Врло мало људи разуме шта овог момента ради Владимир Путин. И скоро нико не разуме шта ће у будућности да уради.

Без обзира колико то било чудно, али овог момента Путин продаје руску нафту и гас ИСКЉУЧИВО за злато у свом „физичком“ облику (тј. не прихвата „златне“ папирне обвезнице).

Колико дуго ће Запад бити у стању да од Русије купује нафту и гас заузврат испорукама злата у свом „физичком“ облику ? И шта ће се десити америчком петродолару када Западу нестане „физичко“ злато за исплату руске нафте, гаса и уранијума, а уједно како би платио и кинеске производе ?

Даме и господо, то се зове „ШАХ МАТ“. Игра је завршена.

Путин, наравно, о овоме не урла уздуж читавог света. И, наравно, он и даље прихвата америчке доларе као посреднички начин плаћања. Међутим, он истог момента замењује све те доларе које је добио од продаје нафте и гаса за „физичко“ злато !

Да би ово разумели, довољно је да погледате у динамику раста руских резерви злата и да податке упоредите са подацима извозних профита Руске Федерације који се односе на продају нафте и гаса (трећа четвртина 2014. године):

– Русија: 55 тона купљеног злата
– Казахстан: 28 тона
– Азербејџан: 7 тона
– Маурицијус: 2 тоне
– Таџекистан: 1 тона
– Сви остали: 3 тоне

Током треће четвртине 2014. године, руске куповине „физичког“ злата су достигле свеопшти рекорд. Током треће четвртине године, Русија је купила невероватних 55 тона злата. То је више него што су, свезаједно, купиле све централне банке у свету (и то по основу службених података !). Свеукупно, централне банке света су купиле 93 тона овог племенитог метала током треће четвртине 2014. године, а од тога 55 тона припада Русији.

Не тако давно, британски научници су успешно дошли до закључка (који је пре пар година објављен у Геолошкој анализи САД) да Европа неће моћи да преживи без енергетских извоза из Русије, односно „свет неће моћи да преживи уколико нафта и гас из Русије буду ускраћени из глобалног баланса испорука енергије“.

Према томе, западни свет, изграђен на хегемонији петродолара, се налази у катастрофалној ситуацији, јер не може да преживи без нафте и гаса који се испоручују из Русије. А Русија је сада спремна да Западу продаје своју нафту и гас само у замену за „физичко“ злато. Заћкољица у Путиновој игри јесте та да механизам за испоруку руских енергената Западу сада може функционисати само уколико се изврши замена за „физичко“ злато, без обзира да ли Запад пристаје да плати за руску нафту и гас са својом вештачки сниженом ценом злата.

Пошто Русија има перманентан прилив долара од продаје нафте и гаса, она ће бити у стању да претвори те доларе како би купила злато по текућим ценама, а исте су од стране Запада намерно умањене у вредности, као и цена нафте, и то с циљем стабилизовања долара с једне стране, и уништења руске економије с друге стране.

Резултат? Путин сада продаје руске енергенте у замену за америчке доларе, чија је вредност вештачки уздигнута. Са својим доларским приходима Путин одмах купује злато, које је такође вештачким путем девалвирано у односу на долар, и то од стране самог Запада !!!

Постоји још један елеменат у Путиновој игри. А то је руски уранијум. Свака шеста сијалица у САД зависи од тог уранијума, којег Русија продаје Сједињеним Америчким државама … такође за доларе.

Према томе, у замену за руску нафту, гас и уранијум, Запад плаћа Русији у доларима чија је куповна моћ вештачким, инфлационим путем уздигнута помоћу махинација вис а вис цене нафте и злата. Међутим, Путин користи ове доларе како би са Запада повукао „физичко“ злато у замену за цену која је одређена у америчким доларима, а иста је вештачким путем и смањена од стране Запада.

Ово је заистаекономска комбинација од стране Путина, које је ставила Запад, предвођен од стране САД, у позицију змије, која агресивно и педантно прождире властити реп !

Идеја за ову економску, златну замку Западу вероватно није потекла од стране самог Путина. Највероватније је то била идеја Путиновог саветника за економска питања, др Сергеја Глазијева, кога је Вашингтон ставио на своју листу санкција. Ова идеја економисте др Глазијева је брилијантно спроведена од стране Путина, али са пуном подршком свог кинеског колеге Хи Јинпинга.

