Прочитај ми чланак
Годишње окупљање клуба Билдерберг у Копенхагену – кључне теме састанка: очување униполарног света, забринутост због удара еуроскептика на ЕУ пројекат и преиспитивање Обамине политике у Сирији и Украјини.
У главном граду Данске, Копенхагену, завршило се 62. годишње окупљање групе Билдерберг које је 29 маја-јуни 1. одржано у луксузном Хотелу Marriott На скупу је учествовало 120 званица из 22 земље, а листа која је објављена на службеној страници клуба Билдерберг довољно говори о важности овог састанка. Познато је да је због тајновитости годишњег окупљања моћника из света предузетништва, финансија, политике, медија и науке овај догађај увек био праћен разним теоријама и нагађањима, међутим звучна имена људи који су се окупили на једном месту, раде и преговарају уз јако обезбеђење и забрану медијског праћења с правом буди сумњу у њихове добре намере.
Јавност, која је упозната са именима званица, с правом жели да зна о чему „светска елита“ разговара и какву будућност припрема за оних 99% светског становништва који данас не одлучују готово ни о чему. Међу осталима су ове године у раду групе учествовали и генерални секретар НАТО савеза, Андерс Фог Расмусен, бивши директор америчке Националне безбедносне агенције (НСА) Keith Alexander, бивши саветник за националну безбедност Сједињених Држава Thomas E. Doniloni и командант НАТО снага у Европи, генерал Philip Breedlove.
Немогуће је не приметити звучна имена као што су Карл Билд, Хенри Кисинџер, Кристин Лагард (ММФ), Марио Монти, генерал Давид Х. Петреус (бивши први човек ЦИА – е, сада лидер Глобалног Института ККР), Viviane Reding (Европска комисија), челници Goldmann Sachsa, фармацеутске Новартис групе, међународне организације за забрану хемијског оружја (ОПЦВ), али и наизглед „неважни“ учесници као што су биле шпанска краљица Софија или холандска принцеза Беатрикс. Све званице су биле из Сјединињених Држава, Канаде и Европске уније, а само два госта која не припадају западној елити су били Ксуанг Јипинг, професор економије са Универзитета у Пекингу и високопозиционирани званичник кинеског Централног комитета задужен за привредни развој и реформе, Лиу Ксе.
Но, пођимо редом, покушајмо сазнати о чему се разговарало, с тим да покушамо избјећи „сиву зону“ неаргументираних нагађања.
Прво окупљање групе Билдерберг, која се често сматра једном од најутицајнијих на свету, почело је 1954. године и током година је привукло огромну медијску пажњу. Наравно, ту је импресиван списак учесника који увек даје атмосфера дружења светске елите. Управни одбор групе Билдерберг је пун моћника из света финансија, укључујући и Petera D. Sutherlanda, председника Goldmann Sachsa, као и Petera Thiela, председника групе Thiel Capital.
Билдерберг делује по такозваним „Chatham House“ правилима која гарантују да се идентитет, ни припадност чланова као ни оно што се на окупљању говори не може износити у јавност. Та правила морају поштовати чак и учесници из света медија, као на пример учесник Çandar, Cengiz, колумниста листова Ал Монитор и Радикал, главна уредница програма РАИ24News, Monika Maggioni, или главни уредник листа The Economist, John Micklethwait. Новинари који нису били на листи позваних одмах су првог дана од стране осигурања избачени из Hotela Marriott.
Иако би се могло рећи да је сврха овог скупа промоција и слободна размена идеја међу богатима, критичари кажу да је цео догађај непотребно обавијен велом тајности и последица тога су бројне теорије завере које се углавном заснивају на претпоставкама о „светској влади у сенци“ или да је реч о скупу на којем се састају архитекти „Новог светског поретка“. Овде треба нагласити како је неспорна истина да је група Билдерберг усредсређена на глобалне изазове, али овогодишње окупљање је за циљ имало не толико наставак остварења пројекта „Новог светског поретка“, него управо супротно, све се свело на очување старог, униполарног света у којем учесници скупа и њихови послушници имају огромну моћ која долази из њиховог богатства или положаја, а који је догађањима у протеклих годину дана претрпео бројне ударце. Стога је, барем за овогодишње окупљање, можда непримерено користити термин „нови поредак“, што у својој колумни за портал Infowars.com објашњава и Paul Joseph Watson, који тврди да је сврха овогодишњег окупљања скупа била „под сваку цену сачувати озбиљно уздрмани униполарни свет“, но о том ћемо мало касније.
