Традиционално годишње обраћање Владимира Путина члановима Савета Федерације, посланицима оба дома руског парламента и грађанима Русије, које је пандан обраћању америчког председника нацији, у читавом свету прати се са великом пажњом, посебно након започињања новог Путиновог мандата.

У њему, почетком децембра, Путин износи анализу претодног и даје програмске смернице свог будућег политичког деловања, а то је оно што данас пажљиво ослушкују и пријатељи и непријатељи Русије. И обични људи и тајни владари. И Исток и Запад.

Јер, нема сумње да стални раст Путиновог угледа и значаја у свету проистиче из чињенице да је он аутохтони политички лидер који самостално креира политику своје земље, а не безлична лутка на глобалистичком концу коју, у складу са својим потребама, развлаче недефинисане интересне групе. Као такав он је данас симбол суверености моћне земље и снаге великог народа, који је националне интересе ставио испред интереса корпоративне елите и с тога им се нашао на мети.

Његов политички концепт мултиполарног света који гарантује право на различитост и слободан развој народа и нација широко је прихваћен како у Русији, тако и у територијалној и демограској већини Човечанства, а последња превирања на Западу јасно показују да такав концепт прихвата и већина интелектуалаца и становништва оних земаља које се сматрају окосницом униполарног света и који више не верују лажима својих политичких елита.

Посебну специфичну тежину овогодишњем Путиновом програмском говору давала је чињеница да је 2014. година потпуно збацила све маске евроатлантизма и потуно разоткрила његове корене, стремљења и намере. И Путин је одговорио. Његово исцрпно излагање имало је како непосредну једноставност израза разумљиву и прихватљиву обичном човеку, тако и слојевитост која краси велике политичке визионаре кадре да своје идеје претворе у дело.

Посебно је упечатљиво што без обзира да ли његов говор посматрате са политичког, економског, војног, социјалног или неког другог аспекта, он има јасну идеју водиљу која се заснива на чврстој и безусловној одбрани суверенитета земље на свим нивоима. Будући да је управо суверенитет главна мета свих глобалистичких процеса, који започињу „повољним“ зајмовима ММФ-а а завршавају санкцијама, све крвавијим „обојеним револуцијама“ или класичним војним интервенцијама, можемо рећи да овогодишње излагање Владимира Владимировича има и јасну антиглобалистичку ноту и управо то ће бити тема овог текста.

Путин и антиглобализам

Путиново супрастављање давно познатим плановима креатора Новог светског поретка да загосподаре простором и ресурсима који припадају Русији започело је практично од тренутка када је преузео власт од, најблаже речено, немоћног Бориса Јељцина. Али, тек од његовог повратка у Кремљ, од отпочињања његовог трећег мандата, ово опредељење може се препознати као јасна и заокружена концепција.

Ваља се подсетити да су глобалисти (евро-атлантисти) први напад на руског председника покушали одмах након његове, као суза, чисте изборне победе у првом кругу 2012. године, када је до ногу потучена опозиција покушала да улицом обесмисли и поништи изборну вољу грађана Русије. Бриљантан начин на који се он томе супроставио и доношење адекватних законских решења којима се каналишу могућности страног финансирања НВО сектора, али и све што је након тога уследило (дизање “Русије данас” на ниво глобалног медија са јасном улогом, јачање војног потенцијала, однос према светским жариштима итд.) недсвосмислено указују да је Путин одлично упознат са циљевима и методама деловања савременог глобализма на свим нивоима, рачунајући и његову мање познату симболично-мистичну компоненту (укидање померање времена “летњим клизним сатом”, забрана ритуалног шетања хомосексуалаца или најновијег покушаја промоције Сауроновог ока одличан су пример за то).

Желео бих да овде направим кратку дигресију и препоручим читаоцима овог текста да ових дана свакако прочитају кратку, али сјајну књигу Александра Дугина “Конспирологија”. Ако то до сада нису учинили, време је. А ако јесу, време је још више. Можда ће Вам ово сјајно дело, из далеке 1992. године, дати одговоре на многа данас актуелна питања, па и на то са ким се заправо суочавају Русија и Владимир Путин и шта је смисао њихове борбе.

