K.K. (15)

– Ај опиши са ким и како живиш

Живим са кевом и буразером. Кева ми је по струци учитељица али ради у фирми некој као секретарица и чистачица. Цео живот живим с кевом, а ћале ми је био у затвору деведесетих и развела се кева од њега чим је изашао.

– Где живите?

У ћалетовом стану, мали је стан, ми смо сви у једној соби, 33 квадрата, спавам поред кеве, не могу да дркам курац јеботе. Раније смо били подстанари, али да би кева смањила трошкове овде смо се уселили и то нам је главни проблем, много смо боље функционисали, више нам се исплати 250 евра да дамо него сви ми у једној соби, оно…

– За кинту, како се сналазите?

Па, брате, кева је у леровима оно, нон-стоп, прими плату па врати паре, па узме од неког трећег, па више нема од кога ни да позајмљује, а има пар људи којима узима паре и којима не враћа, блиски пријатељи оно.

– Колико се често виђаш са ћалетом?

С ћалетом се виђам…чујемо се редовно, прилично, ал немамо неке разговоре, оно шта радиш, како си, ко да се дописујеш с неком рибом на фејсу, а виђамо се ретко, мислим оно једном у недељу, две. Он никад није имао никакву забрану приласка, а није ни плаћао алиментацију.

– Је л’ ти да некад неку кинту?

Ма брате слабо…
Он је имао до јаја посао у Русији ал је идиот, дошао је овде да ратује ко добровољац, ’91. године.

– Који си разред понављао?

Први, први средње…
Мрзело ме да учим, нисам ишао у школу. Није ме било месец дана у школи. Један дан сам побегао чисто онако, латински нисам имао домаћи, и не знам јеботе, сутра сам се сморио, као морам у школу, и није ми се ишло, и онда нисам ишао целу недељу и после цео месец. Некако све из гаса сутра морам, ај као, и није ми било доста цео месец.

– Како је кева реаговала?

Кева је била у фазону крај света, готово. Мада нисам био у казни, буразер ме смара, па и ово друштво у фазону као како си могао и то… зато што сам ја просипао причу да поправљам један предмет, као пролазим и то а у ствари сам знао да нећу проћи.

– Шта ради буразер?

Иде са мном у школу, четврта година

– А буразер пали, је л тако?

Да, буразер пали ускоро , сад правимо апликације, па треба нека породица да га изабере, знаш оно колко дебилно, амерички, ја код фризера и вадим фотоапарат да га сликам он мора да се смеје, па као ја и он играмо „сони“ он мора да се смеје, па онда док пере чаше тамо где је радио летос ја га сликам, а он се као смеје, јеботе перем чаше ааааа, до јаја, знаш колко дебилно, а не знамо ко ће да га изабере, он може да западне и у Нови Мексико и у Лос Анђелес то нико не зна, али он као добро зна енглески па ћемо да видимо…

– Какав је однос са буразером?

Брате лош , глуми ми да ми је ћале, никад нисмо живели са ћалетом, старији је три године, па трипује нешто, и то ме смара, он је у суштини у другачијем фазону него ја, не дува, не пије, не пуши, и он је, мало је глуп израз, али он је у том неком штреберском друштву, и напољу није курчевит, али кући као воли да се курчи, као немој да те пребијем и ти фазони, што у ствари мени ништа не значи, мада је не знам одакле њему то, не знам да л’ се икад потукао, а ја сам се ко клинац туко баш пуно, баш, баш.

– А шта ти мислиш, откуд та разлика између тебе и буразера?

Па нисмо у истом друштву, не занимају нас просто исте ствари, немамо исти поглед на свет, он је некако наиван је, за мене је наиван, а ја сам за њега изложен као, мислим не види свет какав јесте, мисли да може све у овом друштву. Он жуди за тим неким конфликтима, а није то, ем му је сад касно да буде мангуп, ем се сере од кеве. Моје друштво, ми смо за нас као нормални, а за друге смо, у суштини, ми смо као неки дисиденти, бунтовници, делинквенти, ал нико нам то није изговорио, и већином немамо кинту. Имаш децу која су сиромашна и коју баш боли курац за политику и тај свет, а имаш децу која су исто сиромашна али која иду на пример на геј параду па руше као.

