Прочитај ми чланак
Сви сте чули да адвокати штрајкују, верујем. Међутим, како пратим разне вести, приметим да се нико заиста није упустио не само у објашњење разлога штрајка, него и како је до целе конфузије уопште и дошло. Пошто не могу да бацим глас на главним медијима, ево овде могу да дам свој допринос, па кога интересује нека прочита.
1. Стање адвокатуре данас
Иако влада утисак да се ради о крвожедним тиранима који се хране крвљу мале деце и живе у вилама, ситуација је далеко од тога. Раније, адвокати су представљали материјалну елиту друштва, зарађивали су заиста много, али данас огроман део адвоката једва саставља крај са крајем. Како је кренула материјална ерозија целог друштва, од 2008. негде, стрмоглаво су се смањиле и зараде адвоката. Данас, раде испод цене, не могу да наплате огроман део потраживања (у просеку око 40% остане ненаплаћено), чекају на исплату веома дуго, посебно када се ради о новцу који им дугује држава за одбране по службеној дужности, или одбране у прекршајном поступку. Због те ситуације, огроман број адвоката је отишао у судије или тужиоце, неки који су могли да се снађу отишли су у нека јавна предузећа, а они који су остали у највећем броју таворе. Оних неколико процената који се баве тешком кривицом имају много новца, али кривица је специфична област, којом велики део адвоката и не жели да се бави озбиљније, из много разлога.
2. Порези
Адвокати су у систему паушалног опорезивања. Као прво, због чега адвокати не би увели фискалне касе? Ако се погледају претходни проблеми, дошли бисмо до ситуације да адвокат не може да наплати нешто чак ни по тарифи, а да мора да куца фискални рачун по тарифи. Даље, морао би порез да плати одмах, а новац да сачека месецима, некада и по две или три године. Увођење фискалних каса би значило коначно затварање радње за велики број адвоката у Србији.
Пореска решења која су ове године стигла, већа су од 40 до 300 процената, зависно од начина обрачуна. То је порез који представља превелику обавезу, посебно за младе адвокате, којима треба минимум три године да стану на ноге и крену да обрћу новац. Договор око пореза је био на видику, али је онда Лазар Крстић отишао са места министра финансија, пореске обавезе остале, и сада мора све поново да се ради. Нико не избегава плаћање пореза, али нико не жели да га праве будалом.
3. Нотари
Увођењем функције јавних бележника желели су да растерете судове у Србији. Међутим, као и много тога, и ова новина код нас није спроведена на најсрећнији начин. Посао јавног бележника је, пре свега, да оверава истинитост појединих исправа, као и да води одређене поступке, углавном неспорне ванпарничне поступке. С тим у вези, светска и европска искуства у овој области кажу да нотар одговара у целини за садржину уговора који састави, а да за уговор који састави неко други, нотар може да одговара само за идентитет странака, односно да овери да су уговор потписале две странке које се у уговору и наводе.
Међутим, на мала врата је покушано са монополизацијом уговора у корист нотара. Односно, не постоји ставка „овере потписа на уговору“, већ нотари наплаћују пуну цену за садржину уговора, било ко да састави уговор. Ово значи да ће странка, ако већ плаћа пуну цену овере, да оде код нотара да би платила мање. У ситуацији када би адвокат писао уговор, странка би тај исти уговор морала поново да плати нотару у пуном износу.
Ово је потпуно неприхватљиво решење. Штавише, решење је које не постоји било где у упоредном праву. Посебно не у земљама око нас, које су пре нас увеле нотаре као новину у правном систему. Наравно да су и нотари, као образовани и искусни правници, способни да пишу уговоре и да треба да их пишу, али не по цену да им се да фактички монопол на састављање уговора, а да се адвокатура уништи. Уговори представљају један од основних прихода адвоката и, посебно у данашње време, ово би такође био огроман удар на егзистенцију и независност адвокатуре.
Такође, како чујем од колега нотара, и њима се везују руке. Смањује им се ценовник, па морају да враћају новац људима, Врховни суд је пресудио да и судови могу да воде њихове поступке, што је уступак судијама који нотарима узима посао и слично. Општи је утисак да се у ову реформу кренуло напречац, иако цео поступак већ и предуго траје.
4. Сумирање
Ма колико постојали свакакви адвокати, који се баве свакаквим радњама, већина су нормални људи који нормално раде свој посао. Адвокатура је саставни део једног друштва, коректив правосудне гране власти, која је једна од кључних за успостављање и функционисање правне државе. Уколико адвокати изгубе изворе прихода или им се наметну превелике пореске обавезе, губе и своју независност, а то је већ губитак за цело друштво, јер сваки појединац долази у ситуацију да зависи од човека који није независан и не сме до краја да брани његове интересе, већ онолико колико му је „дозвољено“, у супротном губи егзистенцију.