Због ширења таквих вести и нагађања на овогодишњем самиту су ухапшени независни новинари Luca Rudkowski и Dan Dicks, који су као особље хотела покушали попратити догађај, а снимка њиховог хапшења је одмах постала хит на интернету. Наравно, скуп је, као и увек, попраћен и протестима против светске олигархије, али увек на сигурној удаљености.
Према службеном саопштењу овогодишњи скуп се бавио различитим темама, укључујући будућност демократије и „замку у коју је упала средња класа“, политички и економски изгледи Кине и ситуација у Украјини. Занимљиво је напоменути да програм укључује и питање приватности, као и извештај о подјели унутар обавештајне заједнице“, што сугерише да се бавило решавањем питања од прошле године, односно, бегом бившег оперативца америчке Националне безбедносне агенције, Едварда Сноувдена. За њега је ово сигурно велики „комплимент“, а за Русију „упозорење“, будући да се Сноувден више не може одвојити од руског државног врха и Руске Федерације, чијих представника није било на скупу, као ни представника ниједног од руских савезника, осим Кине.
РТ наводи седам кључних тема о којима су расправљали светски моћници, а једно од њих је и „осврт на Обамину спољну политику“, која је изгледа кренула кривим смером, јер се на прошлогодишњем скупу нагласак дао на решавање питања Блиског Истока и Африке, где је требало заштитити западне интересе, а знамо да је 2013. завршила изазивањем украјинске кризе, која сада озбиљно угрожава интересе бројних европских земаља, чији представници учествују у раду клуба Билдерберг.
„Службени објављени дневни ред ове престижне групе Билдерберг није истинит“, за РТ тврди Даниел Естулин, дугогодишњи истраживач „Тајне светске владе“. У интервјуу за Russia Today он тврди како је успео докучити праве намере овогодишњег скупа у Копенхагену. Као што смо рекли, Естулин је објавио 7 тачака, а две је „задржао за себе“.
Даниел Естулин тврди да су светски моћници имали следећи дневни ред:
1. Нуклеарна дипломатија и договор са Ираном
Клуб је дуго био опрезан због могућег савезништва између Русије, Кине и Ирана. Претходно је договор био да се смањи западни притисак на Исламску Републику због нуклеарног програма, а све како би се избегла могућност повезивања Техерана, Москве и Пекинга.
2. Гасни договор између Русије и Кине
Договор је постигнут као последица озбиљне политичке кризе у Украјини, која прети да обустави снабдевање европских народа природним гасом из Русије. Москва сада има разгранату трговину гасом, поготово након закљученог дугорочног уговора с Пекингом. Потенцијално, Кина може заменити улогу Европске уније и постати главни енергетски и трговински партнер Русије. Украјинска криза је ојачала позицију Москве, што поткопава напоре Вашингтона да изолује Русију, што је, између осталог, америчка администрација намеравала и путем контроле транзитних гасовода који иду кроз Украјину.
3. Успон национализма у Европи
На дневном реду су били последњи избори за Европски парламент и тренд пораста национализма у Европи. Популистичке и еуроскептичне партије су освојиле срца Европљана из Велике Британије, у Грчкој, Мађарској и Француској и то је велики удар за Европску унију, а националисти су обећали да ће поделити Европу која је глобализацију узела здраво за готово.
4. Прописи и интернетска приватност у ЕУ
Едвард Сноувден је разоткрио ниво електронског надзора од стране америчке Националне безбедносне агенције и њених савезника широм света. Његове објаве су изазвале велико негодовање људи и политичара широм света који су рад НСА видели као напад на своју приватност. Европски политичари не могу игнорисати позиве људи за заштитом њихове комуникације и личних података. Ако не одмах, касније се свакако мора обратити пажњу на истрагу коју против НСА води Немачка.
