Глобална тржишта јутрос нису нимало позитивно реаговала на Обамину најаву покретања ваздушних напада у Ираку.

Упркос чињеници да је он у свом јучерашњем говору у неколико наврата истакао, очито баш због ових последица, да ће се радити о „ограниченој“ операцији с циљем ослобађања цивила из ИДИЛ-овог окружења, тржишта су нервозна због увек могуће опасности да се нешто „ограничено“ претвори у знатно веће – амерички напад на Либију 2011. је јасан подсетник на ту чињеницу .

Како преноси Ројтерс, јутрос су скочиле цене нафте и злата, а долар је ослабио. Најава новог америчког ангажмана у Ираку није једина вест која уноси нервозу у глобална тржишта – од јутрос поново долази до ескалације сукоба у Гази након три дана примирја за које су неки сматрали да би могло бити почетак трајног прекида ватре. Ту је дакако и Украјина где тензије подиже генерални секретар НАТО-а који је јуче, за време посете Кијеву, наручио Русији да се „врати с руба“.

Те изјаве јутрос још поприлично одзвањају у ушима непредвидљивих тржишта. Како то обично бива у оваквим и напетим ситуацијама, вредност деоница пада, а вредност обвезница расте.

Цена нафте је порасла, док је долар према ДКСИ-у пао за о, 4%, најнижи ниво у последње две недеље, док у исто време јача јапански јен – познато „уточиште“ у време кризе, као и злато којим се јутрос тргује за 1,318.80 по унци, што је највиши ниво од 18. јула

Према последњим информацијама амерички ваздушни напади у Ираку се још нису догодили, но извори истичу како су из ваздуха достављени пакети хуманитарне помоћи за десетине хиљада цивила који се налази опкољени од стране ИДИЛ-а .

У Европи су водећи берзански индекси, ФТСЕ 100, немачки ДАКС и француски ЦАЦ, пали за око 1% под утицајем истих вести.

Повратак у Ирак: Кренули амерички ваздушни напади на положаје ИДИЛ-а, у операцију се желе укључити и Британија и Француска

Два америчка Ф / А-18 данас су извела прве ваздушне нападе на положаје ИСИЛ-а у Ираку, гађајући њихову артиљерију. Напади долазе након што је амерички председник Обама јучер одобрио ваздушне нападе против екстремиста на северу Ирака .

Ова нова америчка интервенција долази две године након што је Обама повукао снаге из Ирака. Амерички председник је рекао како ће се у овом случају радити о циљаним нападима те како је сврха операција заштити америчко особље у Ираку те подићи опсаду у којој се налазе бројни цивили на северу Ирака након новог налета ИДИЛ-а.

Амерички војни авиони већ неко време лете изнад Ирака, но до сада нису – барем не званично – учествовали у нападима већ само у прикупљању података о стању на терену. Заменик саветника за националну безбедност, Ben Rhodes, рекао је данас како су амерички војни авиони добили „зелено светло“ за нападе на ИДИЛ-ове положаје који прете и главном граду Ирачког Курдистана, Арбилу.

О КРИЗИ У УКРАЈНИ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ:

УКРАЈИНА – РАТНИ ИЗВЕШТАЈ (08.08.’14): У Кијеву оружани сукоби; уништена 79. УКР бригада

ИДИЛ су могли и знати како ће њихов улазак на простор Ирачког Курдистана бити „црвена линија“ за САД. Сада је питање хоће ли се америчке ваздушне снаге концентрисати искључиво на одбрану граница Ирачког Курдистана или ће проширити своју кампању на цео простор северног Ирака. У сваком случају, ово је развој ситуације коју ће у Ираку сигурно поздравити и власти у Багдаду и Курди у Арбилу.

Портпарол америчког Пентагона,Џон Кирби, рекао је како се први амерички ваздушни напад десио јутрос у 06:45 – ласерски контролисаним бомбама гађани су артиљеријски положаји ИДИЛ-а.

У кампању се укључује и Британија која је данас потврдила како ће покренути доставу хуманитарне помоћи из ваздуха. За сада нема информација да ли се планира укључивати иу војним мисијама.

Недуго затим огласио се и француски председник Франсоа Оланд који је рекао како је Француска спремна да укључи се.

„Међународна заједница не може игнорисати претњу коју представља напредак ове терористичке групе, не само Ираку, већ и целом регину. Француска ће размотрити са САД-ом и другим међународним партнерима које се акције могу предузети како би се зауставила патња цивила. Спремни смо преузети одговорност с наше стране“, рекао је Оланд.

Турска се укључује у доставу хуманитарне помоћи северу Ирака, но турски званичници истичу како америчке ваздушне базе на њиховој територији нису коришћене за нападе против ИДИЛ-а у Ираку.

Шиитски и курдски званичници поздравили су одлуку САД да одобри ударе и слање помоћи из ваздуха.

