Прочитај ми чланак

ВУЧИЋЕВ ПРИЈАТЕЉ: Милионер из Београдске пословне школе

0

Директор и професор државне Београдске пословне школе (БПШ) Ђуро Ђуровић месечно у просеку зарађује 1,6 милиона динара, док је Агенцији за борбу против корупције пријавио свега 472,000 динара.

Подаци Управе за трезор, које је БИРН добио на основу Захтева за приступ информацијама од јавног значаја, показују да је директор Ђуровић од 01.01.2016. до 01.04.2017. године на име зарада примио 24 милиона динара. То значи да његова просечна месечна примања у овом периоду износе 1,6 милиона динара, или 14,000 евра.

Према подацима Управе за трезор о примањима професора на двадесет и једној најбогатијој државној високошколској установи у Србији, Ђуро Ђуровић је најплаћенији професор међу њима.

„Сматрам да сам мало плаћен за оно што сам урадио за школу“, одговорио је Ђуровић на молбу БИРН-а да прокоментарише своја примања.

Према сазнањима БИРН-а, Агенција за борбу против корупције је покренула ванредну проверу прихода које је функционер Ђуровић пријавио у својој имовинској карти. Наиме, у регистру имовине функционера види се да је Ђуровић поред некретнина, пријавио само плату од 472,000 динара месечно.

Он за БИРН објашњава да сви приходи које прима изнад износа плате представљају награду коју му је Савет школе одобрио због заслуга и доприноса у развоју школе. Ђуровић додаје да када је пријављивао плату није могао да зна колике бонусе и награде ће добијати.

„За време мог мандата уштедели смо 360 милиона динара, смањио сам расходе, а повећао приходе тако што су акредитована два нова одељења са 1,000 нових студената“, објашњава Ђуровић своје заслуге.

За време Ђуровићевог мандата јесте акредитовано два одељења, али и даље широм Србије ради скоро 20 других без акредитације и дозволе за рад, о чему је БИРН већ писао.

Закон о платама у државним органима и јавним службама оставља могућност високошколским установама да плате могу увећавати из оствареног сопственог прихода, и то „сразмерно учешћу трошкова рада у оствареном приходу“.

Како за БИРН објашњава књиговодствени стручњак са вишегодишњим искуством у раду са високошколским установама, а који је желео да остане анониман, плата се формира на основу коефицијента на који се додаје бонус због учешћа запосленог у оствареним приходима. Притом, свака високошколска установа на основу унапред одређених мерила прописује како се одређује висина овог бонуса.

Бивши професор и бивши члан Савета Школе Љубиша Стојмировић је био више него затечен када је чуо колика су примања директора школе и његовог бившег колеге.

„Толика цифра? То је енормно. Не верујем! Не видим основа за тако нешто“, изјавио је Стојмировић за БИРН.

Он објашњава да док је радио у Школи разлика између највеће и најмање плате није премашивала 20 посто.

Примера ради, просечна плата предвиђена финансијским планом Школе за 2017. је 88,000 динара, док су примања директора Ђуровића 20 пута већа.

Професор и члан Савета Школе Драган Јеринић није пристао да разговара на ову тему и објасни на основу чега се обрачунавају милионски додаци директору и запосленима, па и њему.

Јеринић је са скоро девет милиона динара за 15 месеци, или око 600,000 динара месечно, после Ђуровића најплаћенији запослени у Школи.

Бонусе и додатке на плату су добијали и други професори и запослени, али ни приближно као двојица најплаћенијих професора.

Контроверзе Београдске пословне школа

Београдска пословна школа као државна високошколска установа из републичког буџета сваке године добија око 120 милиона динара, али највећи део новца, око 600 милиона динара, самостално приходује.

Сваки факултет или виша школа остварује сопствене приходе, који се у највећем проценту заснивају на школаринама.

Према подацима Министарства просвете о приходима високошколских установа у Србији за 2014. годину, када су последњи пут и ажурирани, Београдска пословна школа је на другом месту по оствареним сопственим приходима.