5. Информатичко ратовање и његов потенцијални ефекат на интернетске слободе
Деструктивни потенцијал информатичких напада вртоглаво расте паралелно са порастом коришћења интернета у свим аспектима људског живота. Међутим, претња од хакерског напада од стране „непријатељских“ служби је оно што неке владе могу користити као изговор за ограничење интернета. Дакле, „због сигурности“ се озбиљно доводи у питање улога интернета као медија.
6. Од Украјине до Сирије – Спољна политика Барака Обаме
Критичари америчког председника га криве за издају Америке и губитак водства на глобалном нивоу. Оптужује га се да је пропустио да брани америчке интересе у Сирији, ау последње време у Украјини. Обама је недавно најавио нову доктрину која умањује ослањање Стејт департмента на војску, а јачање улоге дипломатије и заједничких активности са савезницима. Чланови клуба Билдерберг су расправљали о томе да ли је та политика осуђена на пропаст и треба ли је подржати или не.
7. Климатске промене
То је редовна тема многих расправа, не само окупљања клуба Билдерберг на конференцији у Данској. Припадници сумњиве елите су створили еуфемизам „климатских промена“ како би прикрили деиндустријализацију неких земаља, а све с циљем да се створи глобална економија под контролом мултинационалних корпорација, па чак и по цену потенцијалног пада привредног раста у одабраним земљама у којима је потребно спровести „структурне реформе“ . Пример су привреде бившег источног блока, бивша Југославија и сада Украјина, подручја у којима већ јесу, на томе се ради или ће бити угашена комплетна индустрија, а све под изговором „залагања за зелену економију“.
Билдерберг група већ шест деценија окупља тзв. „светску елиту“, која доноси одлуке које утичу на милионе људи иза затворених врата и то с врло мало обзира на потребе или жеље светског становништва.
У покушају да се извуче од оптужби, овај пут је клуб Билдерберг објавио свој службени дневни ред јавности и међу 12 тема овогодишње конференције треба споменути „нову архитектуру на Блиском Истоку“, Украјину и, као што смо већ напоменули, „будућност демократије и замку у коју је упала средња класа“, при чему се мисли на резултате избора за Европски парламент, јачање еуроскептика и радикалне деснице, што озбиљно угрожава пројекат Европске уније као супер – државе у потпуности подређене глобалистичкој елити.
Даниел Естулин, иначе признати аутор бројних књига о клубу Билдерберг, коментаришући прошлогодишњи скуп је рекао да је Билдерберг клуб одлучио да преузму контролу над Ираном, али и над Русијом и Кином.
„Билдерберг клуб је покретна трака за производњу ратова, с Ираном или неким другим, а то је важан елемент који осигурава продају оружја од којега профитирају бројни чланови клуба. Иран је кључна тачка за питање Блиског истока. То је регионална сила са пуно нафте и очигледно је да светска елита тамо треба своју власт. Следећи корак ће бити Русија и Кина“, изјавио је Даниел Естулин и видимо да се Ирану приступило на начин да се прво разбије осовина Пекинг – Техеран – Москва, што значи да су преговори који су у току део ширег плана у очувању униполарног света, а ублажавање санкција не мора нужно бити и коначно решење Запада у погледу Ирана. Проблем за елиту је што је Обамина политика уместо зближавања Техерана са Западом, само ојачала савезништво иранског вођства са Русијом и Кином.
На питање настоји ли Билдерберг подстаћи глобални раст групе БРИКС, Естулин је истакао „како је крајњи циљ светске елите преузети контролу над силама као што су Русија и Кина иу том смислу циљ „светске владе“ није никада ни постојао као појам, него као концепт глобалног пословања, односно као надзор над финансијама и енергентима више од било које друге националне или наднационалне владе ( Европска унија оп.а. ) у свету“.
