Прочитај ми чланак
Како је Савез војвођанских Мађара изненада постао Савез Вучићевих Мађара и шта о томе кажу чувари политичке коректности.
Савез војвођанских Мађара жестоко је оптужен са две стране и добио ново име – „савезом Вучићевих Мађара”. Ненад Чанак, лидер Лиге социјалдемократа Војводине која је са СВМ у коалицији дуже од деценију, у интервју за најновији број НИН-а каже да је „Савез Вучићевих Мађара назив странке која је експозитура националистичког Фидеса и која служи томе да би се све то претворило у погодбу између Београда, у лику и делу Бојана Пајтића, и Пеште, у лику Орбана, и да би се анулирало постојање било каквог политичког субјективитета Војводине.” Неколико дана раније, на страницама листа „Данас” развила се полемика између новинара Јана Бризе и Михала Рамача, чији је повод био Бризин ауторски текст „Савез Вучићевих Мађара”.
У том тексту Бриза пише да су се многи разочарали у председника СВМ-а Иштвана Пастора и руководство те странке због политичких аранжмана које су они у име СВМ-а склапали са председником Владе Србије и лидером СНС-а Александром Вучићем. Бриза, између осталог, наводи да је улазак СВМ-а у владу човека чији је политички отац био Војислав Шешељ сигурно огорчио многе војвођанске Мађаре, јер они памте Шешеља као главног идеолога и егзекутора етничког чишћења, којем су и сами били подвргнути.
Реагујући на тај текст, Михал Рамач у тексту под насловом „Удри по Мађарима, наши смо!”, каже да је СВМ поникао из ДЗВМ-а, а СНС из СРС-а. „Називи обе странке дају до знања да оне нису ни добротворне ни грађанске ни либералне, већ националне. У Европи није неуобичајено да такве странке сарађују, у обостраном интересу.” Он подсећа да је Пастор пре неколико недеља доживео непријатности у Будимпешти због тога што је ушао у владајућу коалицију у Србији и да га је на улици напала жена фашистичког усмерења. „Може бити да и неки војвођански Мађари, па и неки чланови СВМ-а, деле мишљење те сподобе. Срећом, овде се по људима не пљује уживо, већ само преко таблоида”, поручује Рамач. Даље, он каже да се на основу текста „Савез Вучићевих Мађара” може се закључити да је СВМ био дужан да буде у опозицији и пита због чега би управо странка националне мањине морала да буде против Вучићевог режима.
Онда Јан Бриза одговара Рамачу у тексту с насловом „Ко удара по Мађарима?”. Он наводи да, ако је веровати Рамачу, „савијање кичме” представља пожељно и корисно политичко понашање припадника националних мањина у Србији, тврдећи да је поента његовог написа у оцени да би то могло скупо да кошта СВМ на наредним изборима.
Јесу ли овакви ставови о СВМ-у део легитимне политичке расправе или можда показују екстремну нетолеранцију?
Мирослав Самарџић, аналитичар мањинског питања, каже за „Политику” да примедба на политичко позиционирање неке мањинске политичке странке не значи и говор мржње. „Мањинске политичке странке јесу институције политичког система које учествују у вршењу власти и могуће је стављати основане примедбе на њихову политичку оријентацију, понашање и слично. Мислим да то што је изречено уопште није увредљиво. И сам мислим да је СВМ-у важнија власт у држави него добробит мађарске националне заједнице у Србији”, каже он.
На питање да ли би реакција била иста да је такву оцену изнела, на пример, нека десничарска организација, Самарџић одговара: „Проблем наше политичке јавности јесте ако има дупле критеријуме. И СВМ је десничарска организација. И ако ја целог живота критикујем српску десницу, не видим зашто не бих стављао примедбе и на понашање мађарске деснице.”
Међутим, Андреј Фајгељ, филолог и директор Културног центра Нови Сад, каже за наш лист да је за политику двоструких аршина у осудама говора мржња крив искључиво ДС: „Откада је ДС смењен на републичком, локалном, а ускоро ће очигледно бити и на покрајинском нивоу, они су толеранцију заменили тоталитаризмом. Њихови интелектуалци, јавне личности, медији и други њима наклоњени данас нису тема за осуду. И онда имате увреде по националном кључу, по конфесионалном кључу, увреде личности, које просто као да се не догађају зато што они који су задужени да осуђују говор мржње више то не раде већ, напротив, предњаче у говору мржње”, каже Фајгељ.
Баланс слободе изражавања и права на недискриминацију
Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић каже за „Политику” да се текст „Савез Вучићевих Мађара”, као и текстови који су поводом њега објављени, својом садржином крећу у границама Уставом гарантоване слободе изражавања и да у њима нема елемената који би могли бити квалификовани као говор мржње, узнемиравање и понижавајуће поступање или било који други облик дискриминације у смислу Закона о забрани дискриминације.
„У плуралистичким друштвима, какво је наше, које карактерише разноврсност политичких погледа, култура, религија и начина живота, неопходно је успоставити баланс између права на слободу изражавања и права на недискриминацију, јер су сва ова права аксиоми демократије. У успостављању овог баланса неопходно је имати у виду да слобода изражавања представља једну од најзначајнијих слобода у демократском друштву и да управо она обезбеђује да се чују различите идеје и мишљења. Медији, преко којих се они изражавају, форум су јавне речи и дијалога, који подразумева отворену и достојанствену размену мишљења између појединаца и друштвених група различитих политичких и других ставова и опредељења, уз међусобно разумевање и уважавање”, указује Невена Петрушић.
(Политика)