Оно што је битно јесте да Путин има пуну свест о томе са ким, одосно са чим се суочава и ко је стварни непријатељ Русије. А суочава се коцепцијом униполарног света уређеног по пирамидалној структури корпоративних елита, оличеној у осовини Лондон-Ватикан-Вашингтон (споља) и њиховим изданцима у Русији, посејаним у време Горбачова и Јељцина (изнутра).

Можда се чудите што не помињем Брисел. Немојте. Они не воде, они следе. Не наређују већ слушају. ЕУ је, тако како је конципиран, већ мртав пројекат. Или ће прећи у вишу фазу интеграција (тзв. “Транатлантски трговински савез”) или ће нестати у неком од крвавих сценарија. Очигледно да је Владимир Владимирович тога одавно свестан и ако обратите пажњу видећете да он, од свог повратка у Кремљ, није губио превише времена на ЕУ као такву. Он хоће да прича са Меркеловом или Оландом, као представницима националних држава, али га Барозо и Ван Ромпеј никада нису превише занимали. А неће ни њихови наследници. Наравно, он поштује форму и протоколарну димензију, али раздваја битно од небитног.

Дакле, та Звер Апокалипсе којој је глава у Лондону, срце у Ватикану а мишићи у Вашингтону, жели да здроби Русију и при томе користи своје разрађене механизме. Најважнији од тих механизама су: подривање економског суверенитета кроз односе са међународним финансијским институцијама, развој потрошачког менталитета, обесмишљавање националне идеје, формирање и јачање пете колоне (тзв. развој грађанског друштва), изазивање међуверских и међунационалних напетости и конфликата, економске санкције и рушење ауторитета националног вође кроз медијску сатанизацију.

Постоје и други механизми Звери, али су само горе наведени претходили свим (буквално свим!) примерима насилног преузимања власти полу-војним или војним интервенцијама. И сви су усмерени данас ка Русији.

Али, дочекала их је активна одбрана на свим нивоима. Због тога устаљени механизми евро-атлантизма раде, троше новац, али не дају жељене ефекте. Њихова оштрица је отупљена. Путинов рејтинг микад бољи, руска војска никад спремнија и модернија, пета колона лоцирана и препозната престројава се и дели између себе…

Чак и ова забрињавајућа инфлација вероватно има свој смисао у великој Путиновој игри. Путин има сјајне економске саветнике Катасонова и Глазјева који одлично знају да спекулативна (западна) економија не може никада заиста потопити (руску) економију засновану на реалним изворима (сировина, производња, злато…). Како ћеш санкцијама потопити некога коме продајеш јабуке, вино и буђави сир, а од њега увозиш енергенте или ракетне моторе?!

Подсетићу овде да је у својој прошлогодишњој посланици Путин најавио помоћ и сарадњу свим земљама које се залажу за развој мултиполарног света на основама равноправности и уважавања разлика које постоје међу народима и државама. Његова велика међународна активност током 2014. била је посвећена управо томе и дала је огромне резултате. Иако је имао пуну подршку Кине, ипак су управо Путин и његова јасна визија биле она снага која је активности БРИКС-а и ШОС-а учинила тако ефикасним, као и пожељним за многе државе. Сетимо се његове тријумфалне турнеје по Латинској Америци, активности на бриљантно организованој Олимпијади у Сочију, припајања Крима, јачања оних политичких снага у Европи које подржавају његове ставове о мултиполарном свету и видећемо значај Путина у супростављању агресивном глобализму данас.

Зато се Путин смеши док гледа самртнички ропац униполарног поимања света и њихов агресивни блеф. Наравно, тај ропац није безопасан по околину и противнике, јер је самртник био некада превише јак и моћан. Чак и последњи трзај може нанети последице. И зато Путин мудро склања Русију са главних праваца евро-атлантских удара. Он зна да време никада не ради за самртнике, као и да што се више самртник праћака, то брже губи снагу. А мултиполарни свет није будућност, већ садашњост која је већ успоставила нове форме и структуре деловања. Збогом петро-долару, збогом ММФ-у, збогом лажна Куло вавилонска! Отприлике то поручује Путин својом годишњом посланицом и својим наступом пред више од 1.300 новинара из целог света.

Но, да се вратимо конкретној анализи овогодишњег излагања руског председника и његовим антиглобалистичким порукама.

