Прочитај ми чланак
Посматрачи ОЕБС саопштили да су пронађене три гробнице, док је руска телевизија јавила о „још три“ и укупно „десетинама“ масовних гробница у којима су тела којима недостају унутрашњи органи.
Узнемирујуће информације о постојању тајних гробница у региону Донбаса у Украјини све су контроверзније, будући да су посматрачи ОЕБС саопштили да су пронађене три гробнице, док је руска телевизија јавила о „још три“ и укупно „десетинама“ масовних гробница у којима су тела којима недостају унутрашњи органи.
ШЕВЧЕНКО: НЕМОГУЋИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У УКРАЈИНИ
Посланик украјинске „Домовинске странке“ Андреј Шевченко истиче да неће бити могуће одржати парламентарне изборе, заказане за 26. октобар, у деловима земље под контролом „Руса“, те оцењује да би подизање зида између Украјине и Русије био на симболичном нивоу „одговарајућа порука“.
„Не можемо одржати никакве изборе под руским Калашњиковима.
Надам се да ће то бити могуће раније или касније и да парламент може бити потпун. До тада ће нека места у скупштини остати неупражњена“, објаснио је он у интервјуу бечком дневнику „Стандард“ додајући да се ради о 12 округа на Криму и 14 у региону Доњецка и Луганска.
Шевченко је, на питање који став има у вези „анти-терористичке операције“ Кијева, рекао да се ради о рату, који је подстакла Русија, о новом начину рата, који не ставља само Украјину пред нове изазове већ читав континент.
Пронађени су остаци девет особа, али поједини руски медији известили су о „стотинама“ тела, а истовремено проруске снаге и украјинска војска размењују оптужбе окривљујући једни друге за злочине.
Лидер самопроглашене Доњецке републике Александар Захарченко узнемирио је јавност информацијом да у пронађеним телима недостају поједини унутрашњи органи, за које није сигурно да ли су извађени убијенима или још живим људима, а представници локалне власти убрзо су демантовали истинитост ове тврдње.
Захарченко је навео да су у три села, из којих се повукла украјинска војска, пронађене три масовне гробнице са више од 40 покопаних тела цивила и више лешева украјинских војника.
Државни телевизијски канал „Русија“ известио је о „неколико десетина гробница стрељаних“ у неколико насеља, а према речима репортера „жртава би могло да буде на стотине“.
ОЕБС је потврдио постојање три гробнице и укупно девет тела, а након првих информација да је реч о телима мушкараца, почели су да пристижу и извештаји о пронађеним лешевима жена, а према тврдњама проруских бораца и трудницама.
Проруске снаге су за злочине одмах оптужиле украјинску војску која је држала положаје на месту пронађених гробница, а Кијев је одлучно одбацио оптужбе као „неистините и усмерене на дискредитовање украјинских трупа“.
Руски Истражни комитет саопштио је да ће детаљно истражити све случајеве, док је Државна дума најавила да ће од Савета Европе и ОЕБС захтевати међународну истрагу масовних гробница у Украјини.
ЈАЦЕЊУК: СЛАБЕ ШАНСЕ КИЈЕВА ЗА КРИМ ДОК ЈЕ ПУТИН НА ЧЕЛУ РУСИЈЕ
Украјински премијер Арсениј Јацењук изјавио је у среду у Њујорку да су шансе Кијева да оствари контролу над Кримом мале док је Владимир Путин председник Русије, поручујући и шефу руске државе да „никада неће добити битку против уједињеног украјинског народа“, пренеле су украјинске и руске агенције.
„Док је Путин на власти, то ће бити тешко урадити, али то неће бити вечно“, рекао је Јацењук у њујоршком Савету за међународне односе, изражавајући уверење да ће Украјина „обновити контролу над истоком Украјине и Кримом“, пренела је агенција УНН.
Јацењуково иступање за говорницом ГС УН критиковао је стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин, називајући га „мелодраматичним обраћањем“ Путину, наводи руска агенција.
„Јацењук је вероватно заборавио да је председник Украјине Петро Порошенко, који у последње време одржава интензиван дијалог са председником Путином. Дијалог који омогућује спровођење недавних договора из Минска, који ће, како се надамо, отворити пут решавању дуге кризе у Украјини“, рекао је Чуркин.
New York Times: Кијев размењивао ратне заробљенике на људе који нису учествовали у борбама
Украјинске службе безбедности размењивале су на бивше ратне заробљенике, не само устанике, већ и људе који никада нису учествовали у борбама на истоку земље, пише у четвртак New York Times.
Како истиче лист, на први поглед, размена заробљеника између устаника и Кијева изгледала је правична: под будним оком посредника из ОЕБС-а и једна и друга страна су ослободиле по 28 људи, бивших заробљеника. Одмах након тога „искрсла су питања.“
Украјина: 900.000 расељених лица
Број расељених лица у Украјини би могао бити и 900.000 људи, саопштио је специјални представник УН за људска права Чалока Бејани, после десетодневне посете земљи.
Према његовим речима, тај показатељ прелази 300.000 људи,а незванично је већи и до 3 пута.
Он је позвао Кијев да улаже више напора за заштиту расељених лица и истакао да је због тога потребно урадити њихову прецизну регистрацију и процену потреба, посебно у вези са надолазећим зимским периодом.
Ако су устаници, према подацима листа, ослободили групу људи који су заиста били ратни заробљеници, украјинске власти су са своје стране пустиле „групу мушкараца, жена и тинејџера обучених у тренерке и прљаву одећу који су били послати, како они кажу, из затвора из далеког Кијева“. Према мишљењу новина, то је урађено због недостатка затвореника за испуњавање услова размене „један на један“.
Лист истиче да су, након размене, многе особе које је пустио Кијев, тврдиле да се никада нису бориле на страни устаника и да не знају на који начин су постале део овог догађаја.
„Ја сам цивил и постао сам део овога само зато да би се скупио потребан број,“ – изјавио је листу пре две недеље 17-годишњи Никита Подиков, којег су ухапсили украјински војници у близини борбене линије. Према његовим речима, власти су га оптужиле да припада устаницима, иако „никада није учествовао у борбама, нити је некога убио.
Сами „бивши зарабљеници“ испричали су новинама, да су само седам од 28 људи који су учествовали у размени, у ствари, били устаници. Неки од „ек-заробљеника“, према подацима новинама, ухапшени су пре неколико месеци у различитим деловима Украјине због учешћа у протестима, тражећи аутономију за источну Украјине, као и за дистрибуцију пропагандних летака.
Петог септембра у Минску је одржан други састанак контакт-групе за решавање ситуације на истоку Украјине. Кијевске власти и самопроглашене републике ДНР и ЛНР договориле су се о примирју. Стране су пристале и на међународно праћење његовог спровођења, размену заробљеника и отварање хуманитарних коридора. Снаге безбедности и устаници повремено саопштавају о кршењу прекида ватре, али обе стране, као и међународни посматрачи, константују да се примирје генерално поштује.
(Танјуг,Глас Русије, видео: РТ)