– А који је за тебе главни разлог одласка на геј параду?

Па ја сам увек гледао тако, мени никад није сметало лично, ја сад као идем на параду да погодим неког педера циглом у главу, не, ја идем да је бацим па ако га погодим до јаја, ако не, јебига, бацићу другу.

– А буразер, он не иде на параду да се пегла?

Не, он је ко кева, он као не готиви педере, то је њему болест, али нема разлога да неког удара, он је демократа ко кева, само неће то да призна, као можемо ми да се не слажемо само нећемо да изазовемо конфликт, тако они гледају на то. Али по мени не можеш ти да игноришеш насиље.

– А буразер покушава да ту ситуацију у којој живите некако другачије види, да верује да је ту негде изнад те приче и ситуације?

Он брате би готивио да буде спортски коментатор, прати спорт, разуме се, воли фудбал, добар је у језицима, иду му друштвене науке… то једино… није један од оних који никад нису знали шта ће да раде. На пример оно, ја сам прво хтео да играм фудбал, па ме онда само историја занимала, једино сам историју у животу учио брате. А он, цео живот једноличан, ништа се не откачи. Улаже у будућност.

– Koлко дуго си тренирао фудбал?

Од, брате, сад ћу тачно да ти кажем, у другом разреду сам отишао у школу фудбала Хајдука, а у Звезду сам отишао на фору, нисам хтео да идем јер сам волео овог мог тренера, сина председника Хајдука, и тамо у Звезди имаш оног легендарног тренера Милићевића, он те пусти да играш, и види какав си, и мене је другог одабрао, а деда се упишао од среће јер навија за Звезду…

– Кад престајеш фудбал?

Престајем фудбал ове године у септембру, почетком октобра, значи после осам година фазон.

– Јел неко од твојих очекивао да се оствариш као фудбалер?

Кад сам био мали баш мали, оно девет година, баш сам волео фудбал, волео сам да играм, а онда су моји родитељи баш наивно се изгасирали, и ја сам као причао кеви да ћу да јој купим кућу кад уђем у паре од фудбала, знаш оно… и онда сам дошао у тренутак кад сам имао ноћу тренинге, увече у девет, и онда нисам могао да излазим и да тренирам, и онда сам побегао једном и кева ме ухватила, и као шта фазон ти нећеш да тренираш, и онда ми је стигао неки позив да идем преко, да идем тамо да тренирам, и кева је хтела да идем, али ја нисам хтео просто, а она ми је говорила да се плашим, кева мени просипа причу да се плашим а ја нисам једноставно хтео, морао бих овде да останем годину дана са два тренинга дневно а ја од марта касним са чланарином, нисам је платио, немамо кинту.

– А шта кева брате, јел се она плаши будућности и то?

Кева избегава питање будућности, она је у фазону само заврши прву годину. Година по година, значи избегава некако то.

– У твом друштву људи превасходно не размишљају нешто о будућности, за разлику од друштва твог буразера, који, то што кажеш, сад улаже у будућност?

Да, да, мада има брате код мене један ортак, он је као тај блејачки лик, он блеји са нама, живи дан за дан, али планира као будућност, али поента је што он може то јер је он буржуј, а мој брат не може то себи да приушти, али ја мислим да мој буразер жуди за тим блејањем, и зато и прозива. То сам скапирао једном кад ме је прозивао што слушам Секу Алексић а онда сам ја после видео историју, и видео сам да је и он слушао Секу Алексић.

Ко што клинци не смеју да изађу из фазона Србија, тако и он прикрива да слуша Секу Алексић, а у ствари је слуша, и зна да је то музика. Као један мој ортак што се гасира на Косово, а продао фазон кућу доле за 600 хиљада, и сад мени овде глуми сиротињу, али оно, лакше се људи гасирају на Косово него на четнике на пример, зато што је Косово некако актуелније, мислим четници су давно отишли, не постоје.

– Који је однос твојих вршњака према Косову?

