Прочитај ми чланак

ДЕМОКРАТСКА СМЕНА ИЛИ СЕЧА: Чекајући позоришне директоре

0
Jugoslovensko dramsko pozorište (Foto D. Jevremović)

Југословенско драмско позориште (Фото Д. Јевремовић)

Завршени су конкурси за руководиоце београдских позоришта чији је оснивач Скупштина града. – Слабо интересовање „јаких играча”.

Завршено је пријављивање на конкурсе за директоре београдских позоришта. Само ће Београдско драмско позориште окончати конкурс у понедељак, 25. августа.

Све се одиграло брзо и ефикасно. Крајем јуна брзопотезно су промењени управни одбори и њихови чланови, доведени су људи по укусу нове власти. Тако је, уосталом, било и с претходном влашћу. Ништа ново. Међутим, ново је да су ови, одмах по именовању, били ефикаснији. И одмах су расписани и конкурси за нове управнике.

Сада, по окончању рока, најажурнији је био УО Југословенског драмског позоришта. Од три поднесене, прихваћене су пријаве Тамаре Вучковић и Даријана Михајловића, док је кандидатура Игора Бојовића отпала због неблаговремене пријаве.

Када се и у осталим позориштима отворе коверте и УО донесу одлуке о кандидату, коначну одлуку ипак ће донети оснивач – Скупштина града. Дакле, нешто се бар привидно променило, а то је да су први пут за све позоришне куће расписани конкурси и да су онима који се жале на нетранспарентност бар тиме запушена уста.

Кад је реч о Игору Бојовићу, он је играо на две карте: изазов му је, каже нам, био да се опроба и као управник у ЈДП-у, али је истовремено конкурисао и у Позоришту „Пинокио”, где је био управник тринаест и по година. Заправо, Бојовић, драмски писац и аутор бројних филмских сценарија, селектор Позорја, за 19 година стажа, увек је, каже, био на руководећем месту. Прво запослење било му је место директора Драме у Подгоричком позоришту. Да ли ће му се ово седење на две столице и посрећити, остаје да се сачека јер, како нам каже, има још противкандидата – глумце из свог позоришта. Пеђа Милетић, нови председник УО „Пинокија”, као и други новопостављени председници управних одбора које је поставила нова власт, имаће своје критеријуме.

Највеће интересовање струке али и јавности било је управо у вези с тим ко ће водити Југословенско драмско позориште, бастион изузетних уметника, позориште престижно по својим искорацима, како у свету тако и у региону. Зато је одмах по објављивању конкурса „пуштена бува” да не треба ни конкурисати јер је то место „виђено” за редитеља Љубишу Ристића?! Наводно, он би, пошто је „Бубом у уху” дипломирао у ЈДП-у, тиме затворио свој креативно-стваралачки круг! Ристић нам је то одмах демантовао, рекавши да су то глупости. Баш као што је то одбио и један врхунски глумац, мегазвезда, кога су до пред само затварање конкурса покушавали да врбују. Рекао је да му не пада на памет да конкурише, могу само да га – устоличе! Мислим да сви који прате позориште знају о коме је реч.

Даријан или Тамара, одлучиће нови УО ЈДП-а, са редитељем Славенком Салетовићем као председником. На седници, већ 1. септембра, требало би да дају свој предлог оснивачу.

У Атељеу 212, такође позоришту од националног значаја, управницу Ивану Димић, која је отишла у пензију, замениће Бранислав Брстина или Буле Гонцић. Обојица су глумци, „класићи”, с тим што је Гонцић већ имао управничко искуство као директор Позоришта на Теразијама. Све је на УО, чији је нови председник Јовица Павић.

У Београдском драмском позоришту, као што смо рекли, конкурс још траје – до понедељка, 25. августа. За сада је једина конкурисала Маша Михаиловић, управница од 2009, која има подршку великог дела ансамбла. Непроверена су, тврде, нагађања да је то место виђено за миљеника нове власти популарног глумца Слободана Ћустића. А да ли ће конкурисати и библиотекарка с докторатом – Биљана Рамић, такође остаје да се сачека. У театру на Крсту нови председник УО је Александар Стаматовић.

Пред само затварање конкурса, 21. августа, у Позоришту на Теразијама, уз актуелног в. д. директора Александра Ђају, конкурисао је и професор Милован Здравковић, доктор драмских уметности из области менаџмента и маркетинга, актуелни селектор Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Сазнајемо да је Здравковићу нуђено и место управника Југословенског драмског позоришта. Иако је у пензији, Здравковићу закон пружа неколико могућности, па пензија не представља препреку. Председник УО у овом позоришту, окренутом претежно мјузиклу, јесте глумац Божидар Стошић, а члан је и редитељ Срба Божиновић.

Занимљива је ситуација у Позоришту „Бошко Буха”. Ту су нове чланице УО млада редитељка Станислава Копривица и оперска певачица Јасмина Трумбеташ. Председник је Љубивоје Ршумовић. Иако се сматра готово извесним да ће нови управник бити популарни глумац Милорад Мандић Манда, конкурисала је и новинарка и писац неколико књига Нађа Андрејевић-Келер. Кад нам је потврдила ову информацију, уз образложење да испуњава све захтеве, да има све квалификације и јак програм, додала је: „Па зашто да не конкуришемо и ми новинари који толике године пишемо о позоришту и култури и знамо све ’изнутра’?”

Ипак, мора се признати да је заиста поразно овако мало интересовање за некад толико атрактивна места у култури. Тек кандидат-два, док је, на пример, ових дана објављено да су за место директора „Градских пијаца” пријављена чак –32 кандидата!

Зашто је изостало интересовање „јаких играча”? Да ли објашњења о тешкој финансијској ситуацији у култури стоје? Јер, плата управника, рецимо у „Пинокију”, износи 57.000, а у Атељеу 212 – 80.000 динара. У време кад се тешко долази до посла, кад многи сјајни глумци годинама чекају на стално место, ове суме нису за потцењивање. Поготово што је место управника поуздана одскочна даска, добра препорука и за разне „тезге”, глумачке, редитељске, списатељске… Чега се бар до сада нико није одрицао. Напротив.

На крају, да завршимо изјавом Иване Цици Димић да ће се „поплаве у култури осетити тек од јесени”! Да ли ће бити у праву или не, остаје да се сачека, јер предстоји и кадровско решење у Народном позоришту. Ту је „игранка” око директорске фотеље много озбиљнија јер и даље никако да изаберу та два фамозна нова члана УО из самог позоришта. Зна се од кога зависи да ли ће и тој агонији доћи крај. Неко, ипак, мора и то да пресече.

(Политика)