Илегално копање или крађа угља са вагона постала је свакодневица за босанску сиротињу. Незапосленост и беда натерали су многе да се спуштају у дивље јаме у близини рудника угља. У Какњу надомак Сарајева самоуки рудари за осам сати ручно ископају тону угља, која на црном тржишту износи око 35 конвертибилних марака. Копају обично ноћу кад је контрола слабија.

Сиротиња која је некада радила по рудницима сада извлачи грумење из јаловине и продаје на џакове

Народ у рударском градићу Бановићи у Тузланском кантону сакупља угаљ који преостане у јаловини после сепарације. Ту долазе незапослени из Зворника, Калесије и других босанских градића којима је једини приход од остатака угља из јаловине. То је слика данашње тужне Босне, иста као у Бангладешу или Колумбији.

Кажу да у јаловини још има „добрих комада угља“. Користе колица, канту, лопату и мотике. Цена једне вреће угља је три марке, што је упола јефтиније од регуларне цене бановићког угља на тржишту.

У Тетову, приградском насељу Зенице, налазе се градско сметлиште и депо железаре, где се илегално копа угаљ. Брдо је настало од годинама одлагане јаловине из пећи димњака и коксаре Железаре. Већину копача чине бивши радници околних зеничких рудника или железаре.

Ово је сезонски посао који се ради само зими и то у неподупртим јамама, само с једном сијалицом и 40 метара дубоко под земљом. Инспекција их тера, затрпава јаме, минира улазе, а они се опет врате, јер другог посла нема.

Вести онлајн

Ознаке: Босна, илегални рудници