У суштини, нико не верује, а сви се ложе на то, али нико не сме то да призна да се не ложи на то, и онда као излази неки клише и стереотип из њега, и онда се разликујеш, а у тим блејачким групама поента је да се не разликујеш, да се идентификујеш са другим људима, да будемо са истим људима што исто мисле, ал они не схватају да са свима не мораш да имаш исто мишљење, него да може да дође до неког сукоба, оно на пример, ја кад би реко не гасирам се на то, нит верујем нешто много у бога, нит нешто сад, нисам националиста и не смета ми, у суштини они као сви прозивају, како иде она песма, „не знам шта ми је, пале ми се џамије“, ал онда упознају муслимана, упознају на мору муслимана, Хрвата и блеје са њима..

– А са црквом у каквом су фазону?

Брате, као сви верују у бога, а оно брате, мислим да ниједну реченицу из Библије нису испоштовали у животу. Нити су је прочитали…

– Како ти то објашњаваш?

Брате, то што им родитељи налепе да буду верници, родитељи намећу то, као оно, то је везано за Србију и то, са патриотизмом, рад Србија бог, хаха, нож жица Сребреница.

– А оно не постоји ништа сем да недељом одеш на текму да се зајебаваш са количином пара које имаш Па да, и без пара које имам. Паре никад нису биле проблем на текми. Скупимо се у парку ту у крају, ако идемо на гостовање одемо сачекамо бус, скупимо се сви пошто наравно ми смо ја мислим најнеодговорније друштво у свету, увек неко касни, ако је текма у 3 ти мораш да кажеш у 10 да се скупе јер увек сви касне. Уђемо у бус, ту мало певамо, растерујемо путнике, онда су нас једном сјебали, рекли нам да сиђемо 3 станице раније да бисмо изашли из буса јер смо им сметали и онда смо морали да шетамо 5 километара.

– Шта те ту пали, то како те гледају „цивили“ кад уђеш у бас?

Тако некако зато што кад сам у крају увек ме неко зна, мој је крај, мој је трамвај, мој је парк, нећу баш толико да рушим. А онда кад тамо одем, јебе ми се. Оно кад смо ишли пешке једном како прође трактор ми га гађамо камењем, онда ишао бус, ми стали насред пута да би он стао да би могли да уђемо, и тако… онда уђемо на стадион и вриштимо. Ако дођу још неке рибе њих зајебавамо, то је још боље и тако брате.

– Која је теби ту сатисфакција?

Па, сатисфакција ми је то што смо ближи после сваког тог гостовања, имамо више тих неких разговора, ако избије неко срање имамо поверења или неповерења. Некако сам са својим људима негде где бих највише хтео да будем у том тренутку, и онда искористим највише од тога. У том тренутку нема људи са којима бих пре био и нема места на ком бих пре био. Од понедељка ми се тачно све скупи, дођем у недељу и то је то.

– А јесу главни онда ти ваши односи у томе, тај колектив, а ово друго може да варира – неко може да се трипује на цркву, неко не мора?

Па да, у суштини. Ја кући нисам националиста, В. јесте, Ј. је фашиста, К. је као ништа, Л. је немам појма… Али ми кад се скупимо, то нама није пресудно, ми не причамо о томе, ми причамо о нечему што је наше заједничко. То је онда кладионица, то су неке рибе, наше заједничко је клуб, крај, и онда причамо само о томе. Ми никад у животу нисмо ушли у расправу што сам ја рекао некоме – е брате немој да се ложиш кад не верујеш у то, никад ја то нисам ником рекао.

– Јел постоје још увек ферке?

