Много греше они који наивно мисле да су наводно САД и Запад почели економску агресију и рат санкцијама против Русије због њеног става о Украјини.

У суштини, све је било смишљено мало раније – негде пре годину дана, на затвореном састанку високих представника САД и Саудијске Арабије.

Треба имати у виду да је тај састанак био толико поверљив да тада ни принца Бандара нису на њега пустили, а је у то време био на челу контраобавештајне службе своје земље и секретар савета за националну безбедност монархије.

Чак је и одсуство шефова водећих западних држава на церемонији отварања Олимпијаде у Сочију, таквих као што су Ангела Меркел и Франсоа Оланд, било у потпуности закономерно: они су већ знали да ће ускоро морати да раде против Москве. По свему судећи, остаци савести су одиграли своју улогу, иако је сада у то тешко поверовати.

На том састанку, САД су Саудијцима затражиле да нагло снизе цену нафте – до 50 долара за барел, уверавајући их да ће то наводно натерати Иран да пође на уступке поводом свог нуклеарног програма и поткопати његову енергетику, што је Ријад и сам имао намеру да уради.

Тада Американци нису посебно акцентовали „руски аспект“ што се, истина, ипак десило после кризе у Украјини, посебно током Обамине посете Краљевству. Саудијци су се одупирали, тврдећи да смањење цене нафте може снажно да удари по њиховим социјалним програмима који се финансирају из буџета, са негативним последицама на унутрашњем плану.

Американци су се тада одлучили за уцену. Да би заплашили Саудијце, тврдили су да поседују компромитујуће материјале за многе чланове краљевске породице, укључујући и груба кршења норми хуманитарног права, морала, финансијске злоупотребе и сл., што би могло, у случају да буде објављено у светским медијима, да послужи као основа да се против припадника породице Ел Сауд подижу кривичне пријаве.

Осим тога, Американци су Саудијцима изнели податке да у Источној провинцији монархије, коју насељавају углавном шиити, постоје десетине хиљада „спавача“, припадника идеологије Хезболаха који се оријентише на Иран. Тврдили су да ти „спавачи“ у сваком моменту могу узети оружје и напасти вехабијски режим.

То је имало ефекта, али почетак реализације плана за нагло обарање цене нафте није био одмах одређен.

САД су морале да сачекају почетак украјинске кризе да би се пад цене нафте временски подударио са финансијско-економским санкцијама Запада.

Зато Вашингтон управо од јануара 2014-те активира план оштре дестабилизације ситуације у Украјини, укључујући и оружани сукоб. За реализацију целог сценарија се користе и могућности тајкуна какав је Игор Коломојски.

Свргавање режима Виктора Јануковича и државни преврат у Кијеву за Вашингтон су прошли прилично глатко, али је мало ко очекивао да ће Москва заузети онолико снажан став поводом Крима и да ће се на југоистоку Украјине распламсати снажно жариште отпора снагама у Кијеву које су незаконито преузеле власт уз отворену политичку и скривену војну подршку Запада.

Американци су без великих проблема продужили привремени споразум са Техераном о иранском нуклеарном програму, уз омекшавање финансијско-економских санкција против Исламске Републике Иран.

Отад су Ел Сауди почели да сумњају да је Саудијска Арабија постала монета за поткусуривање у туђој игри у којој су морали да плате и сав цех.

Пад цена нафте требало је да отпочне још у јуну ове године, али су почели проблеми са Исламском државом што је изискивало да САД и Саудијска Арабија предузму хитне мере за спречавање колапса на Блиском Истоку, да осујете његово претварање у исламски калифат екстремистичког типа. Због тога је Ријад затражио тајм аут за „нафту“, јер му је био потребан да би зауставио продор Исламске државе на југ – према самој Саудијској Арабији.

У тој фази Вашингтон није могао да захтева од Ријада да доведе у питање своје постојање ради уништења руске економије, слабљења Ирана и свргавања законите власти у Венецуели.

Међутим, када се ситуација са Исламском државом суштински стабилизовала, САД су обновиле притисак на Саудијску Арабију.

То је било довољно да она ове јесени крене у нагло смањивање цене нафте. У почетку су Саудијци повећали и производњу и извоз, а затим је генерално почела прљава игра – продаја саудијске нафте по цени нижој од тржишне. Управо отада креће свакодневно обарање цене.

Саудијској Арабији се придружује Кувајт – још једна монархија у Персијском заливу која је зависна од Вашингтона. А САД су за то време гласно викале да су спремне да читав свет снабдеју својом нафтом из шкриљаца.

За то су били ангажовани инструменти информативног фалсификовања: Американци су убедили читав свет да имају велике залихе нафте из шкриљаца које су суштински два пута мање него што се тгв тврдило.

