Прочитај ми чланак
(Н. Бабић)
НАТО савез изневерио очекивања земаља које су се надале проширењу – Црна Гора наводно има „обавештајне службе пуне руских агената, али се ради на њиховом неутралисању“
Министри спољних послова НАТО савеза су се на конференцији одржаној 25. јуна у Бриселу „сложили да су врата за нове земље чланице и даље отворена“, али ниједна од земаља није добила оно што је очекивала. Грузија није добила Акциони план за чланство (МАП), али је за утеху Сакашвилија и његових наследника у Тбилисију „постигнут начелни споразум“. Главни секретар савеза, Андерс Фог Расмусен, изјавио је „да ће се за Грузију припремити самосталан пакет који ће јој помоћи да се приближи НАТО савезу, а детаљи пакета ће бити разрађени у наредним недељама“. Било каква могућност придруживања Украјине и Молдавије уопште није била на дневном реду конференције.
Андерс Фог Расмуссен је на почетку другог дана конференције рекао да ће самит који ће се одржати у септембру у Велсу „обележити успех политике отворених врата НАТО савеза и доказати његов замах“.
„Дозволите ми да будем јасан. Врата НАТО савеза остају отворена и верујем нема ниједне земље која ће се противити проширењу“, рекао је Расмусен.
Министри су са посебнм пажњом размотрили напредак четири земље које су изразиле жељу за чланством; Грузије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније.
„Свака земља ће и даље бити просуђивана према њеним сопственим вредностима. Свака од њих има посла у различитим областима, а ми ћемо им дати пуну подршку која треба како би прошле кроз та врата“, рекао је генерални секретар НАТО-а.
„С Црном Гором ће НАТО покренути појачане и фокусиране разговоре и проценити напредак најкасније до краја 2015., а тада ћемо видети хоћемо ли позвати Црну Гору да се придружи савезу. Министри су се усредсредили на припреме за самит у Велсу, где ће се проценити мере које је савез предузео у јачању колективне одбране обзиром на промену безбедносне ситуације у Европи, те с обзиром на руску агресију у Украјини. Тада ће се размотрити односи с Русијом и очекује се договор о пакету дугорочних мера подршке Кијеву“, стоји у службеном саопштењу конференције министара спољних послова земаља чланица НАТО савеза одржаној у Бриселу.
Подсетимо да је Црна Гора учинила готово све што се од ње тражило, чак је увела санкције које је Европска унија увела Русији, иако као земља која није чланица то није морала, али су у Подгорици проценили како ће то бити добро управо због конференције НАТО-а у Бриселу, те предстојећег самита у Кардифу у септембру ове године.
Иако су из Центра за европске политичке анализе (Center for European Policy Analysis) пред конференцију поручили „како би због руске претње Молдавији и Балкану што пре требало примити све земље Балкана и помоћи Молдавији“, одлука НАТО савеза да још једном одложи примање Црне Горе , која је највише у смислу приближавања савезу напредовала од свих земаља, Подгорицу је непријатно изненадила, преноси East Journal.
Опозиција говори о неуспеху, а свемоћни премијер Мило Ђукановић разлоге за одлагање налази у геополитичком контексту с обзиром на кризу у Украјини.
Међутим, разлог због којег је Црна Гора у Бриселу добила „продужење рока за вредновање њеног напретка“, другим речима – одбијеницу, нису ни Мило Ђукановић, нити његов осебујни животопис, како су неки нагађали.
Наиме, проблем је што у црногорским тајним службама, према ономе што пише експертни тим новинара који је за Associeted Press пратио конференцију у Бриселу, постоји „велика инфилтрација руске обавештајне службе“, до тог нивоа да НАТО не може на себе преузети такав ризик.
Дописници Associeted Press, Миша Џинџихашвили из Грузије, Константин Тесторидес из Скопља и Предраг Милић из Подгорице пишу „како, суочен са новом агресивном Русијом, НАТО размишља како реаговати, али одбацује опцију брзог ширења“.
