Нисмо очекивали баш муњевиту реакцију, али се нисмо надали ни леденом ћутању земље која је тек постала чланица ЕУ, дугом готово годину дана. Наша писма су више него уљудна, докази о власништву над имовином Српске банке неприкосновени, и заиста је непримерен игнорантски однос државног врха Хрватске.

Овако судбину писама упућених крајем јануара ове године хрватском председнику Иви Јосиповићу, премијеру Зорану Милановићу и тадашњем министру финансија Славку Линићу, коментарише Ђорђе Пивнички, председник Удружења наследника деоничара „Српске банке д. д. Загреб, 1895“. Ту банку су, 1895. године, основали угледни Срби на челу са Владимиром Матијевићем и до почетка Другог светског рата она је била једна од најмоћнијих и у Хрватској и у потоњој Краљевини Југославији.

– Уз остало, од Хрватске тражимо да нам врати зграду у Јуришићевој 4 у центру Загреба, у којој је било седиште наше банке, хотеле „Лапад“ и „Империјал“ у Дубровнику и пословну зграду на сплитској Риви. Све је то било у њеном стопроцентном власништву – набраја Пивнички, показујући званичне потврде да су писма његовог удружења уручена хрватским челницима.

У априлу 1941, по Павелићевом Закону о непоћудним називима, „Српска банка д.д. Загреб, 1895“ преименована је у Трговинско-индустријалну банку, да би, 6. августа те године, имовина њених 6.500 деоничара, махом Срба, била проглашене имовином НДХ. Све то се наводи и у писмима хрватским челницима, уз прецизирање да је другу, такође противправну одлуку о конфискацији, у новембру 1945. донела нова комунистичка власт.

– Поменуте некретнине постоје и данас, али ми тражимо да се идентификује, и врати, и 68 одсто удела наше банке у некадашњој Славонско-аграрној штедионици Осијек, 39 одсто власништва над пругама „Хрватског д.д. за господарске и велеобртне жељезнице Загреб“ и 49 одсто власништва у „Прометном и трговачком д.д. Загреб“, иначе поседнику знатног дела бродоградилишта „Краљевица“ – набраја Пивнички само део имовине коју наследници деоничара „Српске банке д.д. Загреб, 1895“ потражују од Хрватске.

У писмима Јосиповићу, Милановићу и Линићу наглашава се и да захтев за повраћај имовине „није ни политичко, ни национално питање“.

Ђорђе Пивнички

– Реч је, искључиво, о праву заштите приватне својине која је у ЕУ, чија је чланица и Хрватска, апсолутна светиња – вели Пивнички. – Стога ћемо се, уколико Хрватска то право не испоштује, обратити управо органима ЕУ, као и Европском суду за људска права у Стразбуру.

СРПСКА БАНКА А. Д. НИЈЕ НАША

Удружење наследника „Српске банке д.д. Загреб, 1895“ апелује да се она не повезује са Српском банка а.д., о чијим малверзацијама се у последње време много пише.

– Реч је о банци која је настала из некадашњег Војног сервиса Народне банке Југославије, која под тим називом послује од 2003. године и не треба је, ни на који начин, везивати са нашом банком – објашњава Пивнички.

ХРТ ПРОДАО ТУЂЕ

Акционари „Српске банке д.д. Загреб, 1895“ од хрватског врха захтевају и да спречи даљу продају зграде у Јуришићевој 4. Кад је одузета тој банци, додељена је Радио Загребу, да би је Хрватска радио-телевизија, доцније, продала Хипо банци, која, наводно, сада намерава да је препрода.

(Вечерње новости)

Ознаке: акционари, Српска банка, Хрватска