Прочитај ми чланакСрбија је од увођења вишестраначја 1990. до данас имала четири председника – Слободана Милошевића, Милана Милутиновића, Бориса Тадића и Томислава Николића, а мало је познато да је с места председника земљом је управљало још шест особа!
Од такозваног Милошевићевог устава, који је усвојен 28. септембра 1990, на челу државе Србија има председника Републике, а први вишестраначки избори, парламентарни и председнички, спроведени су 9. и 23. децембра те исте године.
Е, тада је све почело… Србија је на председничким изборима прво изабрала лидера Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића који је на челу Србије био од 8. маја 1989. до 23. јула 1997.
Следећи пут изабран је Милан Милутиновић (29. децембар 1997. – 29. децембар 2002.), као још један од кадрова социјалиста.
Затим се на тој функцији нашао тадашњи лидер ДС-а, а сада НДС-а Борис Тадић (11. јул 2004. – 5. април 2012. – реизабран 3. феб. 2008.), да би сада Србијом с места председника Републике управљао Томислав Николић, и то од 31. маја 2012. године.
Све је то добро познато, али мало ко од грађана Србије памти да је држава од 1990. имала и шест в. д. председника Републике!
Председник Николић с бившим председницима Тадићем, Милутиновићем и Лилићем (Фото Танјуг)
Први в. д. био је Драган Томић (23. јул – 29. децембар 1997.), који је тада био на челу Скупштине Србије као високи функционер СПС-а.
Рођен је 1936.у Приштини, а школовао се у Београду, где је завршио Технолошко-металуршки факултет. По дипломирању 1962. запослио се у раковачком “Рекорду“, где је почео као инжењер-технолог и дошао до места генералног директора. Био је делегат у СО Раковица и у Већу општина Скупштине Србије.
Уследила је функција председника Градске конференције ССРН (1986. — 1989). После “Рекорда” запослио се у “Југопетролу“ на месту генералног директора. Биран је за председника Савеза инжењера и техничара Југославије. С места шефа посланичке групе СПС изабран је 1994. за председника Народне скупштинеа и на том месту остао је до октобарских промена 2000.
Следећег в. д. председника Србија је добила након убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, а на то место села је тадашња председница Скупштине Србије, чланица ГСС Наташа Мићић (30. децембар 2002. – 4. фебруар 2004.)
Пошто је Милану Милутиновићу истекао мандат на месту председника Србије, а због неуспеха два изборна круга за председника Србије (због недовољне излазности грађана), Мићићева је постала вршитељка дужности председнице Србије 29. децембра 2002, са уставном обавезом да сазове још једне изборе у року од 60 дана. Она ово није урадила у предвиђеном року, што је изазвало велике критике. Као в. д. председнице Републике Србије била је чланица Врховног савета одбране Србије и Црне Горе.
Неколико сати по убиству Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. прогласила је ванредно стање у Србији. До краја априла се стање смирило и ванредно стање је укинуто.
Следећи в. д. председника Републике долази нам из редова Демократске странке Србије, а на том месту је био Драган Маршићанин (4. фебруар – 3. март 2004.)
Маршићанин је 22. јануара 2001. изабран за првог некомунистичког председника Скупштине Србије. Након поништавања првог спорног гласања (глас из Солуна), посланичка група ДОС иницирала је његову смену. Након вишечасовне расправе, 6. децембра 2001, Маршићанин је поднео оставку на место председника парламента, образлажући је намером да спречи владајућу већину да изгласа смену кршећи Пословник.
Мало ко зна да се на челу државе у улози в. д. председника налазио и функционер Српског покрета обнове и унук Драгољуба Михаиловића Драже, Војислав Михаиловић (3. – 4. март 2004.).
Функционер Г17 плус Предраг Марковић такође је био в. д. председника Србије (4. март – 11. јул 2004.)
Оснивач је и други председник експертске мреже Г17, а од оснивања странке потпредседник Г17+. Председник је Народне скупштине Републике Србије од марта 2004. Маја месеца 2006. напустио је место потпредседника Г17+. Почетком 2007. изабран је за почасног председника странке Г17 плус. Члан је Крунског савета Карађорђевића.
Функционер СПС Славица Ђукић Дејановић као председник Скупштине Србије нашла се и на функцији председника Србије, и то у периоду кад је тадашњи председник Борис Тадић (5. април – 31. мај 2012.) сам себи скратио мандат. Она је на тој функцији остала све до избора Томислава Николића.