Kо што смо већ истакли, овогодишње Путиново обраћање највишим органима федерације и руском народу карактерисала је јасноћа визије, сажетост израза и слојевитост упућених порука. Неке од њих одговор су јаког националног лидера отвореном нападу тоталитарног униполаризма и настојању да се његова земља расточи кроз иницирање и развој глобалистичких идеја у друштвеној, религијској, културној и економској сфери. Овде ћемо указати четри најбитније.

Очување суверенитета

Свакако да је најбитнија порука овогодишњег Путиновог обраћања била инсистирање на очувању суверенитета, управо оног елемента који највише смета савременом глобализму и крајња је мета сваког глобалистичког процеса. У том смислу Путин је био више него јасан: „Ако је за многе европске државе национални понос одавно заборављен појам, а суверенитет представља луксуз – за Русију реални државни суверенитет представља неопходан услов за њено постојање. Пре свега то треба да буде очигледно за нас саме. Желим да истакнем: или ћемо бити суверени или ћемо се истопити, изгубити у свету. То, свакако, морају да схвате и друге државе. Сви учесници међународног живота морају то да схвате.“

Тешко да се може дати јаснији одговор оним „грађанским“ концепцијима које заговарају не само да није штетно, него је чак и пожељно део државног суверенитета пренети на неке глобалне институције, или га се (наводно) привремено одрећи зарад одређених економских или друштвених циљева. Било какво ограничавање државног суверенитета, рачунајући чак и привреду може бити погубно, јер земља је економски нападнута.

Значај православља као темеља савремене Русије

Надам се да не треба посебно указивати на анти-хришћански карактер Новог светског поретка и његових сатанистичких ритуала, који Западну цивилизацију јасно воде у погубни пут против Бога и природе као његовог испољења. Од геј парада као израза права на слободу и различитост, до сексуалних ритуала у којима се користе деца и крвне жртве као доказа посебности и одабраности, штити нас јасно и светло православно учење. На његов значај Путин је подсетио на оргиналан начин говорећи о значају враћања Крима својој матици.

„Управо ту, на Криму, у древном Херсону, или Корсуни, како су га звали руски летописци -нагласио је Путин – био је крштен кнез Владимир, који је затим крстио и читаву Русију … хришћанство је постало моћна духовна обједињујућа сила … и управо на тој духовној подлози наши су преци по први пут и заувек постали свесни да су један народ … То нам даје право да кажемо да за Русију Крим, древни Корсун, Херсонес, Севастопољ имају велики цивилизацијски и сакрални значај. Као што је Храмовна гора у Јерусалиму за оне који исповедају ислам или јудаизам. Тако ћемо се и ми према томе односити, сада и заувек.“

Овако је, кроз дубоки симболизам, Путин ставио до знања да Православље и све његове благодети остају духовни темељ данашње и будуће Русије. И да ће руска власт помоћи православној вери да се одбрани од дрских али смишљених напада бахатих сатаниста.

Природни прираштај, образовање и благостање у области здравства

Глобализам је непријатељ људи и њиховог живљења на овој планети. То више и не крију. Као што и не крију да им контрола здравственог система земље коју освоје представља један од приоритета. Они већ отворено говоре о „теорији нултог раста“, опасности од пренасељености и потреби да се свет заштити од “прекобројних“. Отуда све земље које милом или силом постају део Новог светског поретка веома брзо улазе у зону тзв. негативног прираштаја становништва, односно стопа морталитета надилази стопу наталитета. Неки народи су томе више изложени од других. Словени су, рецимо, „прекобројни“. Не трпе јарам, а живе на лепој и богатој земљи. Примера ради, Србија последњих година има годишњу стопу негативног прираштаја од око 5 промила, при чему припадници албанске мањине и ромске популације имају позитиван прираштај. Не треба посебно објашњавати шта ово значи и до чега доводи.

