Туча на сплаву „Ривер”, у којој је пре неколико недеља повређен голман Владимир Стојковић, умало није срушила владу Александра Вучића. Како „Политика” сазнаје из више званичних и незваничних извора, инцидент до кога је дошло у суботу, 10. маја, око 3.15 ујутро, прерастао је иза кулиса у крупну политичку аферу у којој су на видело изашле бројне мањкавости у раду полиције али и опасне везе појединих високих функционера МУП-а с организованим криминалом.

Те везе указују на уплив криминалних група на именовања на неке од кључних позиција у државном апарату, а део истраге дотиче се онога о чему се дуго шапутало – да појединци у службама своје позиције годинама чувају тако што тргују поверљивим информацијама.

У тучи на сплаву „Ривер” у Бродарској улици бб учествовали су Владимир Стојковић и његов пратилац из Управе за обезбеђење МУП-а, с једне стране, и кик-боксер из Новог Београда Дејан Кекић, с друге. Сва тројица су, према медицинској документацији, задобила лакше повреде. Ко је изазвао инцидент и тучу и даље је нејасно јер и једна и друга страна тврде да су нападнуте и да су тек онда узвратиле ударце. Тако су барем сви изјавили на саслушању у полицији. Штуре информације о тучи појавиле су се сутрадан у београдским таблоидима и неким електронским медијима.

Оно што тада није објављено је да се на сплаву у време туче налазио и седамнаестогодишњи син премијера Александра Вучића. А оно што изгледа нису знали ни полицајци који су вршили увиђај јесте чињеница да су се, у професионално дискретној пратњи Вучићевог сина, на сплаву налазили и припадници војне јединице „Кобре”. Како „Политика” сазнаје, обезбеђење Вучићевог сина је у складу са законом јер је и он због очеве функције „штићена личност”, како се то у полицијском жаргону каже. Премијера су „Кобре” почеле да штите када је био министар одбране, што се наставило и када је постао председник владе.

Политички заплет почиње у тренутку када се појављује службена белешка да је Вучићев син тукао голмана Стојковића. У тој белешци, коју је „Политика” добила на увид, пише да је малолетник истукао два лица: скоро два метра високог голмана и његовог пратиоца, снажног полицајца који се више година обучавао за послове физичког обезбеђења и учио борилачким вештинама.

Будући да истрага и даље траје, „Политика” неће објављивати имена полицајаца који су учествовали у целом догађају. Но, из увида у службене белешке у спису може се реконструисати како је у цео догађај уплетен Вучићев син. У истрагу се потом укључио и министар унутрашњих полова Небојша Стефановић. Он је и формирао радну групу која сад испитује све околности догађаја. Резултати истраге би ускоро могли да буду познати.

Вучић написао оставку

У позадини афере „Ривер” крије се много већа прича, у коју су умешани појединци који се понашају као да су јачи и од државе и од система. На основу разговора с више независних извора, „Политика” је реконструисала шта се догађало после инцидента на „Риверу”.

Један полицијски функционер је, прескачући командни ланац (није обавестио директора полиције и министра унутрашњих послова), позвао премијера Вучића мобилним телефоном два сата после инцидента, у 5.15 ујутру, рекавши му да је његов син претукао голмана Стојковића. Да ли је тај полицијски функционер свесно учествовао у намештању лажних оптужби на рачун Вучићевог сина или је реч о обичној жељи да буде први који ће премијеру да јави шта се дешава, у овом је моменту још предмет истраге.

Према сазнањима „Политике”, премијер Вучић је у први мах помишљао и на оставку, чији је текст спремио (о томе је пре неколико дана писао и један београдски таблоид). Брзо је, ипак, открио да је био жртва монтиране афере и да је неко хтео да за себе обезбеди бољу позицију тако што ће га уцењивати. У овом часу ни он није сигуран да ли је све унапред смишљено, односно да ли је цео инцидент исконструисан унапред, или је могућност за спиновање вешто искоришћена чим се први пут указала.

Могуће прислушкивање?

На првом премијеровом састанку с високим полицијским функционерима, ујутро после инцидента, Вучићу је речено да не постоји снимак туче, али да постоје службене белешке које указују на то да је његов син учествовао у инциденту. „Добронамерно” су му рекли да ће цео предмет завршити у фиоци и да је све завршено. Одговорио је да „нисмо завршили, тек сад почињемо” и да овог пута неће бити „фиоке”. Затим је пронађен и прегледан снимак, а доведен је и Стојковићев пратилац који је признао да Вучићев син није учествовао у тучи. Може се само нагађати да ли су одређени функционери полиције желели на тај начин да у будућем периоду уцењују Вучића, тако што би му запретили „фиоком” уколико би он решио да их смени. Због свега, Вучић је поднео кривичне пријаве по којима се тренутно поступа.

