Прочитај ми чланак
Случај је хтео да у суботу три локална листа на немачком објављују три текста чији су протагонисти дошљаци из Србије. Сасвим различити пре свега по томе што их „тамо на Западу“ не чека све иста будућност.
1
Сеоце Ландл у Аустрији, до границе са Немачком нема ни два километра. Породица Илић је ту у маленом избегличком дому – заправо закупљеној гостионици – који за неколико дана треба да буде затворен. Стога су се Илићи запутили о варошицу Тирзе, ушушкану на обали језера, до градоначелника. „Питали смо га да ли може да нам помогне да останемо у Ландлу“, прича Зора Илић за Тиролер Тагесцајтунг. „Сви хоћемо да знамо шта ће бити са нама када затворе дом.“ Сви, то су она, супруг и четворо деце. Зора новинару преноси једино да је из Србије, на приложеној фотографији се виде деца тамније коже. Још Зора прича да у аустријском сеоцету бораве од средине септембра, да већ имају пријатеље… Градоначелник није имао повољне вести, каже, не јављају му се из покрајинских власти. Прича да Илићи четвртком не шаљу децу на бесплатни курс немачког, иако клинци већ сасвим добро говоре. Зора је испричала да су пре Аустрије били 14 месеци у Немачкој где су деца ишла и у школу. А градоначелник каже да се вероватно ради о даблинским избеглицама, онима дакле које су већ тражиле азил у некој другој држави ЕУ. Према Даблинском споразуму, у ту земљу их треба и вратити. А ако тамо нису добили азил – бивају депортовани у земљу порекла.
2
Она сасвим добро говори немачки, пише изнад фотографије осмехом озарене девојке, угљене косе и очију, уредних и шминком зацрњених обрва. И у белој кецељи једне месаре – због реза слике не види се тачно које. То на слици је Марија (22), са мајком већ 15 месеци живи у дому у Гаилдорфу, негде између Швапског Хала и Швапског Гминда. „Овде имам много пријатеља“, каже она Хохенлохер тагблату. У текстићу нема много редова, прилике у Србији се преносе тек упрошћено, Марија наводно каже да у њеној домовини нема мира између етничких и религијских група… Али живот у Гаилдорфу је такође не одушевљава – она не би хтела да буде у избегличком дому, него да сама заради за живот. Зато је учила језик и изборила се за праксу у месари – сада сазнајемо како се зове – Хартман из Утенхофена. Свемоћни Гугл каже да је то месташце 11 километара од Маријиног дома, само треба да прође кроз Отендорф, Вестхајм и Розенгартен. Вредна девојка већ напамет зна све сорте кобасица и њихове цене. „Желим да радим и зарађујем.“ А својим новцем планира да помогне сирочићима – каже, таквих у Србији има и превише.
3
Он је већ удавио човека у базену, другог је гурнуо са високе паркинг-гараже, а угушио је и сопствену мајку. Флориан Бартоломеј (27) је све то, додуше, урадио на ТВ-екрану. Чак 11 пута је играо у (за Немце) култној серији „Место злочина“ која неодољиво подсећа на све америчке Си-Ес-Ајеве. Дакле 11 пута је Бартоломеј био некакав нитков и зликовац – увек различити – али је између тих улога стигао да уради нешто што мало који његов земљак уради: годину дана је живео у Београду. „Хтео сам да надокнадим ону годину у иностранству коју моја генерација углавном обави током студија“, прича за Ноје оснабрикер цајтунг. Млади глумац је, бележи новинар, хтео да разуме земљу, измождену балканским конфликтом и косовским ратом. „Шта то уради од људи?“, пита се Флориан, а то је питао и многе Србе. Прићали су му о изгубљеним сновима, ноћима у склоништима, жељи за миром и обавези да се не посустане. „Заволео сам земљу и људе – пре свега њихов црни хумор, животну радост и гостопримство.“ Бартоломеј је већ награђиван, бројни црвени теписи и моћни рефлектори га тек чекају.
(Дојче веле)
