Прочитај ми чланак
Црна Гора није подржала резолуцију против глорификације нацизма и расизма коју је у Уједињеним нацијама предложила Руска Федерација. На другој страни, Србија се у гласању придружила већини од 115 земаља чланица Трећег комитета Генералне скупштине УН где је прошле недеље поменута резолуција и усвојена, иако су земље ЕУ биле уздржане, а САД, Украјина и Канада гласале против.
Како каже Брисел: Мило Ђукановић
Како је објашњено у црногорском Министарству спољних послова и европских интеграција, Подгорица се на овакав потез одлучила јер је као земља кандидат за чланство у ЕУ следила позицију Уније. И Србија је као и Црна Гора кандидат за чланство у ЕУ, али и овог пута, као и у случају одбијања да уведе санкције Русији, Београд је следио своју политику.
Бране Хитлеровог сарадника?
Глас Америке тврди да је Москва Резолуцију користила за домаћу пропаганду и да се у њој приказају две украјинске групе Десни сектор и Украјинску националну скупштину – Украјинску националну самоодбрану (УНА-УНСО) као неонацистичке. Ако се зна историја Десног сектора и његовог лидера Дмитрија Јароша, руске тврдње нису спорне. Овај унијат је од 1994. Тризуб – Стјепан Бандера, полувојне организације, основане на темељима мржње према Русима коју је кроз бројне злочине неговао сарадник нацистичке Немачке у Другом светском рату, злогласни Бандера.
Документ који по својој садржини не би требало да буде споран ниједној демократској земљи постао је проблематичан због свог предлагача – Русије.
Постоји ли граница земље кандидата у праћењу спољнополитичког курса ЕУ, питање је које стално опседа проевропски режим у Београду, било да га сами себи постављају или то чини део домаће јавности и медија који истрајавају на тези да ЕУ нема алтерантиву.
Према мишљењу потпредседника скупштинског Одбора за европске интеграције Ласла Варге, не постоји граница, већ само вагање између националних и државних интереса, односно билатералних односа с одређеном државом с једне стране и одлучности да се постане чланица ЕУ на другој страни.
– Уколико је овај други интерес јачи, утолико ће превагу однети наша потреба и жеља да подржимо ставове које заступа ЕУ, што се одражава и на брзину наших еворпских интеграција – додаје Варга.
Ваља подсетити да је уподобљавање спољне политике земље кандидата а политиком Брисела део преговарачког поглавља 31, али и ту се праве изузеци већ према значају земље и процене колико је склона да издржи притиску. Уосталом, да Брисел не води јединствену спољну политику види се и по томе што пет држава чланица није признало независно Косово.
Обе стране, и она која је за безалтернтивну Европу и она која би да се гледа у Москву, сматрају да српска влада неће моћи још дуго да балансира и да ће морати да изабере страну, баш као што је то урадио Ђукановић, препуштајући прошлости црногорску досетку „нас и Руса 300 милиона“.
(Вести)