Како „Политика” сазнаје, премијер је том приликом вратио филм уназад и сетио се да је недавно у телефонском разговору рекао свом сину да не прави инциденте. Посебно му је нагласио да ће поднети оставку на место премијера ако му син буде умешан у неку тучу у којој буде повређен припадник полиције. Због тога у Вучићевом окружењу постоји чак и сумња да је премијер можда био и прислушкиван јер се у белешкама спомиње не само да је ударио голмана, већ и полицајца, припадника обезбеђења.

Четири покушаја „атентата”

Вучића су наводно раније упозоравали на метод рада одређених високих полицијских функционера који су чували своје фотеље тако што су злоупотребљавали полицијске службене белешке. И новинари су знали за такве афере, само никада нису имали доказе. Обично је метод рада био да се пронађе неко из криминогених структура који да информацију да се „спрема атентат” на високог државног функционера. Онда полицијски функционери долазе код тог функционера, обећају му заштиту, у исто време добијајући његово поверење за даљи рад. Неретко су бивши државни функционери користили те, испоставило се, лажне информације за билдовање сопствених рејтинга, јавно објављујући да се на њих спрема атентат. Кад год би им се заклимала столица, а дешавало се то отприлике на сваких годину или две, полицијски функционери су измишљали нове „атентате”.

Тако је Вучићу у последњих неколико месеци у четири наврата сигнализиран покушај атентата. Те информације су из МУП-а прослеђиване Војно-безбедносној агенцији (ВБА). Све информације су детаљно проверене и ни за једну се није испоставило да је тачна. Један од оних који су учествовали у проверама тих информација рекао је за „Политику” да ће се и убудуће такви подаци детаљно проверавати, јер „кога змија уједе и гуштера се плаши”. Значајну улогу одиграло је и то што Вучић и његови сарадници никада нису јавно то објављивали, што је терало полицајце да смисле нове методе како да задобију његово поверење. Посебно је питање колико пута им је то успело у претходним годинама и код кога.

Позадина је у хапшењу Шарића

У Вучићевом окружењу неки верују да покушај могуће уцене има везе с хапшењем Дарка Шарића, оптуженог за шверц више тона кокаина. Наводно је Вучић још прошле године схватио да је добијао лажне податке из МУП-а о кретању тада одбеглог Пљевљака. Стално је навођен на погрешан траг, тврдили су да се крије у Црној Гори и обећавано је његово брзо хапшење. Зато је Вучић у неколико наврата јавно најављивао лоцирање Шарића. Када је схватио да га МУП лаже, у целу причу је укључио Безбедносно-информативну агенцију (БИА). Они су већ знали на основу спроведених мера да се Шарић налази у временској зони која се за шест сати разликује од Србије.

– На шест сати разлике је или Сибир или Јужна Америка. Знали смо да није у Северној Америци, као и неким другим државама које се налазе на шест сати временске разлике од нас. Знали смо и да информације МУП-а нису тачне. Тек касније смо утврдили да се кретао у четири земље Латинске Америке. То су Венецуела, Колумбија, Бразил и Доминиканска Република – каже за „Политику” један од оперативаца који је учествовао у акцији откривања и довођења Шарића у земљу.

Зашто би појединци из МУП-а наводили на лажни траг премијера, можда се може видети из сведочења самог Дарка Шарића пред Специјалним судом. Он је казао да иза оптужби на његов рачун стоји извесни генерал „Папаја” кога Шарић није желео да именује. Оптужио га је за прање 7,4 милиона евра, рекавши да је „Папаја” моћан човек који је „близак једном заштићеном сведоку”. У једном тренутку, Шарић је поменуо и да је с полицијским генералом „Папајом” имао писану преписку, те да је то сигурно заведено у оперативној обради.

Генерал „Папаја”

Преко поверљивих људи из МУП-а, БИА и других државних органа, Вучић је убрзо сазнао ко је генерал „Папаја”. Реч је о полицајцу који у јавности има углед непоткупљивог борца против корупције и криминала. Оно што посебно забрињава утврдило се увидом у документацију из многих претходних година. То су везе генерала с једним заштићеним сведоком који је изгледа имао толики утицај на МУП да наши извори тврде да је чак постављао или смењивао појединце на важна места у полицијском систему.

Како сазнаје „Политика” из добро обавештених извора, регистровани су и његови покушаји рекетирања и уцењивања разних бизнисмена на основу оперативних података МУП-а. Обећавао је заштиту од полицијске истраге. Неретко је и добијао новац да све стопира. Утврђено је да тај заштићени сведок не само да има значајан утицај на МУП, већ и на многе друге државне органе, али и на значајне друштвене структуре, међу којима је и крупан бизнис.

Неки важни људи у врху безбедносних структура верују да тај човек тренутно представља „најзначајнији видљиви криминални фактор” у држави, те да и он има свог шефа. Реч је о старијем човеку који никада није хапшен, а за кога се претпоставља да из сенке вуче све конце организованог криминала у Србији. Има јаке везе с колумбијским картелима и изузетно је опрезан у кретању. Користи за кретање скутере и јавни превоз, као што су аутобуси, трамваји и тролејбуси. Тако барем причају они који су претходних година радили на његовом случају.

