележи губитак 4,8 милијарди динара, а директор Живомир Новаковић зарађује 260.000 динара месечно.
Драган Јовановић, члан скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, каже за “Блиц” да је ове податке тражио поводом годишњег извештаја Агенције за приватизацију.
– Истакао сам да постоје фирме где радници не примају плате, а да директори имају велика примања. Иако су представници Министарства привреде рекли да је све у реду, тражио сам да ми се доставе подаци за сваку фирму појединачно. Тако смо дошли до сума које су застрашујуће – каже Јовановић.
Према његовим речима, ту су фирме које уопште не раде, али су на државним јаслама.
– Фирме које добијају дотације из државног буџета не могу да исплаћују енормне зараде менаџменту јер тај менаџмент да је способан, он би их извукао из кризе. Ово је завлачење руке у џеп сваког пореског обавезника у Србији – каже Јовановић.
Онај ко води фирму у реструктурирању, не плаћа никакве обавезе према држави и према повериоцима, који не могу ни да га блокирају.
– Борба за директорске позиције у предузећима у реструктурирању није случајна. Безброј пута сам добила питање зашто би неко желео да буде директор предузећа губиташа. Одговор је увек исти, зато што из те фирме још може много тога да се узме – каже за “Блиц“ Ранка Савић, председница АСНС.
– Проблематичан је морал људи који узимају огроман новац за себе тамо где се радницима дугује. А још је проблематичније што Влада Србије, која овим предузећима располаже, жмури и пушта да директори ових предузећа зарађују по 200.000-300.000 динара месечно, док радници немају оверену здравствену књижицу, не примају плату или имају само минималну зараду – објашњава Савић.
(Блиц, Фото: Графички студио Блица)
