Прочитај ми чланак
Након што је председник Србије Томислав Николић изјавио да зна да ће ЕУ тражити од Србије да призна Косово и да око тога мора што пре да се постигне национални консензус, премијер Александар Вучић навео је да Србија не одустаје од свог европског пута, нити од свог територијалног интегритета. А први потпредседник Владе и шеф дипломатије Ивица Дачић тврди да Европска унија није званично тражила од Србије да призна Косово.
„То неко може да каже у разговорима који нису формалног карактера, али у званичним разговорима таквог захтева није било“, рекао је шеф српске дипломатије. „Србија није променила свој став око непризнавања Косова“, рекао је Дачић наводећи да ЕУ то може то да тражи кад око тога буде постојала сагласност, које сад нема, јер пет држава чланица није признало Косово“.
Да ли председник Републике зна нешто што други не знају или изазива премијера Србије на најоселтјивијем питању, у покушају да скрене Србију са европског пута односно да ослаби његов вусоки рејтинг међу бирачима?
Нашег дописника из Брисела Рикарда Јозвјака, питали смо да ли се, према његовим сазнањима, међу европским дипломатама говори о некаквим новим, грубље дефинисаним условима везаним за признавање Косова од стране Србије?
„Не заправо. Било је неколико састанака званичника Србије, чак и премијера и председника са представницима различитих држава чланица. У њиховим приватним разговорима, колико сам чуо, било је речи и о питању Космета. Не бих рекао да је на Србију вршен притисак, али је указано да постоји потреба да Србија, ако жели да у једном тренутку постане чланица ЕУ, призна Косово. То је веома једноставно виђење и има везе са правном тачком гледишта – ЕУ мора да има јасно дефинисане спољне границе. С обзиром на то да се Србија и Приштина неће истовремено придружити Европкој унији, Србија ће се прикључити раније, постоји потреба да се дефинишу границе Србије. То је у основи оно што су многи европски лидери пренели Николићу и другим званичницима Србије.“
РСЕ: Колико разумем, то није некакав нови захтев… Постоји ли разлог због кога је питање признавања независности Косова, актуелизовано у овом тренутку у Србији?
Министри спољних послова ЕУ, увек у последњој радној недељи децембра, што је наредна недеља, расправљају о Западном Балкану и препорукама Европке комисије из октобра, као и о пакету проширења. Често говоре о томе шта ће се даље радити са Србијом, да ли је Србија заиста спремна да отпочне преговоре и уверен сам да ће се расправљати и о поглављу 35, које обухвата односе са Приштином. Дакле, мислим да је то разлог због кога се о томе сада разговара, али европски министри неће издати некавку заједничку изјаву у којој ће рећи:
’Србија ће морати да призна независност Косова – то је сада услов’.
Пре ћемо чути неку тешко разумљиву формулацију о ’наставку напретка у дијалогу Београда и Приштине’. Мислим да је други разлог зашто се ова тема отвара и то што Косово, како се чини, коначно добија нову владу и након чега ће у једном тренутку почети дијалог Београда и Приштине, а Фредерика Могерини веома жељно ишчекује да почне на томе да ради. Ту ће, пре или касније, бити дотакнуто и питање независности Косова и мислим да је то разлог из кога је та прича почела да се појављује и у српским медијима.
Превентивно политичко деловање?
Како се у напредњачкој странци тумачи бацање рукавице премијеру са врха државе? Напредњак Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ:
„Ја не сматрам да треба да с прави такав избор. Мислим да је сувише рано да се то тако постави. Позив председника Николића разумем као неку врсту превентивног политичког деловања да се припремимо на евентуално постављање таквог услова али не мислим да је време да се сада разговара о томе.“
Његова саветница Станислава Пак је отишла корак даље и рекла: доста је играња жмурке.
Ја мислим да с овде не играју никакве жмурке. Једноставно, ако бисмо се сада бавили тиме, то би значило да ћемо уназадити процес који нас води ка чланству у ЕУ. А ми желимо да нађемо заједнички језик са ЕУ и по том најтежем проблему, као што је косметски проблем. Дакле, не видим никакве жмурке у свему томе. У овој фази нас занима став уније, а не појединаца, без обзира на којој су функцији у Унији.
