Писмо од Бога

Хтео бих да поразговарам с тобом.
Али немаш много времена
Па ти зато пишем кући.

И јуче сам био крај твоје постеље
И чекао сам да се растанеш са сном
Да бих ти дао снаге и самопоуздање
И обдарио новим даном.

Али си се лицем ка зиду окренуо
Да продужиш сан неколико минута,
А Ја сам стајао и чекао, нисам се журио,
Тако људи на Земљи не чекају.

А потом времена није ни било,
Ти си се умио, обукао и изашао…

Но твој летимичан и уморан поглед у огледалу
Рекао ми је да није све тако добро.

На тренутак твој поглед је пао на Моју Реч,
Мислио сам, разговараћеш са мном,
Био сам спреман да те опет утешим
Али не, тебе је понела сујета.

И преко дана, Мој пријатељу, изнова и изнова сам покушавао
да започнем с тобом користан разговор.

Чекао сам, ни на тренутак нисам отишао
Али ти ниси био заинтересован да ме потражиш.
А памтиш ли доручак? Укусну храну?
Све је то било од Мене.

Ти, које волим-не траже да једу
Сви они седе крај мог огњишта.
Потом ручак, и опет тежак уздах.

А Ја сам стајао тако близу, иза леђа,
Чекао сам да проговориш коју реч
И да напокон поразговараш са Мном,
Да ме о било чему питаш
Да бих помогао у решавању проблема.

Али те некаква мисао одвлачи
И ти си према мени глув и нем.

И када си чуо лошу вест
и кад су ти сузе пошле у два потока
Хтео сам да их обришем, маштајући
Да сам ти напокон добро дошао.

Ја сам те одвлачио од мрачних мисли
И Сунчевим зрацима сам те грејао,
Учинио сам да се дуге подигну,
Као шарени планински превој.

Послао сам ти ветрић у сусрет,
И пљусак сам померио у страну,
Све птице су певале песме цело вече
Али ти ипак ниси поразговарао са Мном.

Чак и увече кад си дошао са посла
Ниси био са Мном,
И у брзини вечеравши, и без бриге,
Истог трена си упалио телевизор.

Телевизија те задржала веома дуго,
Она ти тако много значи,
Важнија је и од разговора с Богом…

Због чега ме игноришеш?
Или гомила послова које си хтео да завршиш,
Зар су толико сада важни?
Већ је касно и немаш времена да их довршиш,
А ти већ једва гледаш на очи.

Изгубио си снагу. Разумем.
Изнемогавши, бацио си се на кревет,
А Мене, авај, сасвим не примећујући,
А тако сам много хтео да чујем.

Мисао о Мени појавила се на тренутак,
Али то је било кроз пространство сна,
И на Моје велико сажаљење,
У њему си остао до јутра.

Цео дан ниси рекао ни реч,
Зашто Ме не волиш?
Али ја ћу сутра опет доћи
Да бих те опет благословио на почетку дана.

Нисам ти ово написао због тога
Да бих те укорио или нанео бол,
Већ да бих помогао и делом и саветом,
И да бих ти пројавио Своју љубав!

Разговор је обома потребан и користан,
Бићу поред, чекаћу те.
Заједно ће нам, веруј ми, бити интересантно,
С љубављу, твој Спаситељ Исус.

(Превео  на српски – ruskepesme)

Ознаке: Видео, духовна песма, песма за лаку ноћ, Писма од Бога, Поезија, Русија