Прочитај ми чланак
БЕОГРАД/БЕЧ – Србија ће сутра и формално од Швајцарске преузети председавање ОЕБС-у на Сталном савету те организације у Бечу
Српске власти верују да ће то бити прилика да се наша земља покаже као конструктиван и озбиљан политички партнер у јеку украјинске кризе која је заоштрила односе Запада и Русије.
Министар спољних послова Ивица Дачић ће пред Сталним саветом изложити приоритете председавања, а Србија ће, како је рекао, имати веома озбиљну дужност – да се труди да буде кредибилан председавајући који ужива поверење свих страна и који ће предузимати мере и кораке у правцу деескалације сукоба и конфликата.
Дачић је у недавној изјави Танјугу рекао да је председавање ОЕБС-у велико признање али и прилика да се покаже као озбиљан политички партнер.
„За нас ће бити суштински важно хоћемо ли оправдати та очекивања. Сви нас подржавају у томе и то ће за нас бити једна велика обавеза, а истовремено део наших укупних спољнополитичких активности за побољшање међународног положаја земље, а тиме и неодвојиви и нераскидиви део свеукупне политике владе“, навео је Дачић.
Наш је задатак да створимо такве међународне услове да наша економија и друштво могу да се развијају и наша земља оствари стратешки циљ, а то је чланство у ЕУ, истакао је Дачић.
Наводећи да Србија жели да се покаже као озбиљан политички партнер, Дачић је подсетио да смо од земље која је била предмет расправе на ОЕБС-у и коју су суспендовали из чланства, а која је пре 15 година организовала референдум против доласка ОЕБС-а на Косово, постали земља која председава овом веома важном и озбиљном организацијом.
Приоритети ће, додао је, бити везани за конфликте у многим земљама, пре свега у Украјини, али и западни Балкан ће свакако бити важна тема српског председавања ОЕБС-ом.
Упитан где ће, у функцији председавајућег ОЕБС-а најпре отпутовати, он је најавио да ће после седнице Сталног савета 15. јануара, следећа активност бити седница Савета безбедности УН о односу светске организације и ОЕБС, а затим ће уследити и посета САД, Конгресу и Хелсиншком комитету.
„Коју мисију и коју земљу ћу прво посетити још није одлучено. У суштини смо разговарали да започнемо са неким земљама западног Балкана“, казао је он.
Одлука о сукцесивном председавању Швајцарске и Србије 2014. и 2015. донета је пре три године у Бечу, седишту ОЕБС-а.
Тиме је Србија постала прва земља бивше Југославије која долази на чело те организације, а на тој функцији ће је следеће године заменити Немачка.
Србија је од 2000. године чланица ОЕБС-а, организације за коју се каже да се „простире од Ванкувера до Владивостока“ и која у свом чланству има 57 држава.
Осим решавања кризе у Украјини, ова година ће бити важна и јер ће током српског председавања бити обележена 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија.
ОЕБС се сматра нетипичном међународном организацијом с обзиром да нема оснивачки уговор у форми правног акта који би државе потписале и ратификовале, али функционише на основу већег броја значајних политичких докумената, који су политички обавезујући, а међу којима је најважнији Завршни акт из Хелсинкија.
Одлуке се у тој организацији доносе консензусом, што омогућава да све државе учеснице имају једнако право гласа.
Активности ОЕБС се заснивају на свеобухватном концепту безбедности и спроводе се кроз три димензије – војно-политичку, економско-еколошку и такозвану људску димензију.
Заниер: Позитивна, али компликована улога
Генерални секретар Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Ламберто Заниер оценио је данас да Србија, као председавајућа ОЕБС у 2015. години, има прилику да одигра позитивну, али и компликовану улогу поштеног посредника између чланица ОЕБС, јер има традиционално добре односе са Русијом, али и снажну европску перспективу.
Организација за европску безбедност и сарадњу је место у којем Русија, ЕУ, САД, Турска, без обзира на све, седе за столом и разговарају. И у најкомпликованијим фазама наставили смо да разговарамо, али речник је понекад подсећао на хладни рат, рекао је Заниер.
Земља која председава има прилику да кроз низ различитих тема, од људских права, екологије, до војних питања изгради нове односе међу земљама и нове стратегије по свим овим питањима, објаснио је он и напоменуо да је Србија земља из региона Западног Балкана, који је и сам имао доста проблема.
Није лако, али је прилика коју треба искористити и видим Србију да игра ту улогу. Из мојих разговора са министром спољних послова Ивицом Дачићем видео сам да он намерава да се лично ангажује и да жели да посети све наше мисије на терену, нагласио је Заниер.
Према његовим речима, Србија је већ успела да учини оно што Швајцарска није, односно буџет за 2015. годину усвојен је до 31. децембра, док се Швајцарска чекала до маја.
Заниер је, у разговору са новинарима из Србије уочи преузимања председавања том организацијом, рекао да ће ово бити важна година за ОЕБС, пре свега због украјинске кризе, разговора о самој организацији која обележава 40 година Хелсиншког завршног акта, као и недавних догађаја у Паризу.
Планирали смо бројне догађаје који се баве питањима толеранције, дијалога, питања слободе изражавања, а сам ОЕБС остаје кључни регионални играч у области безбедности. Потребан је и дијалог унутар саме организације, јер су односи чланица постали компликовани, када су једне другима увеле санкције, објаснио је он.
То је изазов за све нас, али Србија није сама и може рачунати да подршку и сарадњу Секретаријата, рекао је Заниер.
Заниер је истакао и да је први задатак Србије, као председавајућег, да се продужи мандат мисије ОЕБС у Украјини, који истиче у марту, али да он нема утисак да ће бити противљења продужетку мисије.
То није јефтина операција, али ако погледате колико кошта нека мисија ЕУ или УН, то није много. Та операција у Украјини је један одсто УН мировних операција, али утицај тог конфликта је такав да потрошити један одсто није ништа, објаснио је Заниер.
Заниер је рекао да верује да се може наставити на основама које су договорене и да не верује да ће мисија бити окончана у марту.
