Француске „Разбојнице” никога не остављају равнодушним у својој земљи

ИМА ИХ СЕДАМ, А ПЕВАЈУ БАЛАДЕ О ХЕРОИЗМУ, ПОРОДИЦИ, ДРЖАВИ, ИСТОРИЈИ, ИДЕНТИТЕТУ...

• Les Brigandes воде својеврсну политичку борбу традиције против савременог света. Зато певају и ово и овако: „Тоталитарна република хоће да контролише чак и наше молитве! Брижит Бардо и шеријат нису спојиви!”
• Према речима Маријане, лидера групе, „Разбојнице” својим песмама у двориште „неолибералног система” убацују мале бомбе, наносе „хируршке ударце” уместо “нарцистичког певања” које је испунило савремени простор
• Називи њихових песама су: „Не сметајте Русији да живи”, „Канабизација становништва”, „Како ми постајемо Американци”, „Велика замена” (remplacement – политички термин, који означава у француској десничарској средини “замену староседелачког становништва мигрантима”), „Земља је наша, Француска”, „О, Боже, ја не желим да постанем Charlie”, „Испрани мозгови”, „Милион ружа” („Химна за  Донбас”)
• Њихов уметнички директор Жоел Лабро, композитор и писац – противник је глобализације, постојећег светског поретка и материјалистичке цивилизације. Он је написао манифест групе у којем пише и ово: „Ми смо се окупили у братски клан и окренули леђа зомбирајућој култури индивидуализма. Ми смо смештени између породице и народа. Ми смо земља из које ничу култура и идентитет који смо изгубили. Управо нама предстоји да препородимо културне снаге, које су утонуле у сан на Западу и свуда, где је прошла американизација”

Пише: Дарја ПЛАТОНОВА

        ФРАНЦУСКОЈ групи Les Brigandes је свега две године, а на медијском пољу, то је једна од највише проучаваних и највише оспораваних културних појава.

        За француске десничаре та група представља обнављање културе традиционалних француских песама-балада о хероизму, држави, историји, породици и идентитету, својеврсну политичку борбу традиције против савременог света, изражену у музици.

        За либералне медије, који су на страни „система”, та група је појава екстремистичког правца (не чудите се, ако видите на страници групе у Википедији језичак “ултрадесни”). Новинари „система” покушавају да сврстају Les brigandes у категорију „непожељних”, само немају због чега...

        Просто је немогуће назвати седам лепих девојака, које се присећају некадашњег сјаја Француске, екстремисткињама.

        Ево стихова из једне од њихових песама:

        „Тоталитарна република хоће да

        контролише чак и наше молитве!

        Брижит Бардо и шеријат нису спојиви!”

        Ко су оне, те загонетне Les Brigandes, прекрасне девојке у црним маскама разбојница, које иступају против мондијализма, савременог феминизма који потцењује жене и униполарног света?

        Седам девојака су 2014. године одлучиле да направе групу под руководством композитора и писца Жоела Лабро. Теме за песме су биле одабране у складу са политичком позицијом њиховог колектива и рефлексијом на оно што се дешава са њиховом земљом данас: Француска је велика земља, коју уништава глобализација, уништава је преко искорењивања породичних вредности, народа, нације.

        Циљ групе је да изведе културну револуцију, „да направи 68. али обрнуто”.

        Према речима Маријане, лидера групе, „Разбојнице” (фр. Les Brigandes) су направљене како би у двориште „неолибералног система” убацивале мале бомбе, да наносе „хируршке ударце” уместо „нарцистичког певања” које је испунило савремени простор.

        „Наша група прави уметничке радове, културне и интелектуалне како би учествовала у антиглобалистичком рату”.

        Сам назив brigandes (преводи се као „разбојнице”) није случајно изабран: у њему постоји алузија на сељачке одреде Вандеје, који су се 1793. године побунили против јакобинског терора.

        Оне певају о старом сјају Француске, о томе како је суров либерални капиталистички свет.

        Оне певају о погинулом хероју Новоросије Мотороли и неправди која се данас догађа у Донбасу (у октобру 2016. године група је, узгред речено, посетила Донбас).

        Називи њихових песама су: „Не сметајте Русији да живи”, „Канабизација становништва”, “Како ми постајемо Американци”, „Велика замена” (remplacement – политички термин, који означава у француској десничарској средини „замену староседелачког становништва мигрантима”) „Земља је наша, Француска” „О, Боже, ја не желим да постанем Charlie”, „Испрани мозгови”, “Милион ружа” („Химна за  Донбас”).

        Оне отворено подржавају Русију као гаранта мултиполарног света и њен рат против западног империјализма.

        Њихов уметнички директор Жоел Лабро, композитор и писац –противник је глобализације, постојећег светског поретка и материјалистичке цивилизације.

        У његовим филозофским радовима има много елемената гностицизма, и, треба признати, тај гностистички елеменат појављује се и у многим песмама: девојке величају песмом ослобођење од материјалистичке савремене цивилизације и “царства количина”, говоре о пролазности телесног и духовној вечности.

        Међу истраживањима уметничког директора колектива има и истраживања окултних страна светске политике. Он анализира везе између англосаксонских ложа, Ватикана и ложе Великог истока.

        У својим радовима он разобличава заверу између језуитског реда, ционистичког лобија и богатих породица Француске (као пројекат међународне владе, који прати материјалистичка религија у духу Пјера Тејара де Шардена).

        Либерални медији су прозвали „гуруа” групе револуционарним анархистом.

        Из манифеста групе Les Brigandes:

        „Ми сматрамо да је највеће зло за човечанство - прозападни индивидуализам.

        Ми видимо да савремена култура, идеје и технологије појачавају индивидуализам и руше оне духовне и политичке принципе, за које се ми залажемо. Ми видимо како се данас човек претвара у грађанина света без културног корена и без религиозног духа.

        Ми смо се окупили у братски клан и окренули леђа тој зомбирајућој култури индивидуализма. Ми испољавамо нашу слободу: ми се окупљамо заједно да бисмо проживели достојан људски живот.

        Наше удружење је невладина организација која је смештена између породице и народа. Ми смо земља из које ничу култура и идентитет који смо изгубили. Управо нама предстоји да препородимо културне снаге, које су утонуле у сан на Западу и свуда, где је прошла американизација.

        Данас, да бисмо заштитили европску културу и реалне интересе Француске, крајње је важно да се окупимо сви заједно, да се заложимо за слободни живот, богат и братски, који би прославио нашу цивилизацију”.

        Жене су увек играле кључну улогу у историји Француске (почевши од  Жане д'Арк).

        И сада, када глобалистичке елите настоје да искористе жене као свој инструмент кроз противприродни и вештачки феминизам, против тога иступају праве жене у Француској, истинске Францускиње и кћерке хришћанске Европе.

        Такве као што су Ле Пен или седам девојака из групе Les Brigandes.

        Превела: Душанка Ђелекар