Прочитај ми чланак
Тако још Александру Недошан (19) из Кикинде , која је седам година била заштитно лице плазма кекса, зову неки другови, пријатељи, комшије …
Родитељи, брат и дечко међу реткима су који Александру ословљавају именом или надимком Сашка. Бамбика каже за Курир да јој је драго што је хиљаде малишана одрасло једући кекс са чије им се кутије смешкала симпатична плавокоса девојчица која је израсла у праву лепотицу:- Спремам се да упишем Високу струковну школу у Земуну и једног дана постанем физиотерапеут. Волим да помажем људима. Нисам размишљала да постанем фото-модел, али ако би стигла нека занимљива понуда, што да не- уз разоружавајући осмех признаје Аександра.
Свега што се дешавало док је била заштитно лице плазма кекса, сећа се као да је, како каже, било јуче:-На конкурс који је расписан 1999. године, пријавило се више од 2.000 девојчица. Мама је до последњег тренутка слутила да се ради о намештаљци, јер је међу кандидаткињима било и деце политичара и бизнисмена. А онда је у великом финалу, у Музичком тобогану, пала одлука. На наше велико изненађење, жири је прочитао моје име. Тај тренутак никада нећу заборавити- искрена је Александра.
Она је још у контакту са неким кандидаткињама. Прича нам да је њено детињство било као из бајке:- Препознавали су ме на улици, у продавници, на мору… Родитељи су добили новац и уговор, али су мени ипак били важнији празници и рођендан.
Тада би из фабрике стизали поклони, а за рођендане по педесетак килограма њихових производа. Слаткише сам увек делила другарима. Пријало ми је што сам била у центру пажње, али ми је исто тако драго што се, захваљујући родитељима, нисам уобразила – истиче Александра.
(Курир)
