Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Највећи светски интеренет-портал инсајдерских вести навео је разлоге зашто многе земље ЕУ, за разлику од САД, не журе да уведу санкције против Русије.
”Док су санкције САД против Русије усмерене против најближих сарадника Путина, ЕУ увела их је против чиновника много нижег ранга, и само оних који су на неки начин били повезани са придруживањем Крима Москви” – пише аналитичар Пол Ејмс.
Он сматра да у већини случајева све се објашњава економским узроцима. Као доказ својих речи аналитичар наводи неколико цифара.
39 милијарди 717 милиона долара сума је коју је добила Русија 2012. године од Холандије, Ирске, Кипра и Луксембрурга према последњем прорачуну Централне банке РФ. Ова сума, пише Ејмс, очигледно показује да 4 мале европске државе инвестирају у економију Русије више од свих страних инвестиција, остављајући далеко иза себе такве економски моћне земље као што су Немачка и САД.
”Мада Холандија, Ирска, Кипар и Луксембруг не воле када их називају ”пореским рајем”, већи део новца који одатле долази у Русију у ствари је новац руских компанија или просто богатих Руса који користе предности великодушног европског пореског система у погледу странаца” – пише аналитичар. То се тиче не само руских грађана. Тако недавна истраживања која је објавио холандски лист De Volksrant показује да многе велике компаније читавог света користе Холандију како би избегле уплату пореза у домовини. Ипак, огроман чрилив руског новца преко ове земље може да објасни зашто су оне расположене много мање озбиљно према санкцијама против РФ, сматра Ејмс.
Поред тога, огроман број француских радника у бродоградилиштима ризикује да се нађе на улици ако председник Франсоа Оланд реши да замрзне посао изградње два високотехнолошка носача хеликоптера Мистрал. И то ће обавезно ударити по његовом рејтингу, који се и тако налази на врло ниском нивоу, при томе у многоме због неуспеха у борби против незапослености. Русија ће инсистирати на исплати компензација ако уговор од милијарду 650 милиона долара за изградњу бродова Владивосток и Севастопољ не буде испуњен.
Неке европске земље, на пример Бугарска, Летонија, Литванија, Финска, Естонија и Словачка потпуно зависе од испорука руског природног гаса. 34 одсто укупног гаса у Европи је руски гас на којем становници ЕУ кувају храну, на којем раде фабрике по читавој ЕУ. То даје Москви снажну полугу деловања. Тако 2009. године у току конфронтације по гасном питању Русије са Украјином био је затворен гасовод у Европу, после чега становници зависних земаља остали су да се смрзавају у сред зиме, пише аналитичар.
Шта више, многе европске земље зависе и од руске нафте, угља и чак горива за нуклеарне централе, јер потребе ЕУ за уранијумом на четвртину се попуњавају испорукама из РФ. Руски енергетске компаниеј такође склапају узајамно корисне послове са таквим западним гигантима као што су ВР и Шел. При томе Литванија и Естонија највише говоре о неопходности увођења санкција против Русије.
Пол Емјс наводи политички фактор који објашњава зашто европљани не журе са санкцијама: Неке странке десног усмерења и европски скептици који подржавају Путина, рачунају да овог месеца добију изборе за Европски парламент. Мада је то само око 10% свих законодаваца у парламенту ЕУ, они имају прилично моћан и уз то растући утицај у многим земљама. Тако француски Национални фронт који је апологета Путина, како се очекује, заузеће највише места у Европском парламенту из Француске, исто се може рећи за британску Партију независности чији лидер Најџел Фараж назива Путина политичарем којем се највише диви. А холандска Партија слободе која води на изборима, оптужује ЕУ за украјинску кризу.
Према његовим речима, биви премијер Француске Франсоа Фијон и бивши канцелар Немачке Герхард Шредер потпуно су на страни Русије, при томе они настављају да остају прилично утицајне фигуре у својим земљама.
На тај начин, закључује Ејмс, многи европљани, посебно у јужним земљама, у контексту економске кризе последњих 5 година не изражавају посебан интерес да се боре против Русије која поново постаје суперсила, због Украјине, земље која је за њих далека и није тако важна.