Оно што је изузетно интересантно јесте новембарска изјава коју је дала Ксенија Јудаева, заменик директора Централне банке Русије, која је подвукла да Банка може, уколико затреба, да употреби злато из својих резерви како би платила увозе. Сасвим је очигледно да је ова изјава, у светлу западних санкција Русији, уперена на BRICS државе, првенствено Кину. За Кину је руска воља да плаћа за робу западним златом врло повољна. Разлог је следећи:

Кина је недавно изјавила да ће престати да повећа своје резерве злата и девиза који се вреднују у америчким доларима. Ако се узме у обзир растући трговински дефицит између САД и Кине (моментално је пет пута већи у корист Кине), онда ова изјава заправо значи следеће: „Кина престаје да продаје своју робу за доларе“.

Светски медији су одлучили да не примете ову гигантску изјаву, једну од највећих у монетарној историји. Питање није да ли ће Кина, буквално, да одбије да продаје своју робу за америчке доларе. Кина ће, наравно, наставити да прихавата америчке доларе као посреднички начин наплате за своју робу. Међутим, чим је Кина доларе и прихватила, она ће их се одмах и отарасити и заменити их са нечим другим у структури својих златних и девизних резерви. Са чиме ? Са златом, а анализа тренутне монетарне политике Кине показује да све доларе, или већину њих, она већ де факто замењује за злато.

У том контексту пасијанс руско-кинеских односа је изузетно успешан за Москву и Бежинг. Русија купује робу од Кине искључиво за злато по текућој цени. Кина купује руске енергенте за злато по текућој цени. У овом руско-кинеском животном фестивалу има места за све: кинеске производе, руску енергетику и злато као инструмент обостране исплате. Само за амерички долар нема места у овом фестивалу живота.

И ово није изненађујуће, јер амерички долар није кинеска роба нити руски енергентски извор. Он је само посреднички финансијски инструмент за свођење рачуна, и то потпуно непотребни посредник. И сасвим је уобичајено да се отклоне непотребни посредници током наступа два независна пословна партнера.

У одвојеном контексту треба да се нотира да је глобално тржиште за „физичко“ злато изузетно мало у поређењу са светским тржиштем за „физичке“ испоруке нафте, а микроскопски је мало ако се упореди са „физичким“ испорукама нафте, гаса, уранијума и других производа.

Мора се подвући фраза „физичко злато“, а не и „папирно“, јер у замену за своје енергенте, Русија сада од Запада извлаћи злато, и то у свом „физичком“ облику, а не и у „папирном“. Кина то исто постиже са „физичким“ испорукама својих производа Западу.

Наде Запада да ће Русија и Кина да прихвате као начин исплата за своје енергенте и робу такозвани „новац усранко“, односно „папирно злато“ различитих врста, се нису обистиниле. Русија и Кина су само заинтересоване у истинско злато, и то у „физичко“ злато као крајњи начин плаћања.

Ради компарације: обрт у „папирном злату“ (тј. папирним обвезницама) износи 360 милијарди долара месечно. Међутим, обрт у „физичким“ испорукама злата износи само 280 милиона долара месечно, а то је однос од 1.000 : 1.

Употребивши механизам активног повлачења са тржишта вештачки снижено Западно власништво (тј. злато) у замену за друго вештачки прецењено власништво (тј. амерички долар), Путин је отпочео са одбројавањем крају светској хегемонији петродолара. Према томе, Путин је Запад довео у ћорсокак могућностима било каквих позитивних економских проспеката.

Запад може да потроши колико год жели своје снаге и ресурса да вештачки повећа куповну моћ долара, да смањи цену нафте и вештачки снизи куповну моћ злата. Међутим, проблем Запада је тај да „физичке“ залихе злата које су у власништву Запада нису неограничене. Према томе, што више Запад девалвира цену нафте и злата вис, а вис америчком долару, то брже Запад губи злато из својих не тако неограничених резерви.

У овој брилијантно одиграној Путиновој економској комбинацији, „физичко“ злато из резерви Запада рапидно плови ка Русији, Кини, Бразилу, Казахстану и Индији (тј. према BRICS државама). Тренутним умањењем резерви „физичког“ злата, Запад једноставно нема времена да учини било шта против Путинове Русије све док не дође до колапса читавог западног петродоларског света.

Западни свет никада није гледао у такве економске догађаје и феномене, а који се сада дешавају. Бивши СССР је рапидно продавао злато током пада цене нафте. Данас Русија рапидно купује злато током пада цене нафте. Према томе, Русија представља праву опасност америчком моделу петродолара као средство за светску доминацију.

