Просјачење у Србији
Свакодневно, неколико хиљада људи проси на улицама Београда да би преживело.
Ипак, већина суграђана то не подржава, па их заобилази и игнорише.
Последње истраживање каже да је у Србији порастао број деце, која свакодневно просе.
О томе колико је проблем дечјег просјачења занемарен, сведочи и чињеница да оно чак не постоји у законодавству Србије, јер се појава дечјег просјачења не одваја од просјачења одраслих.
Просе за родитеље, за стричеве, тетке, или чику из Италије… Деца то доживљавају као посао, несвесна да су експлоатисана.
Млади фотограф, Никола Богданић, већ неко време фотогрфаише и просјаке и пролазнике.
Желео сам себе да натерам да станем напокон испред тих људи директно, и да их фотографишем.
До сада нисам баш имао снаге да се суочим, већ сам их фотогтафисао из даљине, с леђа, дистанцирано.
Био је ту један човек без пола ноге, њега једноставно нисам могао да фотографишем.
Свако ради оно што најбоље уме и ми се сви сналазимо да би преживели, само што они нас виде а ми њих не.
Жао ми је што људи окрећу главу на другу страну као да они нису део истог друштва.