„У остваривању својих циљева се група Билдерберг мисли да служи напредним технологијама којима можете контролисати цео свет у свим својим појавним облицима. Данас око нас је све технологија у чистом стању и зато имамо компаније Гугл и Амазон, компаније попут Микрософта и Ејпла који су битан инструмент америчке националне безбедности, а оно што раде нема везе с пружањем услуга, него служе за успостављање апсолутне контроле“, закључио је Естулин и сада видимо зашто је Едвард Сноувден, оперативац нижег ранга, како га назива Џон Кери, био једна од кључних тема овогодишњег окупљања.
Према ономе што се да закључити, Барак Обама је учинио неколико стратешких грешака које су довеле до потпуно другачијег исхода планова групе из прошле године, а теме (барем оне службене оп.а) говоре да би ускоро могло доћи до значајних промена у неким од кључних светских жаришта.
Paul Joseph Watson пише „како се годишње окупљање групе у Копенхагену одвија усред атмосфере панике, а 120 моћника који су позвани да учествују у раду тајновитог међународног клуба су огорчени због руске тврдоглавости око Украјине, те забринути својеврсном националистичком револуцијом којој је циљ Европска унија – два проблема која представљају озбиљну претњу униполарном свету на чијој изградњи Билдерберг ради више од 60 година“.
Елита која је учествовала на конференцији посебну пажњу обраћа и на глобално политичко буђење које негативно утиче на дугогодишњи план клуба Билдерберг да централизује власт на глобалном нивоу, а тај циљ су намеравали остварити оснивањем Трансатлантске зоне слободне трговине (Transatlantic Trade and Investment Partnership/TTIP), што је несумњиво била једна од најважнијих тема разговора на овогодишњем састанку, а списак званица потврђује све досад наведено.
ТТИП представља саставни део покушаја групе да се спаси униполарни свет стварањем „светске компаније“. У почетку се увек говорило о зони слободне трговине која ће повезати САД са Европом. Баш као што је Европска унија започела као обично подручје слободне трговине и на крају претворена у политички савез који контролише више од 50% закона и прописа њених држава чланица, која уз то не поштује национални суверенитет својих чланица, ТТИП је осмишљен како би се остварио исти циљ, само на већом нивоу.
Цео посао води Обамин трговински представник Мичаел Фромен, инсајдер Вол стрита и члан Савета за иностране послове које је чврсто повезано с клубом Билдерберг. Фромен истовремено помаже у изградњи и другог блока којег желе светски моћници, Транспацифичко партнерство, сличан пројекат који укључује земље азијско – пацифичке регије.
Обзиром да је Билдерберг предлагао евро као јединствену валуту још давне 1955., што је потврдио и председник Билдерберга Étienne Davignon када се у интервјуу 2009. хвалио да је евро као јединствена валута била управо замисао клуба Билдерберг, резултати европских избора су сигурно унели немир у глобалистичком елиту. Нема сумње да су се запрепастили када су пре десетак дана видели да се њихова планирана супер – држава Европска унија нашла на удару популистичког отпора којег, на жалост, воде радикалне националистичке странке које углавном окупљају незадовољнике пуне анимозитета према неконтролисаној политици усељавања.
Други део „евроскептика“, који су ноћна мора финансијске и предузетничке, али и глобалистичке елите, налази се на радикалном левом крилу европског политичког спектра. Логично је да ће након окупљања које је тек завршено, од стране корпоративних медија уследити демонизирање и једних и других, а све како би пројекту званом Европска унија покушао вратити стари сјај.
Само у Данској само су Morten Messerschmidt и Данска народна партија освојили 27% гласова и тако удвостручили број својих посланика у Европском парламенту. Иако су неки веома опрезни, успех Morten Messerschmidt је одраз општег негодовања не само у Данској, него у целој Европи према имиграцији и урушавању социјалне државе.
У Француској се Марин Ле Пен наметнула као жена на челу конзервативног покрета који прети да ће „разбити једну уједињену Европу“, а своју победу на изборима ЕУ је описала као „потрес који је узбуркао политичко срце Европе“.
Бирачи у Великој Британији су се такође је одлучили за одбацивање ЕУ, а успех Nigela Faragea и УКИП – а је прокоментирана као „најнеобичнијих изборни резултат у протеклих 100 година“.
