Прочитај ми чланак

THE SAKER СРПСКИ одлетео, па, па

0

saker-falcon-580-bedford-copyright-photographers-on-safari-com

Поштовани читаоци и сарадници,

обавештавамо вас о прекиду наше сарадње са блогом The Saker Српски. Одлуку је практично донео The Saker / Степски соко затраживши од потписника ових редова да се „повуче са места шефа тима“ – редакције блога „The Saker Српски“.

Из редакције су одмах изашла још четири члана, до даљег је остао један, Дамир Мариновић, са којим до сада нисмо успели да успоставимо контакт. Како је „Ћирилизовано“ (са српске стране) и основало тај блог на предлог Степског сокола, престанак наше сарадње, Александра Јовановића и Милорада Ђошића, у суштини значи и гашење блога „The Saker Српски“, без обзира што је технички „кључ“ блога у рукама Степског, односно техничког реализатора система блогова Степског, француске редакције.

Разлози смене и гашења су типично српска, а како испаде, и руска прича. Један српски аутор, који је иначе пре пола године предложио Степском соколу да он води српску верзију, пре неколико дана је – добронамерно, наравно, али заобилазећи А.Ј. и српску редакцију, запитао Степског (како ми је овај, отприлике, описао контакт) – зашто Јовановић до сада није превео тај дивни текст о Јужном току који сте и ви пренели на енглеском, па ако неће ни сад ( нисам хтео, мада је Степски питао – јер на ту тему сам већ био објавио четири текста које сам сам и превео), ево ја ћу, а Ви са Јовановићем видите …

Што је наш руски (анонимни) пријатељ и учинио и што, природно, није изашло на добро. У најкраћем, агресиван тон и исказано неповерење према њему с моје стране – по доживљају Степског, а по мени јасно изнешен став да је недопустиво радити иза леђа шефа редакције и то са особом са „задњим намерама“, и схватање да се поверење не захтева, већ стиче – завршило је како је завршило.

Али, није крај. Према разумевању својине Степског, све што је „за њега“ урађено је у јавном домену и, како је и он своје текстове тамо сместио, с тиме се, преводима и текстовима, може располагати према нахођењу, у овом случају његовом. Дакле, уз блог који остаје његов и коме ће, каже, наћи другу поставу, остају му и преводи (скоро стопостотно производ „Ћирилизовано“ тј. долепотписаног), без обзира што ни „Ћирилисано“, ни ja као аутор превода свој производ никада нисмо огласили за „public domain“, дакле задржали смо „интелектуалну својину“ и права која из тога проистичу. Е, како ће то завршити, видећемо.

„Ћирилизовано“ никога неће судски гонити због онога што заиста стварамо због општег добра. Али, тај рад захтева време, рад и стручност – што има своју цену и када се бесплатно даје, као што „Ћирилизовано“ и чини, а то је да се призводи „Ћирилизовано“ могу слободно користити уколико су испуњени следећи услови, уколико је:

наведена интернет адреса оригиналног (непреведеног текста);
наведена интернет адреса преведеног текста на блогу „Ћирилизовано“;
наведено име аутора (ако је потписан):
наведено име преводиоца или преводилачког сервиса (Ћирилизовано).

При чему „Ћирилизовано“ задржава право да трећем лицу ускрати коришћење својих производа, пре свега због исказаног непоштовања горњих услова, али и других видова пословне некоректности, као што је преношење плагираних превода или, као у случају Степског сокола, непримерено понашање према сарадницима, њиховом раду и преслободно схватање приватне својине, макар то било и „интелектуално власништво“.

Дакле, тужити нећемо, неовлашћена својатања и некоректна преношења ћемо само објављивати. До сада их је било преко стотину, што смо покушали да решимо интерно и не затрпавајући још и нашим проблемима читаоце којима је и својих проблема превише, али како су крађе, прекрађе и најновија злоупотреба превршиле сваку меру … нека се бар зна.

На крају, али уствари најважније, „Ћирилизовано“ наставља путем снабдевања српских медија преводима, повремено ауторским текстовима и свиме што успе да створи, прикупи или организује а што је везано за српско писмо. За то ћемо сада имати више времена. Али и одлучности у погледу поштовања туђег рада и интелектуалне својине, јер је то једини начин да нечега вредног и од мајстора створеног буде више, да српски тзв. родољубиви медији не буду углавном дилетантизам, исеци-налепи, плагијаризам и надриуредниковање – што родољубље није, већ управо супротно, допринос растакању српског духа и културе.

(За Ћирилизовано: Александар Јовановић)