Прочитај ми чланак
Само синоћ посетиоци Белог двора могу су да погледају макету Ивана Мештровића, Видовдански храм.
Краљевски Двор и ове године поново је учествовао у Ноћи музеја, и представио модел Видовданског храма нашег чувеног вајара Ивана Мештровића у сарадњи са Народним музејем из Крушевца, као и скулптуре из његовог косовског циклуса.
Хваљен и оспораван, уздизан и хуљен, Видовдански храм Ивана Мештровића један је од најмање познатих славних уметничких и политичких пројеката у историји Срба и Србије.
Настао је у време оживљеног и моћног националног заноса, мање од четврт века пошто је обновљена краљевина и осокољена српска државност прославила пет стотина година од Косовске епопеје. Године 1911. Србија је одлучила да овај пројекат изложи на светској изложби у Риму.
Енормна цена такве инвестиције и избијање првог од ратова 20. века који ће обележити читаву новију историју Србије учинили су пројекат неостваривим, а његова неостваривост га је учинила готово митским.
Још током 1915. године, макета Храма са римске изложбе упућена је у Лондон, потом у Њујорк и тамо је, заборављена и гурнута на зачеље интереса у поређењу са вестима о стању на фронтовима и агонији дотадашњег света, нестала!
Године 1968, као сцена из филма о отимачима изгубљеног Ковчега завета, макета је пронађена у једном од магацина њујоршких докова, идентификована, и прослеђена у Београд. Ту је извршена њена стручна поправка и рестаурација, а потом је, у приличној тишини, пребачена у музеј у Крушевцу, где се налази и данас.
Током Ноћи музеја биле су представљене и скулптуре Ивана Мештровића из његовог Косовског циклуса које су део уметничке збирке Дворског комплекса: скулптура Марка Краљевића, скулптура Петра Петровића Његоша, скулптура Сећање, мали модел сфинге који се чува у Краљевом кабинету, као и више постера великог формата.
Историчари уметности водили су посетиоце кроз изложбу. Више хиљада гостију који су посетили Бели Двор током Ноћи музеја имали су прилику да по први пут виде ова јединствена дела.
Широм Србије били отворени музеји
Београдске улице биле су пуне младих, али и старијих суграђана који су радознало разгледали програме и шетали су се приметно расположени.
Грађани Београда су радознало разгледали изложбу о „Првом светском рату из женског угла“ у Конаку кнеза Милоша, али су се и са великим интересовањем упознавали са изгледом масонске ложе и храма у Етнографском музеју. Тамо су дати одговори на питања ко су „слободни зидари“ и које тајне крију обреди и симболи масона који се примењу већ стотинама година.
Сви који су желели да закораче у оригиналну сценографију са снимања култног филма „Маратонци трче почасни круг“ и заједно са новом поставом „маратонаца“ узвикују чувене реплике нашли су се у музеју Југословенске кинотеке.
Јапанске нихон-га графике, јапанске лутке, појасеви за кимоно и многих других занимљивих експоната у вези са Јапаном представљени су на Филолошком факултету.
Конак књегиње Љубице вечерас је место за све који су жели да сазнају све о свадбеним обичајима у последњих пар векова кроз изложбу „Здраво били, младенци мили!“.
Ново гробље је и ове године отворено, па су се по мраку могли обићи величанствени споменици и костурнице. Грађани су у реду стајали испред Историјског музеја како би погледали изложбу „У име народа! Политичка репресија у Србији 1944-53“. Помоћу савремене технологије и експоната прикупљених из бројних архива и депоа у тој институцији представљена су историјска збивања о којима се дуго говорило само шапатом.
Предмети и документа која сведоче о застрашујућем броју страдалих, прогнаних и кажњених допуњена су аутентичном сценографијом, која посетиоцима приближава прве послератне изборе, процесе над политичким затвореницима и услове у затворима, а посебна целина је посвећена најпознатијем логору – Голом отоку.
Римски бунар на Калемегданској тврђави претворен је у „бунар добрих жеља“ где се прикупљају новчани прилози за људе погођене поплавама и биће уплаћен на рачун Града Београда.
