Прочитај ми чланак
„Бил о правима“, тачније Повеља о правима
Колосална корупција, тотално праћење грађана, самовоља полиције и специјалних служби, расизам и хомофобија – ево реалија савремене Америке. О томе се говори у реферату Људска права у САД, који је припремила америчка филијала Института за демократију и сарадњу. Реферат је припремљен поводом годишњице усвајања чувеног Била о правима, који гарантује грађанима САД права и слободу и представља солидно истраживање које се ослања на званичне отворене изворе. Представио га је директор Института Андраник Миграњан.
Многи су сматрали да је наша организација са филијалама у Паризу и Њујорку отварана како би се одговорило Фридом Хаус и Хјуман рајтс воч, које редовно представљају реферате о стању људских права у Русији, бившим социјалистичким земљама и низу других држава, које преживљавају прелазак ка демократским нормама и стандардима. То није баш тако, али нама би заиста било занимљиво да погледамо колико се САД по том питању разликују од других. Из године у годину ми се уверавамо: прекршаји за које САД криве Русију, Кину, Авганистан или било коју другу земљу, присутни су свуда, између осталог у самим САД.
Најакутнији проблем, сматрају аутори рефереата, то је корупција. Како се борити против подмитљивих политичара на нивоу Конгреса и Сената, али спостоји сасвим легалан, традиционални систем њиховог подмићивања?
Ако дођете чиновнику и у коверти донесете новац, и у томе вас ухвате, ставиће вас у затвор. Али у САД ви долазите код лобиста, дајете му коверат са новцем и он га носи у Конгрес или Сенат потпуно легално. Он постиже резултат који вам је потребан, али то се уклапа у оквире одређених правних процедура.
О корупцији за време предизборне кампање, када се дају прилози, може се говорити бескрајно. Без огромног новца у САД у политици нема шта да се тражи. Дужности се добијају у складу са сумом улога. Нешто слично се дешавало у средњовековној Француској: свака дужност је имала своју цену, и могла је да се купи. У нашем реферату смо навели озбиљне случајеве када је Обама именовао за амбасадоре људе који нису знали географски положај земаља у које су их упутили, нису могли на карти да их нађу!
Између остлаог, корупцији су подложни не само политичари. Тренутно се врше масовне истраге у редовима Ратне морнарице САД. Криминала схема је деловала у интересима сингапурске компаније Глен Мартин Груп и њеног малезијског руководиоца Леондарда Глена Френсиса, познатог као Дебели Леопард. Предузимач је буквално засипао официре флоте који су делили уговоре новцем и скупим поклонима, плаћао им проститутке и туристичка путовања. Познати су случајеви када су му високи офоцири давали тајне информације о кретању флоте. Пиканстност ситауције додаје то што је 2011. године Дебели Леопард добио још једну науџбину од Ратне морнарице у вредности од 200 милиона долара, мада против њега је већ вођена истрага службе безбедности. Да прецизирамо такође да је његова компанија врло велики подизвођач Ратне морнарице САД већ више од 25 година!
Ради порешења сетимо се недавног скандала у Словенији: Лидер словеначке опозиције, бивши премијер Јанез Јанша, био је осуђен на две године затвора због мита који је добио од финске војно-иднустријске групе Патриа. Оптужили су га да је 2006. године осигурао посао од 278 милиона евра између Патрие и владе Словеније за испоруку 135 оклопних возила. У случају са Глен Марин Груп реч је о четврт века махинација, многим милијардама и штети по националну безбедност. И то иако у САД, за разлику од Словеније, држава има могућност да тотално контролише своје грађане. Обим података који се сакупљају и чувају огроман је, јер прати се буквално све, до наручивања јела у ресторану.
Од 2008. године агенти ФБР имају право да покрећу истраге против било ког човека, чак у случајевима када нема фактичких основа да се он сумњичи за криминалну делатност. Таква истрага се назива „оцена“ и може да подразумева истраживање државних и комерцијалних база података, званичне и конспиративне интервјуе, слање информатора и агената под прикрићем којима се дозвољава да крше закон: да купују и продају накротике, пипремају пљачке, дају мито.