Главни принцип функционисања овог модела светског петродолара јесте тај што западним земљама, вођени од стране САД, омогућује да живе на рачун рада и ресурса других земаља, а засновано на улози ове америчке монете, доминантне у глобалном монетарном систему. Улога америчког долара у глобалном монетарном систему је та што је то крајње средство за плаћање. То значи да је национална валута САД у глобалном монетарном систему крајњи вредносни акумулатор, чије би мењање у било коју другу валуту било безмислено.

Вођени од стране Русије и Кине, оно што BRICS државе раде јесте то што они заправо мењају улогу и статус америчког долара у глобалном монетарном систему. Од крајњег чина плаћања и вредносне акумулације, национална валута САД је од стране заједничких акција Москве и Бежинга само претворена у посреднички инструмент плаћања. Шта више, тај посреднички инструмент сада постоји САМО ради наплате за крајње финансијско поседовање – ЗЛАТО. Према томе, амерички долар губи своју улогу као крајњи инструмент плаћања и вредносне акумулације, уступивши обе ове улоге једној другој институцији, прихваћеном, денационализованом и деполитизованом монетарном власништву познатом као ЗЛАТО.

Запад је традиционално користио два метода да елиминише опасности ка свом моделу петродолара у свету и свим претераним бенефицијама које је Западу доносио, и то:

1) Наранџасте револуције

2) Војна агресија и бомбардовање, уколико први метод не успе.

Међутим, у случају Русије, оба ова метода су или немогућа, или неприхватљива за Запад.

Као прво, популација Русије, насупрот народу у многим другим државама, не жели да замени своју слободу и будућност своје деце за западну „kielbasa“ (тј. кобасице). Ово је евидентно у рекордном рангирању Путина, које се редовно публикује од стране водећих западних агенција за испитавање јавног мњења. Лично познанство Вашингтонског пулена Навалнија са сенатором Маккејном је и за њега и за Вашингтон одиграло јако негативну улогу. Пошто су о овоме дознали из медија, 98 % руске популације сада гледа у Навалнија као вазала Вашингтона и издајника руским националним интересима. Према томе западни професионалци, а који нису у потпуности сишли с ума, једноставно не могу да сањају о било каквој наранџастој револуцији у Русији.

Што се пак тиче другог традиционалног западног начина директне војне агресије, Русија свакако није Југославија, нити Ирак, нити Либија. У било каквој не-нуклеарној војној операцији против Русије, а на територији Русије, Запад вођен од стране САД је предодређен на пораз. И генерали у Пентагону, који имају водећу улогу у НАТО снагама, су тога и свесни. Такође је безнадежан и нуклеарни рат против Русије, укључујући и употреба такозваног „превентивног разоружајућег нуклеарног удара“. НАТО са техничке стране једноставно није способан да забије ударац с којим би потпуно разоружао нуклеарни потенцијал Русије са свим њеним могућностима. Уколико би до тога дошло, онда би масиван нуклеарни осветнички удар на непријатеља (тј. САД) или на скуп непријатеља (тј. НАТО земље) био неизбежан.

Према томе, размена нуклеарних удараца са земљом као што је Русија није решење према наилазећем проблему колапса света петродолара. У најбољем случају, колапс би био последњи чин у историји његовог постојања. У најгорем случају нуклеарна зима и нестанак свог живота на планети, са изузетком бактерија, радиоактивних мутаната.

Западни економски естаблишмент може и да види и да разуме срж ове ситуације. Водећи западни економисти су свакако свесни озбиљности садашњег стања и безнадежности саме ситуације у којем се нашао западни свет, упавши у Путинову економску златну замку. Напослетку, сви знамо златно правило:“Онај ко има више злата, тај поставља правила“. Међутим, на Западу сви ћуте око овога. Ћуте јер нико не зна како да из ове ситуације и изађе.

Уколико бисте западном јавном мњењу објаснили све детаље наилазеће економске пропасти, то исто јавно мњење би пропонентима света петродолара поставило грозна питања, која би овако звучила:

– Колико дуго би Запад био у стању да купује нафту и гас од Русије у замену за „физичко“ злато ?

– И шта ће се десити америчком петродолару када Запад буде остао без „физичког“ злата да плати за руску нафту, гас и уранијум, а уједно да плати и за кинеске производе ?
–
Нико на Западу није у стању да одговои на ова очигледно једноставна питања.

А то, даме и господо, се зове „ШАХ МАТ“. ИГРА ЈЕ ЗАВРШЕНА.

За Видовдан превео Бранко Филиповић

(silverdoctors.com – Дмитриј Калиниченко)

Ознаке: Дмитриј Калиниченко, долар, злато, нафта, Русија