Четири земље које желе бити чланице, укључујући и бившу совјетску републику Грузију, обавештене су да њихов улазак у НАТО није планиран у скорије време, што за неке значи прекид сваке наде, пише АП.
Македонски министар спољних послова је у писаном саопштењу рекао „како је његова земља учинила корак уназад“.
Грузија још од 2008. чека да НАТО испуни обећање које јој је дао Вашингтон за пријем.
Познато је да је пре уједињења Крима с Руском Федерацијом Москва помогла одцепљењу Јужне Осетије и Абхазије и АП пише „како НАТО у овом тренутку не жели да предузима никакве радње које би могле изазвати радикалан одговор Москве“.
„Због сукоба у Украјини је јасно да НАТО мора бити опрезан, како због безбедносних обавеза, тако и због веродостојности“, рекла је Лиана Фик из немачког Савета за иностране односе.
„Да смо Грузији дали свој Акциони план за чланство, а потом, ако се нешто догоди, ми ту земљу не одбранимо, каква је то порука о нашој веродостојност?“, Рекла је Лиана Фик.
Међутим, чак и пре припајања Крима Руској Федерацији, неке су се земље НАТО савеза суочиле с осећајем „исцрпљености од проширења“, али су се након Крима отворила друга, много већа питања. Питање је колико би безбедности те земље дале НАТО савезу, а колико несигурности?“, пита се Хорхе Бенитез, виши сарадник за трансатлантску безбедност у утицајном Атлантском савету (тинк-танк са седиштем у Вашингтону).
Македонији је још пре шест година гарантовано да ће добити позив за чланство, али ће изгледа морати да чекају још дуже време због односа са Грчком и нерешеног питања имена те бивше југословенске републике, коју је Турска признала управо под тим именом. Будући да је Грчка чланица НАТО савеза, мора дати свој пристанак, а Атина има право вета.
Македонски министар спољних послова Никола Поповски је у писаној изјави рекао „да Грчка користи свој тренутни статус и да је Македонију гурнула корак уназад, али да ће да ће Скопље покушавати покренути смислени грчко-македонски дијалог“.
Сада долазимо на проблем Црне Горе, која се сматрала земљом кандидатом која ће најпре од свих да постане пуноправна чланица НАТО савеза. Расмусен изјављује да ће тек крајем 2015. министри спољних послова НАТО-а оценити да ли је „дошло време“ да се Црна Гору позове да се придружи Атлантском савезу.
Нико јавно није говорио шта се током конференције у Бриселу расправљало о Црној Гори, али Associated Press пише како је главни разлог одлагања продор руских обавештајаца у кључне обавештајне агенције Црне Горе.
„То је за нас било кључно питање. Ми процењујемо да се број црногорских обавештајаца који су повезани с Русијом креће од 25 до 50. Већ су предузети кораци како би се неутралисале њихове активности, али то ће потрајати неко време“, рекао је званичник НАТО савеза за АП, али будући да није био овлашћен да даје званичне изјаве, агенција наводи како због тога нису могли да објаве име високог званичника.
Премијер Мило Ђукановић је у парламенту рекао да је одлука о проширењу одложена због „геополитичких разлога на које Црна Гора не може утицати“.
Аналитичар Драшко Ђурановић предвиђа пораст противзападних осећања у Црној Гори, која је с друге стране, нажалост, дубоко подељена по том питању и део Црногораца одувек гледа ка Истоку, док онај други део према Западу. Распиривати фрустрације у тако комплексном друштву може довести до несагледивих последица.
„Већина људи који подржавају чланство Црне Горе у НАТО алијансу сада ће се осећати преваренима“, рекао је Драшко Ђурановић, док је препрека за БиХ била што та нама суседна земља наводно „није била у стању да испуни кључни услов постављен од стране савеза, а то је пренос 63 одбрамбених објеката са локалних власти на централну власт“, што су потврдили и само званичници НАТО-а.