Брате, слабо. Можеш знаш како, да се ја побијем сутра са ортаком, другаром, и посвађамо се и побијемо и то је ферка, ми брда тих пута кад смо били у Молокинију са неким Земунцима смо се покачили, изашли смо испред и оно брате, сви неке каишеве ваде, ножеве, овај баја један вади кључ и овако (уноси се у лице) „Ископаћу ти очи“. Нема ферки, нема, слабо, једино ако оно, знаш неког па нећеш да га повредиш. Зато што има доста људи који носе ножеве, али има више њих који не. И онда тај који не, закључи – Јеботе, шта ако он понесе нож, морам и ја да га понесем, шта ако га он понесе и мене ће он да избоде. И онда га он понесе… Нема храбрих људи више, све је то оно не одвајају се из групе људи, много су се људи… није нико индивидуалац. Не мислим у фазону да ти треба да будеш самотњак неки, него причам за туче, лако је мени да идем сад на Крст да идем тамо онима да се курчим у овом дуксу, јер знам да могу да позовем ортаке и ту су за минут.

– А клинци са улице, је л’ има нешто да њих интересује?

Брате доста је повезан спорт и наркоманија сад. То са гудром почиње јако рано, фазон седми разред. То је пре било доста другачије, брате, оно, или тренираш или не. А сад, овај један ортак на пример, он је дувао, једно време ударао нос, и гуто, и све све радио, а у другом разреду као прећи ће да потпише професионални уговор следеће године. Јуче сам био да га гледам, добар је, баш је добар.

– Tvoj буразер бира као један живот, а ти други, и да њему сутра ту нешто може да се исплати, а теби не, и да теби он каже – сам си бирао?

Па, брате, искрено… да се то деси и да он или неко мени то каже, ја се не бих осетио као да сам ја нешто пропустио, ја сам то у овом тренутку хтео, то је моја одлука и ја ћу да живим са њом. Ако сам био довољно паметан да је направим, морам да и живим са њом. А то што би се он сад као окренуо, он би то хтео да уради да би то мени као натрљао на нос у једном тренутку, а уствари он би скапирао да мени не може да натрља на нос зато што ја поштујем моју одлуку и може само себи да натрља на нос.

Ја мислим да се нећу кајати, али и да се кајем, ако сам био довољно мудоња да направим ту одлуку, онда могу да будем мудоња и да живим с том одлуком и да се прилагођавам томе. Мислим, не очекујем ја много, да сад ја кад будем радио, дајем пример, у неком кафићу, и гледам некога ко вози BMW-а мојих година, и да будем у фазону – могао сам и ја. Брате нисам могао, зато што је тај у BMW-у радио све исто што и ја али је брате само био буржуј. А 99% таквих су уствари били као ја, само су им тате наместиле, а 1% су били они који су учили, тренирали и исплатило им се, као Новак Ђоковић.

– А онда би ових 99% волели да верују за себе да су овај 1%, да су сви то нешто заслужили..

Ма да, али искрено ја да сам такав, ја не бих имао проблем да признам да сам буржуј, ако сам буржуј буржуј сам. А онда ја имам често ту неку непријатност да кажем некоме да је буржуј, јер оно, како ће се он осећати, да ли ће он да се изолује из друштва… За мене је А. буржуј, а он трипује да се фура у то, а не може. По самој одећи видиш да је… Мислим, може да каже ћалету да неће више динар од њега и оде, али ми то сви знамо да неће урадити. Мада се разликује јер оно ако га родитељи јебу могу да га ускрате за паре, ал у суштини њему ништа неће фалити. Може он неки петак да има 200 динара као ја, али кад каже кеви да хоће нове патике, он ће да их купи.

– А јел се користи реч буржуј?

Ја сам сам чуо за појам буржуј зато што брате… кад сам брате схватио која је разлика велика између њих и нас. Брате кад сам ове године кренуо у школу са једном другарицом и, њој је ћале неки менаџер фудбалски, и какав она живот живи, а какав ја… Другови су јој фудбалерчићи сви, другарице су јој све као неке рибице, она брате кад оду у Молокини то оде 100 хиљада динара, шампањац… И брате, не излазе из кафића. Ја искрено, не сад што немам другу опцију, ја стварно не волим да идем у кафиће, мени је то тако одбојно, шта ћу ја са 15 година у кафићу. И кад имам паре опет их потрошим као и да немам, исто их ја потрошим само не узмем пиво него пиво и пљуге. А кад поменем реч буржуј, тај ортак што има кеш често као да да да, а и ја и он знамо – ћути, немој да причаш, а он се вади на фазон да је његов ћале све поштено зарадио.