Трансатлантска зона слободне трговине (ТТИП) и европска изборна катастрофа је потакла Билдерберг да се бори против низа других кључних питања, што значи да ће се удвостручити напори да се централизује економска моћ у неколико различитих области. То укључује и порез на „прљаве“ енергенте, у првом реду угаљ (Carbon Tax), који би се плаћао директно Уједињеним нацијама. Финансијски удар би претрпели појединци од којих велике компаније траже одрицања, док се великим компанијама оставља простор за несметано загађивање и гомилање богатства, док је јавности све приказано као „борба за здраву животну средину“. Занимљиво је да је након агресивне кампање против угља у Интернет анкети већина испитаника гласала против угља као извора енергије, што само потврђује наводе да људи углавном „мисле“ оно у што их се увери да требају да мисле.
Криза у Украјини и однос између Русије и НАТО савеза су такође узнемирили овај међународни клуб. Глобалисти сада разматрају како да изопште Владимира Путина и Русију из Новог светског поретка, и то само зато јер се усудио „изазвати међународну заједницу и постојећи светски поредак“, као што тврди амерички државни секретар Џон Кери.
„Билдерберг страхује да је Путин одлучан у намери изградње алтернативног светског поретка којем ће темељ бити група БРИКС, као и због његове намере да створи мултиполарни систем који ће срушити долар као светску резервну валуту. Глобалистичка елита је забринута и због Путинове намере да умањи тренутну моћ Сједињених Држава у оквиру НАТО савеза и умањи утицај Вашингтона у Европској унији“, пише Ватсон, који указује и на покушаје руског водства да о украјинској кризи директно преговара са лидерима европских земаља, без деструктивног посредништва америчке администрације.
Публициста и новинарка Кристина Мартин Хименез каже како чланови клуба планирају решити проблеме које су сами проузроковали, а једно од горућих питања у овом тренутку је украјинска криза у којој клуб Билдерберг демонстрира своју моћ“.
Ако је заиста тако како тврде експерти који се годинама баве истраживачким радом ове „тајновите“ групе, а нема разлога за сумњати да није, поставља се питање каква је улога Кине у овом „престижном“ клубу. Пре шест месеци је објављено неколико текстова о „рату Кине и групе Билдерберг“ и то у време када је Кина кренула у „де – американизацију света“, односно рушење долара као светске валуте у чему јој се придружила и Русија. Да Владимир Путин и готово сви (ако не буквално сви оп.а.) званице на скупу у Копенхагену баш нису у пријатељским односима дало се видети из текстова које је о сукобу руског председника са „тајном“ организацијом објављивала руска Правда, међутим, било би занимљиво знати која је улога врхунског професора економије са Универзитета у Пекингу и секретара Централног комитета КП Кине задуженог за „развој и реформе“, Лиу Ксеа.
Будући да др Кевин Барретт, амерички експерт за борбу против тероризма и политички аналитичар, пише „како је у Копенхагену Билдерберг сковао заверу против руско – иранско – кинеског савеза у настајању“, улога два кинеска представника још више добија на тежини.
Учешће кинеских представника неки објашњавају жељом чланова клуба да „Кину привуку Америци“, што је отприлике иста стратегија која се примењује у случају Ирана. За Техеран се сматрало да ће политика попуштања довести до удаљавања од Москве и Пекинга и зближавања са Западом, што се за сада показала као погрешна процена.
Дневни лист Want ChinaTimes је на ту тему објавио слиједећи текст:
„Два кинеска делегата, укључујући познатог реформиста и стручњака из области политичке економије Лиу Ксе, учествоваће на овогодишњем сусрету клуба Билдерберг, једне од најтајанственијих глобалних конференција на свету. Лиу Ксе, директор Државног уреда за финансијске и економске послове и други човек Секретаријата за национални развој и реформе Централног комитета КП Кине, биће у пратњи Ксуанг Јипинга, професора економије са Универзитета у Пекингу.
На састанцима клуба Билдерберг годишње буде око 120-150 политичких лидера и професионалаца из индустрије, финансија, академске заједнице и медија, од којих је већина из Европе и Северне Америке.
