Прочитај ми чланак

ОБИЧАН СЕЉАК: Кад се дигне кука и мотика, онда нека се пази …

0

seljacka buna ault

Сељаци се питају до које ће границе чиновници који су се поистоветили са државом да уништавају нашу државу.

Када реално сагледамо чињенице, док су наши велепоседници били економски слаби наша држава била је економски много јача него што је сада. Држава је почела да се полако задужује, а истовремено су велепоседници почели да јачају. Како је пропаст државе и задуживање узело маха тако су и велепоседници почели да се вртоглаво богате .Доказало се да су ти исти велепоседници постали власници буџета државе Србије. Сељаци већ пристојно време указују да велепоседници наручују промене закона, наручују уредбе тако да целу своју империју озаконе како тникоме не би пало напамет да их прозива да су богатство стекли на незаконит начин.

Већ пристојно време Србија нема министре. У Србији за све пита само један човек, а остали државни чиновници су његове марионете. Од петог октобра је старији по моћи био премијер Србије од председника СРЈ. У једном периоду се за све питао председник државе; да би затим дошло и време да је Први подпредседник Владе јаче звање од председника Владе и председника државе. Увели смо тада нови термин за најмоћнијег човека у држави,  а то је Први подпредсеник Владе. То је и доказ како наша држава функционише. Све се подређује једном човеку, а народ никако да види да нас по правилу води  један човек исто као и Домановићев вођа.

Када се излизала моћ функцији Првог подпредседника Владе тада најмоћнији човек мења функцију. Исто тако се истопила моћ променом председника државе, када је свемоћни (бивши) председник државе прешао у опозицију.

Сељаке зато страшно нервира и објашњење да су за све проблеме криви они претходни. Парламент као установа се претворио у циркус. То није најмоћнија Установа. Тамо се посланици спрдају са судбином својих гласача, а најодвратнији су кловнови који су задужени за одбрану лика и дела великог вође. Како време одмиче велике вође имају све већу моћ, држава је све слабија, велепоседници све богатији а сељаци све сиротији.

magarac i malo magare

На један миг велепоседника промењен је Закон о подстицајима у пољопривреди и обичном сељаку су субвенције смањене за 80% . Са 3,5% буџета сељацима је субвенција исплаћивана до 100 хектара ораница у динарском износу од 14.750,00 динара. Велепоседници се досетили да сељацима не треба новац, сељаци су увек свој новац зарађивали и што би им држава давала подстицаје. Донесена је прво одлука да се буџет Министарства пољопривреде повећа са 3,5% на 5% и пошто се штеди онда буџет треба преусмерити на људе који знају шта ће са новцем, а то су велепоседници.

Велепоседници добијају енормна средства за рестаурацију фарми и објеката које су добили за тепсију рибе или на поклон од државе. Имамо и примере да се наручује уредба, па држава појединцима даје неповратна сердства за подизање воћњака који је површине неколико стотина хектара. И то супермодерног воћњака са заливним системом са противградним мрежама и мрежама које штите од штетног зрачења. Сада је тим алавим и балавим моћницима пало на памет да и остатак буџета присвоје и сељацима одузимају 80% субвенција. Сељаци никада у историји и нису добијали ништа за џабе. Средства из буџета треба дати искључиво онима који имају највише.

То није крај јер се нови црни облак се надвио над сељацима. Велепоседници су наручили нови Закон о земљишту. Тим Законом велепоседници желе да се заштите од “злих сељака“. Новим Законом држава ће омогућити да око 80% ораница у власништву државе дође у посед велепоседника. Све то под геслом „свом снагом у промене“.

Све се мења али на штету обичног сељака. Ових дана је општина Панчево једном човеку дала перко 5.500 хектара државне земље у закуп по праву пречег закупа .Од тога мимо закона око 1 300 хектара је дуплирано уместо 1 хектар за узгуј стоке, што је по закону, човеку дали 2 хектара.

Ни у једној општини у Србији није ништа боље, не зна се где је горе. Реституција, која је наша обавеза, се неспроводи из простог разлога што сва имовина коју држава треба да врати старим власницима прво мора да се поклони велепоседницима. После тога ће порески обвезници враћати дугове које сада праве ови олигарси.

Сељаци су тражили да се ограничи максимум давања и за велепоседнике. Молили су да то буде 5 милиона динара а то је по садашњем курсу 41.500,00 ЕУР-а и то држава не прихвата. Велепосеницима на више њихових објеката то није довољно ни за жваке. Због тога су наручили промену и Закона о земљишту. Треба из Закона о земљишту избацити и “зле сељаке“. Сељацима не треба земља. Земљу треба дати Арапима они су је хиљадама година тако квалитетно обрађивали своју земљу да је од њихове земље настао песак и пустиња. Сељацима ћемо дати камиле, знамо ми сељаци знају да се прилагоде у свакој ситуацији.

Сви наши најмоћнији људи у држави воле велепоседнике из разлога што они крупним корацима гурају напред,  а имају добре мазалице па могу добро да „подмазују“. Они иду као булдожер, снажни су и ништа их не може задржати. Сељаци имају једну мудрост па кажу да булдожер може врло ефикасно и брзо да сруши кућу. Булдожер не може кућу да сагради. Сељаци су ти који остају и који кућу/државу/искрено граде.

ВРЕМЕ ЈЕ ДА ПРОГЛЕДАТЕ!!!

Ови велепоседници као булдожери гурају нашу државу у пропаст. Како су они постајали све јачи држава је постала све слабија. Треба се сетити и чињенице да је и држава јака када је јак сељак. Жалосно је што неки наши моћници у држави књиге никада нису држали у руке, док су оно мало оних који нису купили дипломе и положаје давно заборавили оно што су учили у школи.

Медији су јако моћно средство које држава користи за контролу народних маса. Сељаци се боје да ће масе почети да размишљају стомаком, а онда уз помоћ медија неће се моћи ништа да  контролише. Сељаке убеђују да им је лепо и да се држава бори за њихове интересе а сељак је све беднији и беднији. Сељаке служи и памћење да је 1945 држава била ратом разорена и да је за 15 година та разорена држава оживела и постала озбиљна држава.

Садашње наше велике вође су затекли изграђену државу, а за 15 година владавине су успели да је без рата разоре. Свако је за собом оставио много лошије стање од оног што је затекао. Свако се све време владања жалио на своје претходнике. Шојић је тражио само три месеца да влада, а садашњем вођи није доста две ни три године, па тражи још две и тако даље.

Сељаци поручују људима у Србији/оном што је остало од људи/ако преживите 2015 и 2016 годину у 2017 години ће се живети изузетно тешко.

СЛЕДИ СЕЉАЧКА БУНА. НАЖАЛОСТ. ОНИ КОЈИ ТО ТРЕБА ДА ВИДЕ,  СУ СЛЕПИ КАО ДОМАНОВИЋЕВ ВОЂА.

(За Србин.инфо ОБИЧАН СРПСКИ СЕЉАК)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.