Прочитај ми чланак
Пресуда суда у Хагу да ни Србија ни Хрватска нису починиле геноцид оставила је нерешене проблеме између две државе, каже професор Филозофског факулета у Загребу Жарко Пуховски.
– Са једне стране, исход је нерешен јер су обе тужбе одбијене. Са друге стране, Хрватска је доживела већи неуспех јер је она иницирала процес, а Србија је само реаговала противтужбом. Србија је, пак, лошије прошла јер је суд у чињеничном опису прихватио више навода из хрватске тужбе – каже Пуховски.
Како наводи, политичка психологија функционише тако да су обе стране хтеле да неко каже да су они други криви, или “багра Срби” или “багра Хрвати”, па да једни другима то заувек могу спочитавати. Ипак, то се није догодило и остаје да и једна и друга страна те спорове решавају свака за себе.
Тумачећи актуелне односе Србије и Хрватске, Пуховски каже да они стално пролазе кроз различита раздобља и осцилације, па се мало чује добросуседска а мало националистичкла реторика. Најчешће те фазе, каже Пуховски, нису усклађене.
„Хрватска супериорнија од Србије“
– Унутар тога, треба упозорити и на ствар која се запоставља и у интерпретацијама и у Београду и у Загребу. То је чињеница да су највећи удари на међусобне односе последица тога да је Хрватска у ЕУ, а да Србија тамо жели да уђе. Хрватска је у том смислу супериорнија према Србији каква никада није била и каква, вероватно, никада више неће бити. Таква ситуација ће потрајати десетак година јер није реално да Србија пре тога уђе у ЕУ – прича Пуховски.
Он каже да би до тада требало да буде јасно да пут Београда у Брисел иде преко Загреба, као што је и пут Хрватске ишао преко Љубљане. Пуховски каже да је сада питање хоће ли се хрватске власти понашати националистички и примитивно, као што су Италијани то чинили према Словенцима и Словенци према Хрватима?
– Након тешких искустава са словеначким опструкцијама, хрватско вођство је говорило да неће то радити. То су рекли и припадници ХДЗ и други политичари, и то се чини пристојним. Ипак, мени се чини да је то предобро да би било истинито. Народски речено “Лопта је превисоко да је неко не би опалио”. Сада се то већ помало чује – објашњава он.
„Пада интерес за ратне злочине“
Пуховски наводи да је чињеница да “буљуци ратних злочинаца ходају слободно и по Србији и по Хрватској”, да значајан број њих вероватно никада неће бити процесуиран, насупрот свим причама.
– Чини ми се да тај друштвени интерес за ратним злочинима у обе државе пада, и да је много веће занимање на за корупционашке афере јер је то нешто што нам се сада догађа – истиче Пуховски.
Он наводи да положај српске мањине до пре годину и нешто дана био поприлично добар а њему се, каже, све то чинило превише добрим јер се неке ствари не мењају тако брзо. Цела ствар је негде “морала да експлодира”.
„Од уласка Хрватске у ЕУ односи према Србима лошији“
– Оног часа када више није било тате и маме (ЕУ) да гледају, десио се Вуковар. Срећа што је сукоб око ћирилице само тамо и остао. Лично сам се бојао да ће се проширити на целу земљу. Задњих седам-осам година, од када се Санадер окренуо српској мањини, односи су кренули у прилично добром павцу. Међутим, након уласка Хрватске у ЕУ, ствари су промениле – прича Пуховски.
Он наводи да Хрватска има одлична законска решења када су у питању мањине (пре свега српска), и то је тако из “разних разлога али и због такозване нечисте савести”.
– Тада смо могли да кажемо људима из Србије, изволите учите од нас, али нас је онда скидање ћириличних табли у Вуковару заправо вратило тамо где јесмо. Срећом, физичког насиља није било, али је симболичко насиље је такође проблем. Ћирилица је у Хрватској забрањена 1914, 1941. и 2014. године. То је резултат тога што више није било спољне контроле, али и тога што се са превеликим напором друштво држало бољим него што јесте – прича Пуховски.
(Лана Гедошевић – Блиц)
