Прочитај ми чланак
У БиХ постоје паралелне обавештајне структуре које нелегално прислушкују грађане и политичаре ове земље! На мети шпијуна, како нам је речено у обавештајним и безбедносним круговима, углавном су званичници, политичари, бизнисмени, криминалци и припадници радикалног вехабијског покрета.
То је закључак стручњака за безбедност после откривања нове афере у вези са незаконитим прислушкивањем, које је обелодањено проналаском три нелегална уређаја за пресретање позива и СМС у седишту Граничне полиције БиХ у Сарајеву.
Након што је директор ГП БиХ Зоран Галић обавестио јавност да су у њиховим просторијама, у којима постоје два легална, нађена још три незаконита уређаја за прислушкивање, међу безбедњацима су отворена бројна питања о овој афери. Надлежне институције јуче нису дале одговоре на најважније – ко је користио ове уређаје и кога су прислушкивали?
“ПАНДОРА“
Велика вероватноћа је и да су припадници других полицијских служби користили уређаје за прислушкивање у ГП БиХ, посебно због истрага у вези са вишемилионским преварама при увозу и царињењу роба. Недавно је у полицијској акцији „Пандора“ ухапшено више од 30 полицијских и граничних службеника због организованог криминала, незаконитог увоза, прања новца, пореске утаје…
Јавност јуче од Тужилаштва и Суда БиХ, ОБА, Агенције за истраге и заштиту БиХ није добила ниједну информацију о овој афери.
Галић је казао да су нелегални уређаји „посуђени од Обавештајно-безбедносне агенције, али да нема трага о њиховом уласку, нити било каквог споразума о томе, као ни информација о нелегалном прислушкивању“.
Ова и раније афере незаконитог прислушкивања, како кажу наши саговорници, блиски безбедносним телима, потврђује да у БиХ у безбедносно-обавештајном сектору влада хаос.
На сцени су, тврде они, обавештајни ратови разних структура, због националних и политичких циљева, уцена, финансијских интереса. Многи домаћи обавештајци раде и за стране шпијуне, којих такође има много у земљи.
Откривање тајне собе за прислушкивање у просторијама ГП БиХ једна је у низу афера незаконитог прислушкивања у БиХ, које никада нису расветљене до краја.
Српски представници у институцијама БиХ, чак и српски чланови Председништва БиХ, ранијих година тврдили су да их незаконито прислушкују у Сарајеву. Сумњали су на чланове параобавештајних бошњачких структура које су настале у рату, па се после инфилтрирали у обавештајно-безбедносне институције БиХ.
Јавност је, потом, потресла афера 5.000 прислушкиваних грађана.
Члан Заједничке комисије парламента БиХ за надзор над радом ОБА Крстан Симић каже, за „Новости“, да је шокиран тврдњом челних људи ГП да су у њиховим просторијама пронађена три нелегална уређаја за прислушкивање.
– Како је уопште могуће да уређаји буду унесени у просторије ГП без знања челних људи те институције? Немамо ни информацију из Суда и Тужилаштва БиХ да ли су из ГП тражене дозволе за прислушкивање у складу са законом. И најважније, зашто ОБА ћути о целом случају.
СОФТВЕР ВРЕДАН 400.000 ЕВРА
ОБА БиХ купила је софтвер за онлајн шпијунирање, вредан више од 400.000 евра, објавио је недавно „Викиликс“. Документи показују да су софтвери купљени од немачке компаније ФинеФисхер. Реч је о софтверима ФинФлy УСБ и ФинСпy, који се користе за скенирање и пресретање позива и пренос података са рачунара или телефона, укључујући позиве преко „Скајпа“, поруке, електронску пошту, или разговоре преко друштвених мрежа. Процењује се да су кључне мете интернет-прислушкивања радикални исламисти у БиХ, који регрутују своје чланове за одлазак на ратишта у Сирију и Ирак.
Да ли су уређаји заиста посуђени од њих? – упитао је Симић.
Он тврди да је систем за прислушкивање законски уређен и да га је јако тешко злоупотребити, али да све ове афере недвосмислено указују на незаконито пресретање СМС и телефонских позива.
– Ако се ове афере не истраже до краја, „црне рупе“ и паралелни системи у обавештајном сектору представљаће озбиљан безбедносни проблем у земљи – сматра Симић.
Стручњаци за безбедност кажу да је „танка нит“ између легалног, дакле по одобрењу суда, и незаконитог прислушкивања, јер нико не може гарантовати да неће бити злоупотреба система од неког појединца, или одређене структуре.
ОБА је дужна да информише парламентарну комисију о свом раду. Први заменик ове комисије, Сташа Кошарац каже за „Новости“ да директор ОБА Алмир Џуво то формално и чини, али да је реч о штурим и непотпуним извештајима.
(Вечерње новости)
