Породила сам се 2. маја 1999. године. Тај дан су гађали Звездару, баш код породилишта, прича Јелена Катурић Јововић.

Ањино купање под слабим светлом, мај 1999.

Нестало је струје, као да је мрак све појео.

– Ипак, у рукама сам држала нешто најлепше на свету. Моју Ању – прича Јелена.

Само два дана касније настала је једна од најупечатљивијих фотографија из времена НАТО бомбардовања. Ова храбра мама која је тада имала свега 21 годину, усликана је како у свом дому, у скоро потпуном мраку, први пут купа малену Ању.

Одликаш: Ања данас ређа петице

– Било је то вечерње купање. Није било струје, али то је већ данима било нормално стање. Угрејали смо воду на плин и укључили ту малу батеријску лампу тек да осветлимо њено телашце – у исповести за “Блиц” прича Јелена Катурић Јововић.

Остали пријатељи са фотографом

Професионални фотограф и бивши Јеленин комшија који је те суморне вечери направио дивну, животну фотографију желео је да му се име не помиње. „Њих две су хероји, о њима треба да се прича“, скромно је поручио. Ања је за њега остала и даље мали шврћа.

 

За Ању се већ тада, каже, знало да ће бити борац. Мирно је спавала, добро јела, а кад сирене запиште – није се ни чула. Ваљда зато што је уз њих и рођена.

Сићушна беба са слике израсла је у прелепу петнаестогодишњу девојчицу која има све петице и обожава одбојку. О тим данима 1999, када ју је њена мама купала у мраку, Ања не зна много. Једино је, каже, свесна да су сви они 1999. године рођени као борци и победници.

– Кад данас погледам ту фотографију, осећам се и срећно и тужно. Тужно зато што видим у каквим је условима моја мама морала да ме подиже и брине о мени, а срећно јер је то одрадила јако добро. Нама као генерацији се свашта издешавало и све се можда ломи на нама, закључно са овом малом матуром, али ми прелазимо преко тога и боримо се као прави лавови. Ваљда смо такви и рођени – мудро закључује Ања.

Мама каже да је све било наопако тих дана, само је Ања била савршена.

– Нисмо могли у дом здравља, него су лекари ишли по кућама. Ипак, супруг и ја смо се трудили да живимо нормално – присећа се ова храбра мама.

Ања је остала без тате неколико година касније. Јелена и она данас чувају најлепше успомене на њега.

(Блиц)

Ознаке: беба, НАТО бомбардовање, порођај