Прочитај ми чланак
Постоји могућност да се укине функција комесара за проширење у будућем савезу Европске комисије, што би била лоша порука за Србију.
Саговорници из Брисела и Берлина сагласни су да постоји могућност укидања функције комесара за проширење у будућем сазиву Европске комисије, као и да би то представљало изузетно лошу поруку за државе кандидате за чланство, укључујући Србију, али изражавају наду да ће већина у ЕУ ипак одбацити такву иницијативу.
Нови састав ЕК биће формиран после избора за Европски парламент, који ће се одржати од 22. до 25. маја у свим земљама чланицама ЕУ.
Шефица преговарачког тима Србије за приступање Тања Мишчевић је, подсетимо, недавно изјавила да „постоји идеја да у будућем сазиву ЕК чак и нема особе задужене за проширење.“
Сена Марић, истраживачица у Центру за европске политике, објашњава за Данас да више од годину дана Бриселом круже гласине о могућем интегрисању политике проширења и суседства у засебан одељак Европске службе за спољне послове.
„Заговорници овог решења истичу да је нерационално имати комесара за проширење у актуелним околностима. Прво, јер од свих земаља обухваћених политиком проширења (Србија, Црна Гора, Македонија, Албанија, БиХ, Косово, Турска, Исланд), једино Србија, Црна Гора и Косово праве кораке напред, док остале земље стагнирају или назадују. Друго, јер политички критеријум регионалне сарадње има исту тежину као и остали услови за чланство, за шта је у случају Србије и Косова већ задужена Европска спољна служба, коју тренутно води Кетрин Ештон“, наводи Марићева.
Саговорница листа Данас наглашава да иако многи сматрају да би укидање функције комесара за проширење у наредном сазиву ЕК послало лошу поруку земљама кандидатима, то не би суштински утицало на динамику процеса приступања Србије Европској унији. „Треба бити свестан да проширење свакако неће бити високо на агенди послова следеће комисије, што су и Мартин Шулц и Жан Клод Јункер у својим кампањама за будућег председника ЕК експлицитно изјавили, и да је приоритет унутрашња консолидација Уније. Уосталом, наше чланство у ЕУ се не очекује у наредних пет година и по нас би било добро уколико се следећа комисија усредсреди на зацртани приоритет консолидације“, сматра Марићева.
Бодо Вебер, немачки аналитичар за Западни Балкан и виши сарадник Савета за политику демократизације, наводи за Данас да су захтеви за укидањем функције комесара за проширење огледало евроскептицизма који је порастао у контексту кризе у еврозони, те пратећег замора од проширења ЕУ.
„Међутим, мислим да такав захтев засигурно не би подржала већина влада чланица Европске уније. Након избијања украјинске кризе и конфликта са Русијом то, свакако, више није тема јер је политика проширења добила нови замах, упркос очекиваног јачег присуства антиевропских странака у наредном сазиву Европског парламента“, указује Вебер.
Комесар за проширење ЕУ Штефан Филе долази данас у посету Србији током које ће разговарати са највишим званичницима наше земље.
(Данас)