Предраг Симић
Професор на Факултету политичких наука Предраг Симић каже да изјаву председника Николића доживљава као покушај да се избегне одговорност за потезе који ће следити. Србију је много тога негативног погодило ову годину тако да је ситуација у Србији је доста напета, нарочито после отказивања Јужног тока, који је био један од парадних пројеката бивших председника Коштунице и Тадића и садашњих власти.
„Ја ове изјаве, усред изузетно велике социјалне, економске и политичке напетости, доживљавам као покушај да се избегне одговорност за некакве потезе који следе или ће следити, јер врло брзо, претпостављам, биће настављени преговори са Приштином. У тој ситуацији Београд заиста нема баш много прилика да изадје пред своје бираче са неким добрим вестима. Пре ми све то личи на неко позиционирање у једној ситуацији која по Србију неће бити пријатна.“
Шеф дипломатије је рекао да се званично такав захтев није чуо и да то није тражемо , позивајући се на чињеницу да нису све земље ЕУ признале Косово. Да ли се, ипак, може очекивати да у неком наредном кораку захтев за признање Косова буде заиста испостављен Београду?
Вероватно, да. Он је на неки начин испостављен, не само речима Јоханеса Хана које наводи председник Николић, већ је то неколико пута поручивано из немачког Бундестага –у изјавама посланика, делегација које су посећивале Србију, и то је нешто што виси у ваздуху. Али, са друге стране, не изгледа да је у овом тренутку близу актуелизовање ове теме. Србија, то је сад доста јасно, неће до краја године отворити прва поглавља преговора, вероватно не ни до пролећа, тако да мало збуњује отварање овог питања у ситуацији када се чини да је Србија доста далеко од завршнице преговора о прикључивању, када би се могло очекивати да то додје на дневни ред.
Излазак из Вучићеве сенке
Подсетимо, председник Николић је после разговора са комесаром Јоханесом Ханом, изјавио: “Апсолутно знам да ћемо се наћи пред избором: или Косово или Европа. Брисел ће нас суочити са признавањем Косова, и на то морамо да будемо спремни. О томе што пре треба да постигнемо национални консензус и време је да о томе разговарам са премијером Вучићем:”
Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је у понедељак да у званичној комуникацији са Европском унијом (ЕУ) није речено, нити је записано да Србија треба да призна једнострано проглашену независност Косова.
„Обавеза је нормализација односа, долазак до неког споразума са обавезујућом снагом који се тога тиче“, рекао је Дачић. „Зашто би Србија то учинила, ако неће Кипар или Шпанија? Постоје лични ставови појединаца који долазе из земаља Уније“, упитао је Дачић.
Шта стоји иза тврдње председника Томислава Николића да се пред Србијом налази захтев о прознању Косова и да се за то треба припремити, више у тему коју припремамо током дана.
Теофил Панчић
Коментатор Теофил Панчић види бацање косовске рукавице премијеру Вучићу као знак Томислава Николића да сматра да је дошло време да изађе из Вучићеве сенке, а његов адут је напредњачка армија која је спемна на анриевропску побуну.
„Председник Николић покушава себе да позиционира, јер му се не допада чињеница да је маргинализован и да ни о чему битном не одлучује. Морало је пре или касније да дође до реакције са његове стране.
То не би био проблем, с обзиром да су то односи унутар власти, међутим, проблем је што је повод за ову реакцију нешто што може бити веома озбиљно, а то је довођење у питање стратешке оријентације земље.
Чини се да је Николић извукао из резерве нешто што јесте нека врста његовог адута, јер он у јавности није препознат као проевропски политичар, него као неко ко је увек био на проруској страни.“
Да ли он заиста жели да стопира проевропски пут Србије?
Можда је преоштро рећи да жели да је стопира.
Да ли то значи да не постоји резервна антиевропска војска међу напредњацима?
Напротив, мислим да она постоји, итекако. То је сасвим логично, с обзиром на генезу СНС, да је њена идеологија изворно радикалска, дакле националистичка, антиевропска, проруска… апсолутно постоји та резервна војска. Ја чак мислим да је она бројчано јача од оне друге ..
И на, то као на свој адут, рачуна Николић?
Како да не. Ја мислим да је напредњачки врх око Вучића у том идеолошком смислу, одсечен. И као да Томислав Николић себе препоручује као оног ко ће бити на челу те, хајде кажем, антиевропске побуне.
Значи, постоји опасност од антиевропске пубуне у Србији?
Ја не знам ни за једно време у коме није постојала опасност од антиевропске побуне у Србији.