А ја више поштујем криминалце буржује него те поштене, зато што су криминалци некад били сиромашни, и имали су муда да ураде нешто у животу што може да се заврши са затвором и убиством. И онда, баки мој, ти си постао то и свака ти част, али не они буржуји они класични, јајаре.

– А јел има другара који су добри ђаци из те екипе?

Па, брате, не… Мислим оно, добри ђаци, има сви су оно… мислим да нема ни врло доброг. Није да их занима школа, једини ког као занима школа је тај с кешом који кад заврши средњу иде на Правни, кад заврши Правни иде код тате у канцеларију. Остали знају да нема вајде. Знам ја по људима, овако по особама, моји другови лично, мислим да им не би било тешко да нешто што морају, да знају да ће им бити сутра боље, да ураде, чак и ако им је досадно. Имам ово једног ортака, он иде у школу, он је редован, али у школу иде са торбицом и хемијском, не ради ништа у школи буквално, ништа ништа. Он је пожртвован и он је неку своју школу завршио већ давно, он брате са 15 година препродаје тренерке, све ради, све све све. Није му ништа тешко, зна људе… само га јебе коцка.

– Јел се доста људи коцка?

Доста се коцкају људи, да.

– То је некако у вези са њиховим материјалним приликама?

Па, брате, брзо дођу до пара па их брзо изгубе. Гладне су им очи брате… као може да узме нешто лако, а уствари не може да узме лако. Мени кева да 200 динара и онда се ја оно, треба да купим пљуге и онда ми остане 40 динара, и онда, шта ћу ја да радим са 200 динара. Онда чекам неког да дође да се исталимо за нешто, и онда брате, онда ми је то други круг трошења. И онда ми је трећи круг трошења да узмем од некога другог паре, што ми је обично нека другарица или нешто, што ме мало и блам, али оно, јебига.

– Е то, где су девојке у том целом оно аранжману?

Брате, девојке су доста издвојене, девојке су скоро све буржујке јеботе, женски род. Зато што буржујке су обично добре рибе, а ми се не дружимо са неким девојкама које нису добре рибе. И онда не знам брате оне су… Проваљујем да те буржујке углавном падају на те неке оно, наркомане, углавном су тако људи заједно. А оне исто… девојке исто више нису девојке јеботе. Не што раде неке ствари, што се дрогирају, то је све у реду, него некако, понашају се као мушкарци, не знам да опишем, чудно ми је то некако. Не знам да ли имам проблем са тим или немам, нити ми смета, нит ме нешто радује, не занима ме, само сам приметио. Али има много људи који просипају ту неку квази-моралност, шта ја знам, курво дрољо, а уствари ни сами не знају шта их смара.

– А реци ми, на пример, да ли знаш неке момаке из региона, Хрватској или БИХ…

Знам ја људе брате, преко фејса… Тај мој друг из Сарајева,на пример, што је лајковао Презупч страницу, зове се А. Х. нисам сигуран, он је брате 1995. из Сарајева, навија за Сарајево и он је националиста. А ја сам провалио ти људи што се дописују из Србије, Хрватске, има доста људи који се знају, имам друга из Мостара, 1990. годиште, он је антифашиста, либералац неки.

Он и тај из Сарајева се исто опходе према мени, уствари сам ја провалио да нико ни не верује у то, зато што ако си националиста а мени пише ћирилица онда ваљда треба да хоћеш да ме закољеш. Ми причали преко скајпа, гледали филм заједно. Онда сам ја њега у једном тренутку то питао као и онда се он мало запитао сам у себи, и као – па то је зато што уствари никад нисам упознао неког Србина. Они мрзе непознато. А у Хрватској не знам никог тако… ал ценим да живе исти живот, да је исто све.

– И онда ти је брате пре некако буразер тај А. из Сарајева него овај што троши 120 хиљада?

Па да, нормално. Зато што брате немам ја неку спику са тим ликом који троши 120 хиљада, са овим могу да причам о свему зато што се разумемо.

(Презупч)

Ознаке: Зарупч, навијачи, омладина, социјализам