БИРН је прошле године објавио истраживање у коме је приказано да велики део прихода и школарина које остварује Школа долази од студената који су нелегално уписани у истурена одељења без акредитације.

Циљ је уписати што већи број студената у преко 20 истурених одељења, док је Школа акредитовала свега три. У таквим одељењима се настава одржава викендом, у основним школама и тржним центрима, док професори у току једног семестра свега једном или два пута одрже предавања.

Професори на овај начин себи обезбеђују додатну зараду, коју добијају преко дневница и накнада за путовања, али све на уштрб квалитета наставе и критеријума приликом оцењивања студената.

Школа годинама спроводи ову праксу, па је тако постала једна од најпрофитабилнијих високошколских установа у земљи.

Са колико новца располаже ова државна школа најбоље се видело 2013. године када је позајмила седам милиона евра компанијама „Симпо“ и „Контики“.

БИРН је о овоме извештавао и предочио да је позајмица спроведена мимо закона и по налогу највиших владиних функционера. Новац никада није враћен, нити је ико од надлежних сносио одговорност због овога.

Непотизам и деца функционера

Директор Ђуровић и члан Савета Драган Јеринић, поред тога што се истичу са натпросечним платама, могу да се похвале да у Школи као предавачи раде и њихова деца.

Према подацима са сајта Школе, види се да је млађи Ђуровић део наставног особља, али без звања професора или титуле доктора наука, и да предаје економију.

Подаци Управе за трезор показују да је његова просечна зарада око 300,000 динара. У поређењу са зарадом неких професора са титулом доктора наука, млађи Ђуровић има и до два и по пута већу плату.

Млађи Јеринић, такође није доктор наука, и предаје Упоредно право и Привредно право. Његова зарада је скромнија и износи око 120,000 динара.

Извори БИРН-а тврде да у Школи постоји још примера деце која раде у Школи заједно са родитељима, али до објављивања чланка нисмо добили директне потврде за то.

Поред деце запослених, у Школи раде и деца и рођаци познатих и утицајних функционера.

Тако на предметима из области туризмологије као професор ради снаја Томислава Николића, бившег председника Србије. Милена Николић има титулу доктора наука, а према расположивим подацима из трезора, њена примања у просеку износе око 90,000 динара.

Знатно већу плату у односу на њу има син Вељка Одаловића, високог функционера Социјалистичке партије Србије и бившег генералног секретара Владе, а сада генералног секретара Министарства спољних послова.

Томо Одаловић као предавач на предметима Царинско пословање и Јавне финансије, још увек нема титулу доктора и зарађује у просеку око 150,000 динара месечно.

Међу наставним особљем, али као сарадник у облати маркетинга, налази се и Емица Дачић, сестра Министра спољних послова Ивице Дачића.

Директор Школе Ђуровић за БИРН објашњава да рођачке везе нису утицале на то да се горе наведени предавачи запосле у Школи, већ њихова стручност и знање.

Имовина и политика

Као директор државне школе и као јавни функционер, Ђуро Ђуровић је у обавези да пријави имовину Агенцији за борбу против корупције.

Он је на функцију ступио у марту 2014. године, када је пријавио месечна примања од 472,000 динара, а од непокретне имовине пољопривредно земљиште, три стана и кућу. У имовинској карти нема пријављених аутомобила и депозита у банкама.

На питање како објашњава разлику између примања која се виде у Управи за трезор и која износе преко милион и по динара месечно, а у неким случајевима премашују и четири милиона динара, и пријављених примања од 472,000 динара, Ђуровић одговара:

„Ја сам пријавио плату, а све остало су примања на име награда. Када сам почео да радим нисам могао да знам колико ће износити евентуалне награде и бонуси, и да ли ћу уопште добијати неке додатне исплате преко плате“.

На питање упућено Агенцији за борбу против корупције да ли је Ђуровић био у обавези да пријави приходе из Школе који су мимо пријављене плате, нисмо добили конкретан одговор.