Британски премијер Дејвид Камерон поздравио је Обамину одлуку и додао да његова земља, која је учествовала у инвазији на Ирак 2003, не планира да и сама војно интервенише у тој земљи. Савет безбедности УН осудио је нападе исламских екстремиста у Ираку и позвао међународну заједницу да подржи багдадску владу.

Међутим, у самој Америци двојако се гледа на укључивање војске на једну страну ирачког сукоба и враћање у земљу коју су САД већ нападале и окупирале. „Њујорк тајмс” примећује да је Обама завршио управо тамо где никако није желео да заврши, то јест у Ираку, на „гробљу америчке политике”.

Даглас Оливан, некадашњи саветник Џорџа Буша и Барака Обаме за питања Ирака, каже да је председник невољно одлучио да одобри бомбардовање Ирака.

„Он жели да ирачки проблем не постоји. И то је управо оно због чега су га Американци послали у Белу кућу”, сматра Оливан.

Противници рата у Ираку сматрају да ће САД можда опет бити увучене у крваву и скупу ратну авантуру и предлажу да се у Ираку уместо САД ангажују УН. Филис Бенис, стручњак за међународну политику, каже да је Обама досад морао да научи да не могу да бомбардују исламске екстремисте док се не покоре или нестану. „Свака бомба регрутује нове подржаваоце”, додао је он.

Обама је одобрио бомбардовање иако је пре само две недеље казао да Америка не може да интервенише у свакој кризи у свету. Такође је приметио да нема америчког војног решења за ирачку побуну и истакао да влада у Багдаду мора укључи и суните и Курде. Међутим, његова одлука да проба да смири хаос у Ираку објашњава се потребом Америке да то учини и тако заштити савезнике и обезбеди дотур нафте са сада угрожених нафтних поља.

Настављен сукоб у Појасу Газе

Израел оптужио Хамас да је ракетним нападима прекршио примирје пре него што је оно јутрос истекло и узвратио ваздушним ударима на Појас Газе. Прва жртва наставка ваздушне кампање десетогодишњи палестински дечак…

После скоро тродневног примирја, и неуспеха преговарача у Каиру да се договоре о његовом продужетку, Израел је на наставак Хамасових ракетних напада одговорио серијом ваздушних удара на Газу.

Десетогодишњи палестински дечак је прва жртва наставка сукоба.

Израелска војска оптужила је екстремисте у Појасу Газе да су прекршили примирје неколико сати пре него што је рано јутрос требало да истекне. Портпарол израелске владе Марк Регев изјавио је да су на мети Хамаса цивили.
 
„Израел је желео да прекид ватре успе, повукли смо своје трупе из Појаса Газе, прекинули све операције и заузели потпуно дефанзивну позицију. Међутим, Хамас је јутрос поново отворио ватру на мете у Израелу, на заједнице дуж границе“, рекао је Регев.
 
Хамас је објавио да неће престати да да се бори све док Израел не укине седмогодишњу блокаду Газе. Израел каже да ће окончати блокаду само када Газа буде демилитаризована, али Хамас то одбија да уради.

Израелска војска је на свом Твитер налогу објавила да су две ракете из Газе пале у јужни Израел, али у јеврејској држави нема пријављених жртава.

Званичници Израела и Хамаса имали су индиректне преговоре у Каиру покушавајући да постигну договор о продужтку примирја, којим су у уторак окончане четворонедељне борбе. Од почетка сукоба, 8. јула убијено је скоро 1.900 Палестинаца, углавном цивила, док је с друге стране страдало 67 особа, од чега 64 војника и 3 израелска цивила.

Немци не би да се мешају око Газе

Већина Немаца, њих 69 одсто, сматра да би немачка влада, односно Немачка, требало да се држи по страни и не увлачи се у конфликт у појасу Газе.

Ово су показали резултати анкете „Дојчландтренда“, немачке телевизије АРД.

У тој анкети, спроведеној 4. и 5. августа, 10 одсто Немаца било је уверења да би влада канцелара Ангеле Меркел одлучније требало да стане на страну Палестинаца, а свега шест одсто њих желело је већи ангажман владе за Израел.

Немци у анкети, такође, нису навели ни ко је одговоран за војни сукоб у појасу Газе, већ је већина њих, 64 одсто, рекла да су то и Израел и Хамас.

Њих 15 одсто сматра да је главни кривац за кризу Израел, а 14 одсто тврди да је то радикално-исламистицкци Хамас.

Заменик израелског премијера Авигдор Либерман захтевао је јуче од Немачке више ангажмана у том сукобу и, како преносе немачки медији, рекао да би Белрин морао да све владе земаља, чланица ЕУ, доведе за сто у тражењу решења, како би се спречила хуманитарна и привредна катастрофа у појасу Газе.

(Адванце, Политика, Танјуг, Бета)

Ознаке: газа, Ирак, светска тржишта, светске кризе, Украјина