Заменик америчког саветника за националну безбедност, Бен Родес, охрабрио је све земље и поручио им „да остану на том путу, чак и ако то захтева више времена“.
„Постоји разлог за то јер је НАТО најбољи и најјачи савез којег смо имали у историји, а разлог да постоји су врло високи стандарди за чланство, али то чланство носи са собом и врло јаке обавезе. Тако да је природно да буде продужен рок земљама, све док не дају одговор на сва та питања „, рекао је Родес.
Руско амбасаду у Црној Гори је саопштило да је информација о присутности људи који у црногорском обавештајном миљеу раде за Русију „неоснована“.
„Сматрамо да је апсурдно и коментарисати такве оптужбе“, био је одговор руског амбасадора на питање „има ли Русија своје шпијуне у Црној Гори.“
Овде би било добро подсетити на речи којима су у Москви коментарисали „тајну операцију у Украјини“. У једној од прошлих анализа смо цитирали руског аналитичара који је рекао најразумнију ствар на свету: „Операција може бити тајна само док нико не зна за њу, а оног тренутка када крену написи и почну се износити докази у медијима, онда је та операција пропала, јер више није никаква тајна“. Стога очекивати да ће руска амбасада у Подгорици потврдити инфилтрацију у обавештајне кругове у Црној Гори је више него инфантилно. Ваљда је свима јасно да без обзира ко обављао власт, сарадња између Москве и Подгорице траје одувек, а посебно од црногорске независности и Берлинског конгреса из 1878. године када је Црна Гора призната за 27. независну државу света. Хоће ли прозападни атлантистички део уз помоћ америчких стручњака успети „неутралисати активности Русији оданих људи“, видеће се крајем 2015.
Питање проширења, које је и постало камен спотицања између Вашингтона и Москве и довело до рата у Украјини је сада постало упитно. Према одређеном броју аналитичара, главне земље чланице НАТО савеза, попут Немачке, мишљења су да ће даље проширење само додатно иритирати Русију, што су у веома занимљивом рецензији о Балкану за часопис Foreign Affairs потврдили Едвард П. Јозеф и Јануш Бугајски.
East Journal с друге стране пише како постоји одређени блок унутар савеза чији лидери сматрају „како Москву треба држати подаље од Јадранске обале и стога снажно подржавају приступање Црне Горе у НАТО савезу“.
Забринутост због интереса Кремља за Јадранско море се правда заузимањем Русије за стварање новог стратешког односа са Црном Гором, што је постало јасно крајем 2013. када је Москва захтевала отварање руске поморске базе у луци Бар, али је понуда одбијена од стране црногорске владе. Данас је Подгорица у незавидној ситуацији да се мора суочити с захтевом Кремља, а не може очекивати никакав добитак од НАТО-а.
Када се Подгорица придружила санкцијама наметнутим Русији након анексије Крима, руски амбасадор г Нестеренко у Подгорици је изјавио:
„Одлука власти Црне Горе да се придруже санкцијама се не може надокнадити добрим речима. То је био својеврсни тест за премијера Црне Горе, Мила Ђукановића. Тестиран његов искрен став према Русији. Премијер га није прошао и Ђукановић показује да нас у било ком тренутку може издати. Стиче се утисак да Црногорци живе у једној земљи, а да њихов премијер управља неком дугом.“
Постоји и други фактор који није никаква тајна, а то је снажна присутност руског капитала, око две милијарде евра директних улагања и 90% црногорског извоза које завршава на руском тржишту, што економија нама суседне земље чини посебно рањивим.
Црна Гора је једна од пет кандидата за улазак у ЕУ и НАТО, али Брисел сматра како се још није решио проблем корупције, слободе штампе и организованог криминала.
Јасно да ће на крају због погрешних процена једног дела политичара у Подгорици рачун на крају платити обични људи, Црногорци које као да у целој овој причи нико ништа и не пита.
(Адванце)