Ипак, у писаном одговору нам је речено да је Агенција 18. маја 2017. године покренула ванредну проверу имовине коју је пријавио Ђуровић, а о чијем исходу ће јавност бити обавештена.

Директор Ђуровић у Београдској пословној школи предаје предмете Привредно право, Кривично право, Пословне комуникације и Јавно-приватно партнерство.

У интервјуу који је дао часопису „Профит“, у мају 2014. године, Ђуровић каже да је основне студије права започео у Подгорици, а завршио их у Београду. У интервјуу објашњава да је докторску дисертацију одбранио на Европском универзитет у Београду, али не спомиње када је докторирао. Европски универзитет из Београда је приватна високошколска установа основана 2000. године.

Ђуровић пословну каријеру започиње у Вунарском комбинату из Бијелог Поља, али ту се није дуго задржао и убрзо постаје судија Основног суда у Бару, где ради десет година.

Како сам каже, 2000. године на предлог председника Савезне републике Југославије изабран је за судију Савезног суда Југославије.

Након престанка рада овог суда постаје професор у Београдској пословној школи.

Ђуровић је, иначе, један од потписника писма подршке Александру Вучићу током кампање за избор председника Србије ове године. Поред потписа, он је гостујући у јутарњем програму телевизије Пинк, 15. јула ове године, још једном отворено пружио подршку председнику Вучићу.

Тема емисије је био отворени сукоб између власника таблоида „Курир“ Александра Родића и Александра Вучића. Он је у емисији представљен као један од представника академске заједнице и „неко ко је испред научне елите Србије међу првима дао подршку председнику Вучићу у председничкој кампањи”.

Гостујући на Пинку Ђуровић је изјавио: „Ја стално причам мојим студентима ‘имате право да умрете, али немате право да не платите порез’”.

С обзиром на то да Агенцији за борбу против корупције није пријавио милионске износе које је добио на име заслуга за рад у Школи, остаје да се види да ли је бар платио порез на ове суме.

База података – плате професора

Подаци на основу којих је БИРН дошао до сазнања о платама професора у Београдској пословној школи, само су део веће базе података о платама професора са 19 факултета и две високе школе из целе Србије.

БИРН је пре три месеца упутио Захтев за приступ информацијама Управи за трезор, у коме је тражено да се доставе све исплате на име хонорара и зарада за 21 високошколску установу. Одговор је стигао у виду ПДФ фајла са 20,000 страница.

Вредно је помена да Управа за трезор у свом препознатљивом маниру, али без икакве законске основе и без утемељења у логици, као и без добре намере, традиционално на упите о исплатама са рачуна трезора доставља одговоре у непретраживом формату.

За ову праксу би се могло имати мало више разумевања, да Управа не чува и архивира податке управо у претраживом ексел формату, а када треба да достави тражене податке, пребацује их у непретраживи ПДФ формат.

БИРН је још пре две године желео да сазна зашто се отежава рад новинара и спречава лакши увид у то како се троше буџетска средства, иако је у сваком Захтеву изричито наведено да се подаци доставе у ексел формату.

Добили смо само незванични одговор да Управа ради по упутству Министарства финансија и да се подаци пребацују у ПДФ како новинари не би злоупотребили базе и евентуално мењали податке у екселу.

Ово образложење, иако није званично, нема основа у Закону, јер одговорност за злоупотребу података би сносили искључиво новинари, а никако Управа, која, као ни било који државни орган на који се односи Закон о приступу информацијама од јавног значаја, не може да утиче на то шта ће онај који је тражио податке радити са њима једном када их добије.

У сваком случају, БИРН је уз стручну помоћ експерата поново вратио податке из ПДФ-а у ексел, а база са свим подацима о платама професора са 21 факултета биће објављена у наредном периоду.

Овај текст је настао у оквиру пројекта који финансира фондација Тхе Балкан Труст фор Демоцрацy (БТД). Ставови изречени у тексту представљају ставове аутора и не изражавају ставове донатора.