Прочитај ми чланак
У самом срцу Монсанто-а налази се установа за глобално истраживање у којој се мења будућност пшенице.
Установа поседује на десетине просторија, а једна од најважнијих јесте одаја 3×6 метара чији зидови са огледалима и лампе које сијају попут сунца имитирају временске прилике било којег поља у САД.
Ово истраживање јесте део интензивних напора да се изврши манипулација генима и осмисли нова врста пшенице која ће бити отпорна на три најважнија хербицида, поше неwсок.цом.
Истраживање је привукло пажњу и подржавалаца и критичара.
Подржаваоци наводе да ће истраживање допринети томе да се нахрани растуће светско становништво, док критичари кажу да свет није спреман за генетску модификацију тако важне намирнице.
Ова мисија није нимало јефтина. Додавање само једне генетске особине у семе кошта 150 милиона долара. Додајте ту и дугачко време развоја, пробе на пољима и правне дозволе и доћи ћете до закључка да ће проћи бар још једна деценија док нова пшенична семена не доспеју у руке фармера.
„Људи мисле да се суздржавамо од истраживања, али ми стварно не знамо шта ће бити од тога“, наводи Клер Каџаков, директорка истраживања пшенице.
Потребна је комбинација традиционалног узгајања и генетско побољшање да би се створила идеална биљка са правим генетским низом и способношћу да се одбрани од хербицида по имену дикамба, глуфосинат и глифосат (Раундап).
Да би дошли дотле, истраживачи морају посадити на стотине хиљада биљака.
Интересантно је да ово није први пут да је Монсанто настојао да пронађе савршену пшеницу. Они су то већ учинили раније.
Пре око деценију, пољопривредни гигант је био на рубу добијања одобрења за црвену пролећну пшеницу отпорну на Раундап, која се користи за добијање брашна.
Међутим, у мају 2004. програм је обустављен због мењања тржишних услова. Узгајивачи још увек нису били спремни.
„Било је великог противљења“, рекао је Бил Фриз, ГМО критичар и аналитичар Центра за безбедност хране.
Није дуго требало да фармери примете како њихови суседи добијају много веће приносе кукуруза и соје захваљујући моћним генетским модификацијама. Док је засејана површина пшенице у САД до 2006. године пала, засејана површина соје је порасла.
„Дошли смо до закључка да морамо да учинимо нешто“, рекао је Пол Пенер, председник Националног удружења узгајивача пшенице.
Тако је удружење 2008. године установило да је спремно за ГМО пшеницу.
У организацији је одржана анкета, по којој је око 76% чланова навело да је спремно за нову пшеницу.
Џејсон Ласк, професор пољопривреде на Универзитету у Оклахоми и подржавалац ГМО пшенице рекао је да није изненађење да су фармери пригрлили нову пшеницу када су видели како остали произвођачи профитирају од ГМО усева.
Тако је компанија Монсанто 2009. године оживела програм и почела да ствара нову пшеницу.
Крајем 2013. године, појавила се паника на глобалном тржишту пшенице када је фармер у Орегону пронашао дивљу ГМО пшеницу на једној од својих њива. То се догодило око десетак година након што је Монсанто окончао своје тестирање у тој држави.
Због страха од контаминације, кључни прекоморски купци, укључујући Јапан и Јужну Кореју, одмах су суспендовали куповину америчке пшенице.
Криза је прошла након пар месеци, али је остала добар подсетник да ГМО пшеница још увек има доста препрека у односу на остале усеве.
Разлог је прилично прост: кукуруз, соја и памук се генерално не сматрају храном. Уз очигледне изузетке, те усеве углавном једу животиње или се они претварају у гориво или одећу. Међутим, пшеница улази у састав хлеба, тестенине и пекарских производа.
Управо из тог разлога Кајл Брејз, фармер из Едвардсвила, размишља да ли је паметно посадити ГМО пшеницу.
Брејз, чија породица обрађује око 1.200 хектара, не противи се осталим ГМО усевима, али пшеница је нешто друго.
На крају ће судбину ГМО пшенице одредити економија понуде и потражње.
Неки пољопривредни аналитичари наводе да ће потражња приморати тржиште и муштерије да прихвате модификовану пшеницу због већих приноса.
Џеф МекПајк, брокер житарица, наводи да би било лоше да се понови суша попут оне 2012. године, која би ограничила светске залихе пшенице.
„Пет до десет година од сада, мораћемо да направимо избор или да променимо исхрану“, рекао је МекПајк.
Намеће се питање зашто Монсанто, када је наставио истраживање, није једноставно поново покренуо стари програм?
Много тога се променило од 2004. године, укључујући пораст корова отпорних на глифосат. Што се Монсанто-а тиче, стара пшеница више не може да се искористи.
Они сада желе да продају фармерима новију генерацију семења отпорног на различите хербициде.
Управо то и брине критичаре, који криве Монсанто због такозваних „суперкорова“ који су се појавили широм државе. Они су настали због претеране употребе хербицида, у овом случају глифосата. Нова генерација модификованог кукуруза, соје или пшенице то неће променити, рекао је Фриз из Центра за безбедност хране.
„У овом тренутку нам најмање треба још један усев отпоран на хербициде“, рекао је он. „То је веома лоша замисао и требало би да смо схватили то до сада“.
Међутим, Монсанто и други подржаваоци биотехнологије обећавају да ће генетска модификација бити добра по усеве, поред тога што ће их учинити отпорним на хербициде. На пример, они наводе да ће нови кукуруз у памук поседовати особину да природно произведу Бациллус тхурингиенсис, бактерију која производи токсин који убија црве и друге штетне инсекте.
Такође се наводи модификовање усева тако да боље успевају у областима где су веће суше или где услови нису баш идеални.
Дејвид Хоул, професор узгајивања биљака и генетике на Универзитету у Јути, укључен је у конвенционално узгајање пшенице више од 25 година. Међутим, он није убеђен да ће ГМО усеви донети боље приносе.
„Постоји потенцијал у свему томе“, рекао је Хоул, „али га још нису искористили“.
Wебтрибуне.рс
