Дан пре него што си дошао
(Музика и текст: АББА)

Мора да сам напустила кућу у осам зато што увек тако радим
Мој воз, сигурна сам, кренуо је са станице баш када је требало
Мора да сам, идући у град, прочитала јутарње новине
И прошла кроз едиторијал, несумњиво, мрштећи се
Мора да сам средила сто око девет и петнаест
Са писмима која су чекала да буду прочитана и гомилом папира које је требало потписати
Мора да сам отишла на ручак око пола један
На уобичајено место, на уобичајену клупу
И поред свега прилично сам сигурна да је падала киша
Дан пре него што си дошао

Мора да сам запалила седму цигарету око пола три
И тада уопште нисам приметила да сам била тужна
Мора да сам пушила све време док сам радила
Не знајући било шта, сакрила сам део себе
Око пет мора да сам отишла, и то није био никакав изузетак
Ствар рутине, радим то од кад сам завршила школу
Вратила сам се кући возом
Несумњиво, прочитала сам вечерње новине и онда
О, да, сигурна сам да је мој живот текао као и увек
Дан пре него што си дошао

Мора да сам отворила врата у осам сати
И застала да купим мало кинеске хране па наставила даље
Сигурна сам да сам вечерала гледајући нешто на телевизији
Мислим да не постоји епизода „Даласа“ коју нисам гледала
Мора да сам отишла у кревет око десет и петнаест
Потребно ми је доста сна, па волим да будем у кревету до тада
Мора да сам неко време читала
Последњу књигу Мерлин Френч или нешто у том стилу
Занимљиво, нисам имала осећај да живим без циља
Дан пре него што си дошао

И гасећи светло
Мора да сам зевнула и промешкољила се и ове ноћи
И чувши звецкање по крову закључила сам да је падала киша
Дан пре него што си дошао

The day before you came

Must have left my house at eight, because I always do
My train, I’m certain, left the station just when it was due
I must have read the morning paper going into town
And having gotten through the editorial, no doubt I must have frowned
I must have made my desk around a quarter after nine
With letters to be read, and heaps of papers waiting to be signed
I must have gone to lunch at half past twelve or so
The usual place, the usual bunch
And still on top of this I’m pretty sure it must have rained
The day before you came

I must have lit my seventh cigarette at half past two
And at the time I never even noticed I was blue
I must have kept on dragging through the business of the day
Without really knowing anything, I hid a part of me away
At five I must have left, there’s no exception to the rule
A matter of routine, I’ve done it ever since I finished school
The train back home again
Undoubtedly I must have read the evening paper then
Oh yes, I’m sure my life was well within it’s usual frame
The day before you came

Must have opened my front door at eight o’clock or so
And stopped along the way to buy some chinese food to go
I’m sure I had my dinner watching something on tv
There’s not, I think, a single episode of dallas that I didn’t see
I must have gone to bed around a quarter after ten
I need a lot of sleep, and so I like to be in bed by then I must have read a while
The latest one by marilyn french or something in that style
It’s funny, but I had no sense of living without aim
The day before you came

And turning out the light
I must have yawned and cuddled up for yet another night
And rattling on the roof I must have heard the sound of rain
The day before you came

Ознаке: Дан пре него што си дошао, песма за лаку ноћ, поп рок песма, романса