Kњига Саве Грујића „Војна организација Србије“ у издању Клуба генерала и адмирала Србије и Факултета безбедности упозорава да она држава која дозволи да јој се војна организација намеће извана не може очекивати да буде поштована нити се тако одвраћају стране земље да нарушавају њен територијални интегритете.

Промоција у Медија центру Обрана

Владимир Цветковић, продекан Факултета безбедности, каже да је војска достојна поштовања потребна свакој држави и то је кључни закључак након читања књиге. Цветковић каже да је интерсантно поредити наше данашње недоумице са тадашњим пред којима је Србија била у 19 и почетком 20 века.

– Шта ће нам војска питали су се и стари Грци? Људска природа само је таква да одвраћање од напада долази само из страха, само страх је услов одвраћања од оних који желе да вас нападну. Сигурни смо само ако имамо силу, а ако је немате нико вас неће уважавати, рекао је Цветковић и додао:

-Невероватно је тадашња ситуација у којој је Грујић писао књигу налик овом данашњем времену. Често чујемо: људи смо, разумећемо се, ајде да се договоримо и све ће доћи на своје. Свет тако не функционише и та чињеница била је мотив да се поново изда ова књига.

Из књиге се види да је краљ Милан Обреновић формирао војску која је касније победила у Балканским ратовима, реформисао армију и направио официрски кадар.

-Извесно да је Србија пре 140 год била у готово идентичним недоумицама каквим и данас. На жалост то је наш усуд и са тим се ваља помирити – рекао је Јовановић на промоцији књиге у Дому Војске.

Он је нагласио да је Грујић био интелигентан официр, истовремно и диплмата и реални политичар. Саве Грујића (1840-1913) , завршио Михајловску академију одликован највишим страним и домаћим одликовањима: руским, црногорским и немачким орденима првог реда.

Јовановић каже да Грујић није заслужио да буде заборављен.

-Дигитализовано издање књиге пронашао сам , замислите где, на сајту Универзитета у Мичигену – обавестио је Јовановић.

Бјелајац: Не смемо олако да се одричемо војске

Историчар Миле Бјелајац је истакао да се пред очима нових генерација ова књига се појављује као подсећање да свет не почиње од данас. Ова поновна објава према његовом мишљењу, има пуно оправдање и отвара многа питања првенствено да ли олако смемо да се одричемо не само војске, него и права да процењујемо сопствену безбедност.

Кључно питање које се намеће након читања Грујићеве књиге је како каже Бјелјац, како би изгледала војна организација Србије да је било дозвољено то буде према аустроугарској замисли.

– Бугарска, њена миљеница, поставила би своје рампе на самој Морави – одговара Бјелајац и наставља:

– Данашње дилеме по књизи нису нове, а иде до питања сасвим конкретних, економске и логистичке природе. Најважније је развијање политичке културе у друштву где цивилни фактор има утицај на војни. Видимо како се развијала стручна мисао током нововековне српске државности. Ти је Сава Грујић водио борбе. У то време многи реформатори су одустајали од својих идеја. Видимо ако се тада развијала компаративна анализа наше војне организације са трендовима у модерном свету.

У књизи је присутан утицај француске и руске литературе на Грујића.

– Ова књига подсећа да је крање непрофесионално и опасно помислити да је геополитика превазиђена категорија. Нас су посматрали и посматрају као руски мостобран. Неко би помислио да је довољно да се ми сами одрекнемо тога, па да нас оставе на миру. Видели смо да то није тако.И ту Сава даје слику како се планирало, како се вагало и како се имало увек пред очима војску као фактор одвраћања, али и фактор ослобађања. Морам овде да поменем Путина који је 2012. изјавио „не смемо својом слабошћу дозволити да неко и помисли да нас нападне“. Управо то је најпозитивнија традиција српске војске 19 и 20 века – истакао је Бјелајац.

Према његовим речима својом слабошћу ми смо увек изазов, а снагом смо фактор одврћања.

– Потребно је вратити овакве књиге пред очи млађих генерација. Дела упозоравају нашу савременост да свет није, и не почиње од данас. Књига ће многима деловати архаично, али њен смисао има пуно оправдање и отвара многа питања. Дело је неумољиво, као подсетник нама данас да се упитамо да ли смемо олако да се одричемо, не само институција као што је војска, него и права на властиту процену безбедносних изазова данас и у ближој будућности – закључује Бјелајац.

(Правда)

Ознаке: Војска Србије, промоција књиге, Сава Грујић