Прочитај ми чланак
Председника Папуљаса не слушају ни премијер Самарас ни опозиција. – Влада покушава на све начине да Грчку ослободи туторства поверилаца.
„Џокер”, вредан 18 милиона евра, што је друга по величини сума у историји ове игре на срећу у Грчкој, коју су поделила два срећника, озбиљно је продрмао нацију. Два месеца, кроз петнаест безуспешних извлачења многима је уливао наду, а последњих неколико дана, када је сваког минута уплаћивано по 300 листића, било је јасно да је добио форму националне грознице која је текуће проблеме потиснула у други план.
„Уље на ватру” су доливали медији који су подсећали да је већа сума од ове – 19 милиона евра – исплаћена тројици добитника 2010, а да су 2006. такође три срећника поделила 14 милиона евра. Намерно или ненамерно, све ово се дешава у периоду кризе, тешких одлука, незапослености, социјалног незадовољства, политичке подељености и сталних сукоба, претњи ванредним изборима, при чему неодољиво асоцира на сентенцу „хлеба и игара”.
Јер, у моменту када влада очекује подршку међународних поверилаца и нову кредитну линију, још један покушај председника Каролоса Папуљаса да уразуми политичке партије и позове их на, како је рекао,минимум толеранције, политичког слуха и консензуса зарад економских интереса и будућности Грчке, није имао претерано одјека нити је смирио политичке страсти и умањио опасност од превремених избора. На одвојеним сусретима са председником Папуљасом, лидер опозиционе Сиризе Алексис Ципрас поново је инсистирао на одређивању датума превремених избора и опредељивању председничког кандидата.
Премијер Антонис Самарас га је одмах затим оптужио за отворене покушаје да дестабилизује стање у земљи и поручио да ванредних избора неће бити, те да ће у марту парламент новог председника државе изабрати регуларним путем.
Влада на све начине, посебно лобирањем за ослобађање од туторства међународних кредитора, покушава да релаксира стање у земљи, ублажи незадовољство народа тврдећи да већ од почетка идуће године када се заврши програм помоћи ЕУ, Грчка може сама да иде даље и бори се последицама економске кризе. На састанку министара финансија Еврогрупе у Бриселу, Атина је начелно добила подршку за свој програм изласку из такозваног меморандума са међународним повериоцима – Европском комисијом, Међународним монетарним фондом и Европском централном банком – на основу кога је, у замену за 240 милијарди евра помоћи и кредита, прихватила радикалне мере штедње и реструктурисања.
„Атина не намерава да настави са програмом кредитирања из ЕУ после 1. јануара 2015. године. Између Грчке и ЕУ формираће се нови облик сарадње и рачунамо да ће тај период трајати од шест месеци до годину дана”, изјавио је министар финансија Гикас Хардувелис и подвукао да земљи предстоји још дуг пут док отплати дугова, али да се нада да ће убудуће односи бити грађени кроз конструктивни, равноправни дијалог.
Хардувелис је истакао да је 2014. година консолидације, да су приметни позитивни резултати, али није крио да, после састанка министара финансија Еврогрупе, још није јасно до краја како ће односи са повериоцима убудуће изгледати, како ће Грчка спровести своју намеру да се ослободи од тутора и меморандума, а да то, како је нагласио, буде „частан и чист излазак”.
По мишљењу Брисела, чини се да има много разлога због којих тај излазак из меморандума ипак не може да буде – „ни чист, ни једноставан”. Атини је стављено до знања да он у сваком случају мора бити у форми споразума са ЕУ, без обзира на чињеницу што Атина жели „кредитну линију без стриктних услова”, позивајући се на чињеницу да је већ показала способност да решава економску кризу.
У Бриселу су министри финансија ЕУ, како је то изјавио председник Еврогрупе Јероен Дијселблум, прихватили идеју да, док не стане на ноге, Грчка користи непотрошена средства из Фонда за финансијску стабилност. Реч је о 11 милијарди евра који су преостали из програма рекапитализације грчких банака, која би могу да буду искоришћена. Међутим, министри ЕУ су јасно ставили до знања да коначну одлуку о овој кредитној линији могу да донесу тек када буде готов извештај „тројке” поверилаца.
Повериоци желе гаранције да ће Грчка наставити са курсом реформи и враћањем дугова. Утолико пре што постоји реална бојазан да 11 милијарди евра неће бити довољни за „нови почетак”.
Управо зато грчки министер финансија поручује сународницима „да је учињен напредак”, али одбија да говори о детаљима договора који ће бити прецизирани почетком децембра на самиту Еврогрупе.
Посредно, Брисел је упозорио и на променљиву политичку климу која може да утиче на развој ситуације и цео сценарио лаганог изласка из кризе. Политичка несигурност и константна опасност од превремених избора могу директно да угрозе план коалиционе владе на путу ослобађање од туторства поверилаца што је у овом тренутку Самарасов главни адут којим жели да умањи незадовољство нације, али и одобровољи посланике како би гласали за новог председника Грчке.
(Политика)
