Прочитај ми чланак
Београд — Без решеног стамбеног питања је 19.322 официра и подофицира – активних и пензионисаних припадника војске, пишу Новости.
Поделом 132 стана активним и пензионисаним војним лицима у следећих месец дана Министарство одбране запушиће само једну малу пукотину у стамбеном збрињавању.
Стан од државе, наиме, чека укупно 19.322 официра и подофицира, али и цивила који су радни век провели у војсци.
Фото: Зоран Јевтић
„Степа“ као модел
Једно од решења за обезбеђивање већег броја крова над главом за људе у војсци види се у најављеној јефтиној станоградњи, која би могла да заживи на великим војним парцелама.
Модел из насеља “Степа Степановић” могао би да се примени и на друге локације у Београду, али и у другим градовима. На списку вишка војних добара су и изузетно атрактивни плацеви у Земуну, на Дорћолу, Бањици…
Овај посао могао би и да размрда успавану војну грађевинску оперативу која има капацитет за део подизвођачких послова.
После дужег затишја о великом броју нерешених стамбених питања припадника војске, из Министарства одбране почели су да стижу позитивни сигнали. Када ће тај списак бити истопљен, односно када ће војници и њихове породице добити кров над главом, засада нико нема одговор.
„Реч је о захтевима који датирају још из деведесетих година, од када су људи на листама чекања“, каже министар одбране Братислав Гашић.
„Уручењем кључева станова који су спремни за поделу до половине августа биће заокружен договор са Грађевинском дирекцијом Србије, према коме је војска добила готово 1.000 стамбених јединица. Држава више не сме да допусти да припадници војске на стан чекају и по 20 година“.
План Министарства одбране за решавање стамбених питања заснива се на плану продаје вишка војне имовине са општинама и градовима. Земљиште и зграде локалне самоуправе плаћале би становима, у које би се уселили војници.
Досадашња искуства у овом послу, међутим, далеко су од идиле. Размена иде споро, а велики број општина “закинуо” је војску на квадратима који су били договорени уместо цене за војна добра. Министарство одбране, зато, повело је акцију “притезања” самоуправа које нису испоштовале уговоре.
„У сарадњи са банкама и Националном корпорацијом за осигурање стамбених кредита, наставићемо акцију кредитирања активних војних лица, која тако могу да на најлакши начин реше своје стамбено питање“, објашњавају за Новости у Министарству одбране.
„За ту сврху недавно су одобрена додатна средства у висини од 157 милиона динара“.
У најтежој позицији без сумње су пензионисани припадници војске који су службовали у бившим југословенским републикама. Они су се по тадашњој препоруци државе одрекли својих станарских права. Реч је о 2.500 породица, од којих чак 350 и данас живи у касарнама и другим војним објектима. Упола мање их је у војним самачким хотелима, а близу 2.000 породица војних бескућника живи под киријом. Они су изгубили готово сваку наду да ће држава испунити свој део договора.
„Надамо се, али не верујемо“, не крије разочарање Нада Павићевић из Удружења војних бескућника Србије.
„Министри се већ годинама мењају, али проблем нико не решава“.
(Вечерње новости)