Русија је у доба Јељцина ушла у зону негативног прираштаја. Када једном уђете у тај тренд потребно је веома много напора да се он заустави и преусмери. Путин је у томеуспео.И о томе је поносно обавестио нацију у свом обраћању: „Почетком 2000-их година стручњаци УН предвиђали су нам даље демографско опадање. Према предвиђањима УН, становништво наше земље до 2013. године требало је да се смањи на 136 милион људи. Са стањема дан 1. јануара 2014. године износило је готово 144 милиона људи, што је за осам милиона више од предвиђања УН…“

„Додаћу да већ другу годину заредом, ви то такође знате, у 2013. и 2014. години Русија бележи природни прираштај становништва. Очекује се да ће а крају 2014. године, узимајући у обзир Крим и Севастопољ, број становника Русије бити већи од 146 милиона људи…“

„Желео бих да вам скренем пажњу на још једну репрезентативну чињеницу. Ове године је Русија по први пут у глобалном рејтингу сврстана у ред земаља са благостањем у области здравства.То су државе у којима је просечни животни век већи од 70 година… У овом тренутку тај показатељ је у Русији премашио 71 годину. Сматрам да имамо основа да у најскоријој перспективи повећамо просечан животни век до 74 године, да остваримо квалитетно нову динамику у смањењу морталитета…“

„Поштоване колеге, образовање, здравство и систем социјалне помоћи морају да постану потпуно јавно богатство и да служе свим грађанима у држави. Пажња према људима се не сме имитирати…“

Ови подаци и ставови никако не радују глобалистичке господаре. Напротив. Превише су пријатељски окренути према становништву и превише јасно указују на разлике између две концепције. Јасно указују на свеобухватност и дугорочност Путиновог деловања на корист свог народа и свих становника његове земље.

Порука пуне војне сптремности

Свестан чињенице да Запад, када му измакну друга средства, на крају за остваривање својих циљева увек употреби силу, Путин је много времена и средстава уложио у осавремењивање армије која је током Горбачова и Јељцина изгубила дах и корак у односу на НАТО алијансу и САД. Нема сумње да је успео у својој намери да руска војска на свим пољима сустигне могуће ривале, а да их у понечему и надмаши. Убрзано развијајући најпре оне видове оружаних снага чија силина делује одвраћајуће на противника, попут стратешких нуклеарних подморница, снага космичке одбране и савремених интерконтиненталних ракетних система Путин је обезбедио простор и време да посао пуне модернизације армије заврши у складу са постављеним плановима, без обзира на притиске којима је Русија данас изложена.

У томсмислу он је руским непријатељима поручио следеће: „Рећи ћу само једно, можда и поново, ми немамо намеру да се упуштамо у скупу трку у наоружању, али ћемо поуздано и гарантовано обезбедити одбрамбену способност наше земље у новим условима. У томе нема никакве сумње. То ћемо урадити. Русија има и могућности и нестандардна решења…“

„Нико неће успети да постигне војну надмоћ над Русијом. Наша армија је – модерна и спремна за борбу, како сада говоре, учтива, али страшна. Имамо довољно и снага и воље и храбрости за одбрану своје слободе… Бранићемо разноликост света. Износићемо истину и људима у иностранству да би сви видели истински а не искривљени, лажни лик Русије …“

Дакле, Путин је и ове године поновио оно што је поручио прошле – да нико не може стећи одлучујућу војну надмоћ над Русијом, али је отишао и корак даље истакавши да је та и таква армија спремна да брани „разноликост света“. Ово је директно упозорење онима који мисле да могу униполарност одбранити војном силом. И још један доказ да више нема повлачења пред агресивним тоталитаризмом савременог глобализма.

Закључак

Четри најважније Путинове поруке онима који себе сматрају господарима човечанства свакако ће бити пажљиво проучене, баш као што ће Путин са својим стратезима пажљиво проучити поруке које они њему послали са заседања Трилатерале у Београду. Оно што је извесно јесте да смо сведоци и актери оног историјског тренутка када се сукобљавају две непомирљиве друштвене концепције од којих она која припада прошлости (униполарни свет) покушава да заустави неминовни точак промена који доноси напреднија друштвена концепција (мултиполарни свет). А напреднија је јер је усклађенија са друштвеним, природним и божијим законима, које је униполарни свет тако бахато и олако занемаривао и газио. Логика друштвених закономерности је јасна и нема дилеме да ће униполарни свет нестати у мултиполарном, као пројекат који време није потврдило. А и Путин је био на супротној страни!.

(Фонд стратешке културе – Драган Милашиновић)

Ознаке: антиглобализам, Владимир Путин, геополитика, Драган Милашиновић, запад, Путинова конференција, Русија