Прочитај ми чланак
Томислав Жигманов: Хрвати осећају страх у Србији. – Миодраг Линта: Загреб не поштује Уставни закон о правима мањина.
Док бивши бранитељи у Вуковару месецима скидају и разбијају ћириличне табле са државних и локалних институција, Хрвати у Србији се жале да су угрожени. Чак је и хрватски представник у Европском парламенту Андреј Пленковић, затражио је заштиту права Хрвата у Србији. Непосредан повод за потезање приче о угрожености Хрвата су ћирилични уџбеници, које је председник Србије Томислав Николић донирао Буњевцима.
На шта се Хрвати жале:
– Дванаест годинадржава није штампала ниједан уџбеник на хрватском језику.
– Немају представника у републичкој Скупштини.
– Јако антихрватско расположење у појединим срединама.
– У местима где је хрватски језик у службеној употреби не постоје вишејезичне табле.
– Документа се не издају на хрватском.
– У МУП-у је пет пута мање Хрвата уодносу на њихов удео у становништву.
Али ко је заправо угроженији – Хрвати у Србији, или Срби у Хрватској?
Поготово када се зна да је последњих двадесетак година Хрватску напустило више од 400.000 Срба.
– Што се тиче прокламованих права, Хрвати у Србији немају неких озбиљнијих примедби, што се не може рећи када говоримо о њиховом остваривању.
Познато је да у Србији владавина права и функционисање правне државе има бројне дефиците. Били смо сведоци да су постојале и намерне опструкције највиших државних функционера у остваривању мањинских права.
Рецимо, 12 година држава није штампала ниједан уџбеник на хрватском језику. Хрвати немају представника у републичкој Скупштини, а Републички савет за националне мањине није се састао готово пет година – каже за „Политику” Томислав Жигманов, публициста из Суботице и директор Завода за културу војвођанских Хрвата, установе коју су основали Скупштина АП Војводине и Хрватско национално вијеће Републике Србије.
Положај хрватске заједнице треба посматрати у контексту Србије као државе с још увек неконсолидованом демократијом, наводи Жигманов.
– Већина Хрвата је у неповољном економском положају. На крају, али не и мање важно, Хрвати у Србији још увек се не осећају довољно сигурно, страх је део њихових егзистенција. То је последица чињенице да су они били жртве етнички мотивисаног насиља током деведесетих година, посебно у Срему, а политике суочавања с прошлошћу су изостале. Континуирано је присутно у великом проценту и антихрватско расположење, што још увек зна да резултира и етнички мотивисаним насиљем, које, када се догоди, не прате и адекватне реакције полиције и правосуђа – појашњава хрватски књижевник.
У местима где је хрватски језик у службеној употреби не постоје вишејезичне табле, а документа се не издају на хрватском, додаје наш саговорник.
– Није решено питање образовања наставног кадра, нема лиценци за то ко може да предаје. Хрвати су изразито незаступљени, првенствено у институцијама и установама чији је оснивач Република. На пример, у МУП-у је пет пута мање Хрвата у односу на њихов удео у становништву. Нешто је повољнија ситуација у телима АП Војводине, а у локалним самоуправама имамо различите прилике, од колико-толико прихватљиве заступљености, па до високе незаступљености – објашњава Томислав Жигманов.
На шта се Срби жале:
– У већини локалних самоуправа где Срби чине више од трећине становништва, нису постављене двојезичне табле на испоставама државних институција.
– Ни у једној локалној самоуправи нису постављени двојезични натписи насеља.
– Уставни закон се делимично поштује у области образовања.
– Ниједна српска школа још није добила званичну регистрацију у Трговачком суду у Осијеку.
Са друге стране, председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта истиче за наш лист да су права Срба у Хрватској регулисана Уставним законом о правима националних мањина из 2002, као и другим законима и прописима, али да Хрватска не поштује сопствене правне акте.
– Уставним законом предвиђена је равноправна употреба језика и писма националне мањине на подручју општина и градова где чине најмање трећину становништва. По попису становништва из 2011, у 21 општини и два града, где Срби чине преко 33 посто становништва, постоји обавеза да се српски језик и ћирилица употребљавају као службени језик и писмо – напомиње Линта.
У већини локалних самоуправа где Срби чине више од трећине становништва, нису постављене двојезичне табле на испоставама државних институција, као што су Хрватска пошта, полиција, Центар за социјални рад, државна управа, Хрватске шуме, школе, пореска управа, домови здравља и друго, додаје Линта.
– Ни у једној локалној самоуправи нису постављени двојезични натписи насеља, општина и градова. С друге стране, италијанска национална мањина у Истри има сва права, без обзира на то што је заступљеност ове мањине у само једном граду изнад 33 одсто. Право на двојезичност већ дуги низ година користе и Мађари и Чеси на подручју Славоније и Барање – подсећа наш саговорник.
Припадницима националних мањина хрватски Уставни закон обезбеђује и запошљавање у органима државе управе, полицији, правосуђу, пропорционално учешћу у укупном становништву, али је у пракси и ова одредба остала готово мртво слово на папиру, наводи Линта.
– Уставни закон се делимично поштује у области образовања. На подручју источне Славоније постоји десетак школа у којима српска деца уче на српском језику и ћириличном писму, али ниједна српска школа још није добила званичну регистрацију у Трговачком суду у Осијеку. Мађарске и италијанске школе су добиле регистрацију. Уставни закон о правима националних мањина поштује се што се тиче пропорционалне заступљености у представничким телима на локалном нивоу, али је у пракси утицај на решавање бројних проблема веома мали – каже Миодраг Линта.
(Politika – Бојан Билбија, карикатура: Новица Коцић)