Сви који су посетили Дом омладине Београда у Ноћи музеја могу су приложити играчке за вртиће „Дечја радост“ из Свилајнца и „Бамби“ и „Колибри“ из Параћина, који су тешко погођени поплавама.
Архив Војводине је, и вечерас, кроз документа, плакате и фотографије посетиоце одвео у послератно друштво социјалистичке Југославије и на нов начин осветлио феномен празника, али и скривене фрагменте из политичке, друштвене и културне историје државе на изложби „Празници и култура сећања“.
Такође, новосађани су били у прилици да погледају изложбу графичког дизајна Братислава Миленковића, затим „Времеплов“ Горана Митровића, дела Миће Поповића, али и да виде како уметност утиче на власт, а како власт на уметност кроз поставку „Пејзажи из ликовне збирке Јосипа Броза Тита“.
Због непогода које су задесиле земљу претходног месеца, део програма је био хуманитарног карактера, па посетиоци Народне библиотеке Србије и Медија центра Одбрана могу су донирати књиге за библиотеку „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу.
Музеји и културне установе Јагодине и Ћуприје, укључиле су се синоћ активно у културну манифестацију Ноћ музеја а интересовање је било велико. Програм су имали и Параћин и Свилајнац, али су због катастрофалних поплава морали одустати од њих.
Ноћ музеја у Завичајном музеју у Јагодини у знаку је изложбе „Манастир Манасија – шест деценија истраживања и заштите“ чијем је отварању присустовало више од стотину људи.
У Музеју наивне и маргиналне уметности, установи културе од националног значаја, у Јагодини, за ову манифестацију, уприличена је била изложба изабраних дела из фундуса ове установе под називом „Уметност и психотерапија“, аутор је Нина Крстић.
У Културном центру уприличена је изложба постера, флајера и рекламног матаријала под називом „Филмови које смо волели 1947-1980“, уз музички програм.
Врата за посетиоцима отворио је и једини Музеј воштаних фигура у Србији, у Јагодини, у којем су изложене значајне личности српске историје, културе, науке и спорта. У оквиру манифестације „Ноћ музеја“ у Ћуприји је било више програма и на више места: У Музеју „Хореум марги“ је програм „Сан музејске ноћи“, у Библиотеци „Радни дан Душана Матића“ у легат соби овог српског песника, академика, дипломате, у Градском парку концерт ученика Музичке школе „Душан Сковран“ и Школе за музичке таленте, а у згради СУБНОР-а изложба о Првом светском рату.
У Ћуприји током ноћи био је одржан и „Бал под маскама“ посвећен позоришту, као подршка оживљавању позоришта у Ћуприји. Организатори манифестације, изјавили су Танјугу, да је посећеност овим манифестацијама „изузетно добра“.
Од камере опскуре до „селфија“
У Музеју Понишавља ночас је, у оквиру обележавања Ноћи музеја, била отворена изложба старих фотоапарата под називом „Светлописци“, од којих неки датирају и скраја 19. века.
Аутор изложбе, кустос Музеја Понишавља Тања Карановић, на отварању веома посећене изложбе казала да је на изложби презентовано тридесетак експоната-фото апарата, од којих најстарији датирају још из 1880. године.
„Жеља нам је била да се на овај начин подсетимо историје фотографије, да се сетимо почетака у фотографији, првих камера, камере обскуре“, рекла је она, објаснивши да је поставка названа „Светлописци“ , како су се у почетку називали фотографи у Србији.
Не без разлога, рекла је она, додавши да је тај сноп светлости од пресудне важности за настајање фотографија на којима чувамо успомене на најрадосније тренутке наших живота, венчања, прослава, па све до данас веома, веома модерног „селфија“, који обично настаје мобилним телефоном.
Велики број Пироћанаца, али и гостију са стране, искористио је прилику да разгледа јединствено здање Музеја Понишавља, Конак Малог Ристе, који је широј јавности познат по томе што су у њему снимана чувена филмска остварења попут „Зоне Замфирове“, „Ивкове славе“ и многа друга.
