Прочитај ми чланак
Председник Србије Томислав Николић изјавио је синоћ да услов за улазак Србије у Европску унију не сме бити одрицање од Косова и Метохије.
„Мој став је јасан и апсолутно непромењен – ми треба да будемо у ЕУ, као и да у Унију треба да уђемо поносно. Мој став да услов за улазак у Унију не сме да буде одрицање од Косова и Метохије такође је мој живот и ту више нема шта да се промени. И то је толико јасно ЕУ, да су све време говорили да то нико од нас и не тражи“, рекао је Николић.
Николић је указао да је, међутим, нови састав Европске комисије наступио много оштрије, отвореније о својим захтевима.
„Значи, они сад не кажу – ми од вас не тражимо да признате независност Косова и Метохије, већ кажу оно што је рекао немачки парламент пре две године – да бисте постали члан ЕУ мораћете да донесете потписан уговор о добросуседским односима са Косовом у коме ће бити дефинисани сви ваши односи“, рекао је Николић.
Николић је оценио да то „није шија, него врат“.
„Ако Приштина неће да потпише тај уговор, кад ћемо да постанемо члан ЕУ. А зашто неће (да потпише), неће јер не признајемо независност Косова и Метохије“, нагласио је Николић, додајући да се „тако вртимо у круг“.
Николић је рекао да је један од првих послова у 2015. години проверавање састава Бироа за координацију служби безбедности.
„Биро ради, али истина је да је Александар Вучић преузимањем функције председника владе преузео много више послова него што је имао до тада као потпредседник и министар одбране. Мислим да сада треба проверити састав Бироа за координацију служби безбедности – то је један од првих послова идуће године који ћемо заједнички да радимо“, рекао је Николић.
Према његовим речима, постоји мањкавост везана за то ко одлучује да ли је дозвољено прислушкивање, праћење, као и да то мора да буде решавано искључиво у највишем суду.
„Председник републике није постављен да би контролисао службе безбедности. Он може да, као што то и радим, усмерава и да с времена на време разговара о томе докле су стигли“, навео је Николић.
Како сматра, постоје информације које нису за председника државе.
„Ствар је процене шта они мисле да је у интересу државе. Они знају мој став да ја мислим да није од интереса за државу ко с ким разговара, ко се с ким састаје, таква сплеткарења и оговарања“, додао је Николић.
Николић је рекао и да свој посао обавља у складу са законом и Уставом, а „такве материјале не чита“, као што није прочитао ни свој досије.
„У Србији је одувек постојала жеља оних који су на власти да знају о свима све. Ја ни такву жељу немам, јер се на тај начин другачије одлучује“, истакао је председник Србије.
Николић сматра да би требало променити начин избора председника републике, који уместо директно, треба да буде биран у парламенту, као и да је његово пристајање на садашњи систем био уступак Демократској странци.
Николић је рекао да је својевремено, кад су усаглашавали ставове Војислав Коштуница, Борис Тадић и он, „а све преко Коштунице јер Тадић и ја тад нисмо имали комуникацију, Тадићев захтев је био да председник треба да буде биран директно“.
„Ја сам се залагао да га бира скупштина с овлашћењима која су му предвидели. Међутим, он је рекао да уопште неће да гласа за устав ако председник не буде биран директно. Рекао сам му да се не бојим тог директног избора, јер сам и раније био уверен да ћу да га победити. Било би добро да сам га победио раније“, навео је Николић.
Додао је да је директан избор председника републике био уступак Демократској странци, као и да је Устав по овом питању остао недоречен.
„У овим околностима такву муку, да стекнеш поверење већине грађана Србије, а да потом представљаш земљу, да не одређујеш председника владе, састављаш владу као што то раде остали председници директно изабрани, то је био уступак и мислим да је ту Устав остао недоречен, мањкав. Мислим да би то требало променити тако да, уколико остану ове ингеренције владе, председника бира парламент. Тешко је променити Устав, али у току неких промена Устава, ја мислим да би то могло да се изведе“, оценио је Николић.
Николић је рекао и да ми имамо председнички систем, начин бирања председника као председника Русије, САД или Француске, а да председник после тога нема такву моћ и такву власт коју имају директно изабрани председници у другим државама.
„Треба решити – или ће имати моћ – ја сигурно тада нећу бити кандидат – или ће га бирати скупштина, са тежим условима да га разреши него што га бира да би се могло бити макар сигуран да неће свако да се игра с функцијом председника републике, па сад си ми по вољи, сад ниси“, закључио је Николић.
(Танјуг)