При томе, према реферату Центра за правосуђе Бренан правне школе Њујошрког универзитета, ни ФБР, ни Министарство унутрашње безбедности, ни тим пре полицијска одељења на лицу места нису у стању да организују ефикасну размену оперативних информација, између осталог приликом борбе против тероризма.
Летимично да пређемо и преко других ставова реферата Људска права у САД. Према мишљењу његових аутора, држава често неосновано примењује против грађана снаге специјалне намене. У читавом свету специјалци се користе у критичним ситуацијама, таквим као што је узимање талаца, покушаји заузимања стратешки важних објеката или джравних установа.
Прошле године у главном граду Босне и Херцеговине, у Сарајеву, демонстранти су запалили зграду Президијума, а када су стигли специјалци, кренула је туча. Специјалци, бранећи се штитовима и користећи сузавац, одбацили су демонстранте од зграде. Демонстранти нису пострадали, било је рањених само међу припадницима специјалаца. У САД специјалци се користе свуда и при томе делују врло жестоко, између осталог за време рација на местима где се илегално игра покер већ је убијено нелико грађана. У реферату се наводи неколико речитих примера: 2011. године специјалци Министарства Образовања (како би овај ресор без снага специјалне намене) извели су рацију против девојке коју су оптужили за… фалсификовање докумената за добијање кредита за школовање. Још једна група специјалаца је напала… неколико тибетанских монаха, који су премашили дозвољено време за боравак у Америци.
Сада да кажемо нешто о правима мањина. Да почнемо од лица нетрадиционалне сексусалне оријентације. На Балкану у целини влада традиционали морал и хомоселсуалне односе већина становника активно не прихвата. У Србији је недавно избио скандал: младићи су претукли два хомосексуалца. Кривце су нашли и позвали на одговорност. Између осталог, сваки геј-клуб у Београду чува полиција. А колико су толерантни у САД? Нећемо разговарати о конзервативној Аризони или Минесоти. Да видимо шта се дешава у цитадели демократије и слободе, у Њујорку.
У августу 2013. године жену транссексуалца Ајслен Нетлс је напала група мушкараца у Харлему, они су извикивали хомофобне пароле. Један од нападача је претукао Нетлс, после чега је она пала у кому и касније преминула. Кривци нису утврђени до данас. Да истакнемо такође да само у две недеље августа 2013. године када је био извршен напад на Нетлс, у Њујорку је било фиксирано 75 напада на гејеве, лезбејке, бисексуална лица и трассексуалце. За исти период 2012. године, таквих напада било је два пута мање. Према подацима анкетирања 2011. године, 61% од 6000 америчких транссексуалаца подвргнут је нападу. И ко је ту ксенофоб?
Још једна болна тачка су националне мањине. На завршној етапи припреме реферата Људска права у САД, сазнало се да је погинуо тампопути тинејџер Мајкл Браун у Фергусону, држава Мисури. У медијима се развила активна дискусија о предумишљености органа реда према афроамериканцима, милитаризацији америчке полиције и недовољној политичкој заступљености у структурама власти интереса тамнопутих Американаца. Али то је врх леденог брега. У реферату се наводи статистика која сведочи о томе да у САД јача расна сеграгација: увећава се број региона насељених само афроамериканцима. Значи расте и број школа у којима уче само тамнопути или латиноси, при томе ученика у таквим школама је више, а настанвици добијају оптрилике 5000 долара годишње мање него њихове колеге из школа у „белим“ кватовима.
Све ове тешкоће око решавања сопствнеих проблема у САД доводе у сумњу основаност америчких претензија да уче друге државе у питањима осигурања људских права и америчку политику наметања шаблона државне и политичке изградње у другим земљама. Ако се они током своје историје нису показали способни да успоставе односе између различитих расних и етничких група својих грађана, да победе корупцију и ксенофобију, очигледно је да они не поседују универзалне рецепте среће и процвата. И пре него што уче друге, добро би било да реше сопствене проблеме.