Зграда Музеја изграђена је средином 19. века и представља један од најбоље очуван примерак архитектуре тог доба.
Хуманитарни карактер Ноћи музеја у Чачку
Ноћашња манифестација Ноћ музеја у Чачку, у односу на првобитно планирану од 17. маја, када је одложена услед поплава, имала је хуманитарни карактер.
Грађани су куповином карте, чија је цена 100 динара, помогли суграђанима који су претрпели штете у поплавама, а сав новац од продатих улазница биће уплаћен чачанском Црвеном крсту.
На пет локација у Чачку посетиоцима је било понуђено 14 програма. У Дому културе су била припремљена три програма: Ликовни салон, 18. Пролећни анале и Еxтра ларге, а посетиоци ове установе такође су видели изложбу графика Александра Јевтића, који се инспирисан рачунарским игрицама и њиховом естетиком , бави илустрацијом и графиком. Он је ангажован као аниматор у удружењу „Звончица“, где помаже деци оболелој од малигних болести.
У малој сали Дома културе публика је имала прилику да види три пројекције награђених филмова са фестивала “Аниманима 2013”, у трајању од 80 минута. У кафе галерији “Жута кућа” изложене су фотографије минијатуре чачанских аутора, у сарадњи са Фото-кино клубом Чачак.
Уметничка галерија „“Надежда Петровић“” домаћин је била пет програма: ’’Ловци на благо’’ – изложба и радионица, пронађите, повежите, сложите, цртајте, у питању су слике из галеријских збирки коришћене у играма у истоименој сликовници.
Деца су могла да решавају задатке, проналазе елементе са неких слика скривене на другима, препознавати детаље, играју се слагалицама на рачунару. Програм јебио намењен деци узраста од пет до 10 година.
У дворишту галерија организован је дечји кутак, радионица и изложба у оквиру пројекта “Галерија у школама, школе у галерији”, у коме су учешће узели ђаци свих основних школа са подручја Чачка и њихови наставници.
Посетиоци су могли да виде и крајпуташе на сликама Богића Рисимовића Рисима, у збирци “Рисим и окамењени преци” у галерији “Рисим”, уз стручно вођење. У овом простору одржана је и пројекција филма “Ланч бокс”, индијског редитеља Ритеша Батре.
У сутерену Галерије “Рисим” представљено је дрворезбарско умеће, “Триес –- мистерија доживљаја”. Два програма су одржана у Међуопштинском историјском архиву: Галерија Архива – Портрети краљице Марије и кнегиње Олге Карађорђевић, изложба фотографија и докумената.
Гостујућа поставка Архива Југославијебила је посвећена женама које су у династију Карађорђевић и међу наш народ дошле са европских дворова – краљица Марија из Румуније (династија Хоенцолерн), а кнегиња Олга из грчке краљевске породице која је данског порекла. Фотографије и документа из фонда “Двор Краљевине Југославије” представљају занимљиве детаље из њихових живота, дијадеме, накит, породична стабла и хуманитарни рад којим су се бавиле.
Подрум Архива (музејско двориште) – ““Тесла или прилагођавање анђела“”, део из позоришног комада Стевана Пешића. Овај драмски текст, објављен у листу Градац, први пут је изведен у продукцији Народног позоришта у Београду.
У извођењу театра Естет и режији Баћка Букумировића комад је у Чачку изведен 2010. године поводом јубилеја Техничког факултета, а затим на више сцена у Србији (Београд, Пожаревац, Краљево)… и у више градова на турнеји по Хрватској.
Народни музеј угостиио је три програма, “Маска – лице нашег света” , “Пишем ово писмо”, радионица писања писма, а у Конаку Господара Јована Обреновића је стална поставка ове установе која се представља се кроз три целине – чачански крај од праисторије до краја средњег века, Овчарско-кабларски манастири и цркве чачанског краја и овај крај у устанцима и ратовима 1804-1941’. Путем артефаката представљена је историја града и околине од праисторије до средине 20. века.
(Танјуг, Б92)
