Прочитај ми чланакЛетос је на једној кабловској телевизији приказиван серијал о партократији, врло занимљивог садржаја.
Саговорници су изузетно аргументовано и документовано анализирали појаву страначког запошљавања, почев од комунистичког периода, преко ДОС-овске епохе, до најновијег напредњачког времена.
Говорило се о највидљивијем страначком запошљавању, али и о намештању послова фирмама страначких функционера, кумовским везама, лажним дипломама, штанцовању доктора наука, ВД функцијама које бесконачно трају, бахатим страначким кадровима… Све је то било поткрепљено бројним примерима злоупотреба, које у крајњем имају за циљ јачање владајућих странака и отимање државног новца.
Све што је речено је тачно. Свако ко се иоле занимао за политички живот у нашој држави, и пре 1990. и после, до данас, може да призна да је све тако. Aли нама се врти у глави једно питање: где је решење проблема?
Иако је логичан закључак свих излагања да са партократијом мора да се прекине јер она озбиљно слаби државу, није нам јасно како то лидери опозиције, а бивши владајући слој, желе да учине, али ни који је план других судионика у емисији, независних аналитичара, новинара, представника разних синдикалних и струковних удружења? Како да се реши проблем партократије?
Двери су још као невладина организација упозоравале јавност да је један од озбиљних проблема нашег друштва странчарење, које као највидљивији облик има страначко запошљавање али и многе горе појаве по државу. Говорили смо да Србијом владају монополи, да се све решава у уском кругу људи повезаних политичким и економским интересима, да од спровођења у живот народних интереса нема ништа. И са тим идеолошким ставом, као једним од најпримарнијих, уз породичну политику, ушли смо на политичку позорницу.
Двери и данас, након шест година активног учествовања у политичком животу, имају исте ставове. Aли Двери, осим критике коју, ево, можемо да чујемо од многих актера нашег друштвеног живота, не само политичког, могу да понуде и решење.
Политичка воља
Прво, потребна је јака политичка воља да се раскрсти са партократијом, тим нужним злом либерално-демократског погледа на свет. Aко је већ демократија као систем у коме се долази на власт гласањем, чиме се изражава народна воља и преносе овлашћења на изабране представнике, ошштеприхваћен, јаком политичком вољом може да се спречи да се пројави тај злокобни нус пројекат зван партократија. То би значило да чланови владајуће странке, која жели да раскрсти са злом модерног доба, прво морају да се суоче са собом и да кажу себи да не желе да учествују у томе, већ да желе нешто друго.
Међутим, евидентно је да ту вољу немају ни садашња владајућа странка, ни странке које су вршиле власт у протеклих 27 година. Сви они функционишу на исти начин: имају војске оданих кадрова који жељно ишчекују позиције власти за удомљавање, лично или чланова породице; сви они имају екипе финансијера из потаје који жељно ишчекују позиције које ће им умножити капитал. Мењање једних другима, па обрнуто, само је кретање у круг, без излаза. Потребна је нова снага, са људима који се нису уплели у политику из личних и себичних интереса.
Медијска промоција стручности и закони
Други вид борбе против партократије је медијска промоција стручности као главног критеријума за обављање одређених функција у државним службама, неполитичке природе. Са тим мора да се крене од школског узраста, што би значило да од малих ногу децу треба васпитавати да је услов број један за успех у животу да знају нешто да раде, и да је потребно да цене туђе знање и успехе. Затим следи истицање светлих примера стручних особа које су успеле у својим професијама.
Пошто јака воља нових некомпромитованих снага и медијска промоција не могу да буду довољни за убијање партократије у скоријем периоду јер је становништво Србије добрим делом изгубило моралне темеље и прихватило корумптивну филозофију живота, која учи да је све дозвољено што омогућава лагоднији живот, па и превара, намештање, подмићивање – читај страначко запошљавање…, нешто је потребно да се регулише тврдим државним мерама односно законима.
Прво, неопходна је законска обавеза да се на места функционера у јавним предузећима може доћи само преко конкурса.
Друго, потребно је да се носиоци власти дословно придржавају слова закона о конкурсима. Потпуно независне конкурсне комисије су први и основни корак ка сузбијању партократије.
Улога стручних удружења
Aко се сложимо да је стручност замена за партократију, потребно је да се направе услове да стручни људи дођу до изражаја. То најбоље може да се уради у оквиру стручних удружења, које ће их окупљати и препознавати стручне потенцијале својих чланова.
Носиоци власти морају да се обавежу на обавезно консултовање са стручним удружењима приликом постављања функционера на позиције унутар министарстава. Aко је неко био добар страначки војник, не значи да је способан да буде и државни секретар.
Затим, носиоци власти морају да се обавежу на обавезно консултовање са стручним удружењима приликом доношења закона о њиховим областима. Тиме ће се повећати улога стручних удружења, она ће постати видљивија у јавности, што ће довести до тога да њихови кадрови имају већу проходност иако не припадају странкама на власти. Треба тежити томе да све функције које нису изразито политичке, буду доступне припадницима стручних удружења који су се истакли у својим професијама. Наравно, они ће своју памет ставити у службу развоја државе, у оном правцу који је победио на изборима.
Да би стручна удружења имала ову улогу, морају да ојачају, али и да настану тамо где не постоје. Рецимо, постоје лекарска и адвокатска комора, али не постоји удружење просветара.
Уколико се остваре наведене мере, а најпре уколико постоји политичка воља, партократија ће знатно бити смањена, али никад потпуно уништена. Све док је систем овакав, неки облици партократије ће постојати. Само од свести о интересу државе код носилаца власти зависи да ли ће партократија цветати, или ће бити на маргини.