Индикативни су и поједини подаци да се наводно и генерал „Папаја” неколико пута насамо видео с тим „главним босом”. Постоје подаци да је оставио телефоне и аутомобил на једном месту, а да је онда отишао у шетњу с њим на потпуно друго место. Неколико сати касније забележени су разговори појединих дилера како јављају једни другима да „почиње грмљавина”. Реч је о акцији „Гром” која је у неколико наврата изведена против нарко-дилера, а за коју је сам Вучић казао да је у неким деловима била проваљена.

Чишћење полиције

После свих ових сазнања, отвара се питање како од полиције направити систем који неће имати овакве аномалије. Поједини саговорници тврде да ће бити много смена, а не искључују ни могућност хапшења, поготово ако се као тачни испоставе подаци из претходног периода. После тога би могле да следе измене, не само Закона о полицији, него и Закона о унутрашњим пословима, као и многих подзаконских аката. Злоупотребе полицијских службеника су само други назив за корупцију. Оне не само да угрожавају државу, оне обесмишљавају читаву сврху постојања државе.

———————————————————————————

Шта пише у службеним белешкама

Постоје укупно три службене белешке у којима се помиње име малолетног сина премијера. У првој белешци, коју је потписао полицијски саветник с иницијалима С. Г., пише да му је вођа патроле с иницијалима К. И. саопштио да је у инциденту учествовао син председника владе.

„Оператор на систему Авала информисао нас је да је на лице места прва стигла секторска патрола А 78-226, с вођом који му је пренео да је на изласку из тоалета дошло до конфликта између Стојковића и сина премијера, који је том приликом руком задао Стојковићу више удараца у пределу грудног коша и главе. Такође је изјавио да је у пределу главе један ударац задао и полицајцу из голманове пратње… У директом разговору, вођа патроле ми је наведено потврдио, уз напомену да није затекао на лицу места сина председника владе, нити чланове његовог обезбеђења, а све ово му је потврдио пратилац голмана Стојковића”, написао је у белешци овај полицајац.

И други полицајац, иначе млађи полицијски наредник, с иницијалима Ј. Н., наводи да је у инциденту наводно учествовао син премијера и да је од исте особе, вође патроле А 78-226, информисан да је син премијера напао Стојковића и његовог пратиоца. Вођа патроле му је саопштио да нико није затечен на лицу места, осим пратиоца Стојковића који му је и казао да их је Вучићев син напао.

Дакле, главни извори информација двојице полицајаца су вођа патроле и Стојковићев чувар. Ево шта они кажу:

Вођа патроле А 78 – 226, полицијски наредник К. И., наводи у својој службеној белешци да је сазнања о нападу добио од чувара голмана Стојковића.

„На наше питање да ли му је познато лице које је напало штићену личност и њега, одговорио је да је реч о сину премијера. На наше поновно питање да ли је сигуран, изјавио је да је сигуран, али да ми наведемо да је у питању НН лице и да он жели да се само евидентира јер је дошло до напада на штићену личност”, написао је вођа патроле К. И.

Иако је у првим моментима патролама полиције тврдио да је син премијера учествовао у тучи, сам Стојковићев чувар дао је касније у полицији потпуно другачију изјаву. На саслушању 11. маја, дан после догађаја, овај телохранитељ је изјавио:

„За НН лице које је напало Владимира могу да дам следећи опис: старости је око 30 година, висине око 170 сантиметара, атлетске грађе, кратке црне косе, подигнуте нагоре, а истог бих могао да препознам”, навео је Стојковићев пратилац.

———————————————————————————

Шта је открио видео снимак

Потпуно другу слику догађаја са сплава у односу на првобитне полицијске белешке пружио је видео снимак сигурносних камера, који полицајци нису узели у обзир. „Политика” је прегледала тај снимак, на ком се јасно види неколико ствари. Прва је да је инцидент заправо започео Стојковић, који је био у видно алкохолисаном стању. Први је ударио човека који му је касније узвратио, започела је мања туча, после које је реаговало обезбеђење сплава. Јасно се види и да Вучићев син седи даље од места инцидента, у сепареу у ком је било и припадника „Кобри”. Чим су приметили комешање, одмах су сви из тог сепареа устали и напустили сплав.

Сутрадан је као учесник туче са Стојковићем идентификован Дејан Кекић. На саслушању у полицији, где је дошао у пратњи адвоката, изјавио је да је кренуо до тоалета и да се у пролазу закачио раменима групу од четири њему непознатих лица.

– Они су кренули физички да насрћу на мене и задали ми ударце у пределу главе и врата… Том приликом сам и ја, бранећи се, вероватно неком од тих момака задао ударац, али не знам коме… Касније сам од познаника чуо да је у групи тих момака који су ме напали био и Владимир Стојковић – казао је Кекић на саслушању у полицији.

(Политика)

Ознаке: Александар Вучић, Београд, Влада Србије, Владимир Стојковић, Дарко Шарић, рушење, сплав, Србија, туча