Селектор кошаркаша Србије о себи и послу којем је посвећен: Направили смо програм који није везан само за ово такмичење или наредна два дана, већ за неке друге ствари.

ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА: МАДРИД

Једна победа не чини пролеће српске кошарке, као што ни један пораз не би дефинисао Александра Ђорђевића као тренера. У полемику обострано добрих намера са селектором Србије ушли смо дан после победе против Грчке у осмини финала Светског првенства. Окидач је било питање колико је та једна победа важна за нашу кошарку, репрезентативце и њега самог.

Сале се не слаже са констатацијом да је тај један пораз, листајући историјат неких његових претходника (Жељко Обрадовић) и познајући наш менталитет, могао да окрене јавност против њега.

БРАЗИЛ СТРАШАН ПРОТИВНИК

Ђорђевић је кратко анализирао ривала у сутрашњем четвртрфиналу.
– Страшан противник, најснажнија екипа Бразила у историји.
Изузетно су покретљиви, брзи, снажни.
Погледао сам поново утакмицу коју смо одиграли у Гранади, мислим да можемо да одиграмо боље него у првом полувремену, у којем смо примили 12 поена из транзиције, а да нисмо одреаговали чак ни фаулом.
Наши момци полако долазе до спознаје да је одбрана та која нам даје снагу за победу.

 

– Не слажем се, зато што приступам послу најбоље што могу и нисам никада размишљао о томе. Не може се правити анализа једног такмичења и српске кошарке на основу једне побеђене или изгубљене утакмице. Свако има да став брани чињеницама, на крају и резултатом. Терен не лаже, то понављам откад смо овде.

Једна победа није померила Ђорђевића са места на којем је стајао пре него што је дошла, иако је остварена у великом стилу.

– Ово није велики резултат, само једна утакмица добијена на начин који се свима свидео. Направили смо програм који није везан само за ово такмичење или наредна два дана, већ за неке друге ствари. У интересу је да установимо нека правила, не само кошаркашка. Српска кошарка градила се годинама, деценијама. Тек предстоји изграђивање.

Себе не амнестира од одговорности…

– Ту сам да будем анализиран, критикован. Први сам одговоран за неуспех, а играчи за успех. Имам свој живот, професионалност коју градим годинама и тек ћу је градити. Никад нећу дозволити да неко поништи оно што сам радио у пређашњем животу. Трудим се да идем напред, својим квалитетом, знањем или незнањем.

Анализе су потребне, али морају да буду реалне. Немам право да то захтевам, али тако мислим. У односу на ситуацију у нашем спорту, не само у кошарци, није професионално захтевати од репрезентације бог зна шта, да не кажем да није поштено.

Техничко поређење с неким ривалима делује прилично отрежњујуће.

– Нисмо земља са 47 милиона становника, нити имамо спорт са буџетом од 38 милиона. Требало би да се наоружамо стрпљењем које је, као и у нашем свакодневном животу, веома танко. Због свега што нас је историјски задесило у последњих 20 година. Циљ је да кошарка поново добије кредибилитет, да клинци и клинке почну да играју баскет због ових репрезентативаца, који стварно дају све од себе. А кошарка је таква да никад не знаш да ли ћеш бити победник или губитник.

НЕНЕ: ИГРАМО ПРОТИВ ТРАДИЦИЈЕ

Центар Бразила Нене Иларио, још под утиском тријумфа над Аргентином, кратко се осврнуо на четвртфинални дуел с нашим националним тимом.

– Србија има велику кошаркашку традицију, игра веома паметно, тако да је потребно да будемо тим у пуном смислу те речи.

Да верујемо једни другима, да се боримо. Мало смо слабије ушли у меч са Аргентином, али је касније све било много боље.

(Вечерње новости)

Ознаке: Александар Ђорђевић, Бразил, кошарка, СП кошарка, Србија