Саудијци су у својој игри са Американцима уверавали да повећањем извоза нафте не играју против Русије, већ да раде на одбрани тржишта од „поплаве“ америчке нафте из шкриљаца. Зато су многи, чак и озбиљни извозници нафте, постали плен овог става и на фону негативних прогноза створили панику. Кренуле су гласине да цена нафте може пасти чак и до 40 долара за барел.

И руски економски и финансијски експерти постали су жртве панике. Отуда – „црни понедељак и уторак“, када се чинило да је рубља дефинитивно пропала. Тим пре што су Саудијци наставили да обарају цену нафте. Али, ту су се умешали објективни фактори.

Велика Британија прва није издржала, а учествовала је у „завери“ заједно са САД и Саудијском Арабијом против Русије. Јер, цена коштања нафте на налазиштима у Северном мору била је само за 1,5-2 долара нижа од њене продајне цене. Бритиш Петролеум је зазвонио на сва звона и признао да се налази на рубу прекида производње нафте. А онда се огласила и Норвешка која такође послује у Северном мору. Показало се да су европски савезници изгубили жељу да из свог џепа плаћају политичке амбиције Вашингтона према Москви.

Веома је важно и то што је сама саудијска монархија почела да пуца по свим шавовима.

У њеној Источној провинцији дошло је до праве експлозије тероризма у чијој је основи сунитско-шиитски конфликт. Кренули су немири по свим градовима те регије. Владајуће елите су при том нагло изгубиле приходе, а смањење социјалних програма довело је до кључања код обичних људи.

Уз све то, Исламска држава је прогласила Саудијску Арабију зоном својих дејстава, а на југозападу монархије и у Јемена – хусити не само да су заузели власт, већ су се, по свему судећи, надуго тамо утврдили.

За то време Ријад је коначно сазнао да САД имају тајне контакте са Ираном и да раде на потписивању споразума о иранском нуклеарном програму већ у фебруару или марту 2015. године. А то би значило: збогом антииранске санкције! Такође: збогом Саудијска Арабијо у улози основног партнера Вашингтона на Блиском Истоку.

Био је то моменат да Саудијска Арабија „одговори“ лажовима из САД. И ево, већ 20. децембра је барел нафте на лондонској и њујоршкој берзи почео да поскупљује. То се десило након што је министар за нафту Саудијске Арабије, Али ел Наими, 19. децембра изјавио да земље ОПЕК обнављају сарадњу. И додао да ће нафта поскупљивати и да ће се тржиште „црног злата“ обновити. При том је додао да ће нафта и у наредним деценијама бити основни извор енергије.

Истина, ту се Вашингтон поново умешао и успео да Ријад поново постави на место са кога се мора чинити и оно што удара и по њима самима.

Американци су поново веома брзо одреаговали. Зато је саудијски министар морао да ретерира и то веома оштро: „Ма колике да буду цене, смањење производње није у интересу произвођача ОПЕК“ – изјавио је 23. децембра.

Истовремено је допустио могућност да цена нафте падне и до 20 долара. Чак је изговорио и да свет више никада неће видети нафту по цени од 100 америчких долара за барел.

„Ако Саудијска Арабија снизи производњу, цене ће се подићи, а Руси, Бразилци и амерички произвођачи нафте из шкриљаца преузеће наше удео на тржишту“ – истакао је ел Наими. Додао је да буџети земаља Персијског залива могу издржати дуги пад цена јер цена коштања производње у региону износи 4-5 долара за барел.

Саудијац је изразио уверење да ће прво страдати приоблани пројекти Бразила, земаља Западне Африке и Арктика. „Ми желимо да покажемо читавом свету да само земље које имају високу ефикасност у производњи нафте заслужују удео на тржишту“ – закључио је министар за нафту Саудијске Арабије.

Али, Вашингтон је овог пута ипак изгубио. Руска привреда је издржала, а Обама сада више не може ништа да уради, већ само да посматра како се обнавља крус рубље и стабилизује привреда Руске Федерације.

Наравно да су Москва и сви грађани Русије платили велику цену због зависности од „нафтне игле“. Али, зато Москва више нема илузије поводом САД и њихових европских савезника, а наравно ни поводом Саудијске Арабије.

Јасно је и да је под хитно потребно створити другачији тип привреде који ће бити мање везан за Запад. А Саудијска Арабија мора да извуче свој главни закључак: не треба плаћати туђе игре против Русије. Јер, све може да се сруши, тим пре, што је и краљу и наследном принцу душа у носу, а Иран и Исламска држава Саудијцима дишу у потиљак.

Сигурно је да се данас Саудијска Арабија креће путем који ће се завршити крахом владајућег режима. Америка је спремна да је жртвује ради своје борбе са Русијом…

Извор: Факти.орг

Ознаке: пад, Русија, саудијска арабија, цена нафте