Учешће Лиу Ксеа на овогодишњој конференцији је значајно јер се он сматра човеком од највећег поверења кинеског председника Сји Ђинпинга – познају се од школских дана још од 1960. Након што је завршио политичку економију у Кини, Лиу је 1995. магистрирао је на Харварду и говори се да размишља као реформатор унапред и да му је поверена визија Кине за идућих десет година. Лу Ксе је задужен за реформу на кључном трећем пленуму 18. Националног конгреса у новембру прошле године.
Пре Лиу Кеа и Ксуанг на скупу је био још само један познати кинески учесник, бивши заменик министра спољних послова Фу Јинг, који је учествовао у окупљањима 2011. и 2012. године. “
Традиционално шкрти на речима, Кинези су овај пут надмашили сами себе и ниједан кинески медиј (на енглеском језику оп.а.) није посветио пажњу скупу у Копенхагену.
Пепе Ескобар: „Паника у Билдербергу“
Судећи по ономе што за РТ пише Пепе Ескобар, Русија није нимало забринута због учествовања кинеских представника на овом „тајновитом“ окупљању.
„Одмах након што је амерички председник Барак Обама најавио своју рециклирану доктрину, због које је Пентагон прокључао од беса „Господари свемира“ су се окупили на још увек врло тајној годишњој конференцији клуба Билдерберг. Овај клуб је у својој бити „атлантска изузетност у акцији“ и на годишњим окупљањима се доносе оцене ранијих одлука. Сочан списак званица су обогатили Breedlove, Lagarde и „Fogh of War” НАТО савеза (главни секретар Расмуссен оп.а.), потом Петреус, Кисинџер и Зелик, елита западних банкара, уобичајени медијски сумњивци из Економиста, Финаншл Тајмса, Googleov Eric Schmidt, „принц таме“ Richard Perle, па чак и – што је прилично фасцинантно – по први пут, један кључни кинески званичник. То је Лиу Ксе, други човек Секретаријата ЦК за национални развој и реформу и стварна еминенција Пекинга у сложеној мрежи комисија и политике задужених за спровођење амбициозне и многостране економске реформе. Је ли, дакле, Лиу Ксе позван у Билдерберг како би га завели или га је Пекинг успео убацити у скуп преко његових широких контаката на Западу? „Господари свемира“ су се у сваком случају уплашили, што се види из две главне теме које се међусобно преплићу, а то је однос Русије и НАТО савеза у Украјини и тежња групе БРИКС да изгради мултиполарни светски поредак“, за РТ пише Пепе Ескобар.
Max Keiser са своје стране тврди да је кинески високопозиционирани званичник позван да појасни шта ће за глобалну економију значити уговори које су у Шангају потписали Русија и Кина, но сам Лиу Ксе се није изјаснио нити је коментарисао састанак, држећи се строго и сам правила „Chatham House“ (Chatham House Rule), а она налажу да се изговорено током конференције не сме износити у јавност, као ни идентитет учесника или чланова клуба.
Међутим, сада је Билдеберг одлучио да изађе у јавност са комплетном листом учесника и већ је лакше утврдити које су доминантне теме на окупљању. За сам садржај разговора ћемо се морати још стрпети (једва је и ВикиЛикс успео доћи до неких докумената, али старих неколико деценија оп.а. ), а што се тиче кинеских представника, тешко је поверовати да је власт у Пекингу одлучила уништи нешто на чему Кина и Русија мукотрпно раде више од једне деценије.
Комплетна листа zvanica за 62. gодишње окупљање клуба Билдерберг:
FRA Castries, Henri de Chairman and CEO, AXA Group
DEU Achleitner, Paul M. Chairman of the Supervisory Board, Deutsche Bank AG
DEU Ackermann, Josef Former CEO, Deutsche Bank AG
GBR Agius, Marcus Non-Executive Chairman, PA Consulting Group
FIN Alahuhta, Matti Member of the Board, KONE; Chairman, Aalto University Foundation
GBR Alexander, Helen Chairman, UBM plc
USA Alexander, Keith B. Former Commander, U.S. Cyber Command; Former Director, National Security Agency
USA Altman, Roger C. Executive Chairman, Evercore
FIN Apunen, Matti Director, Finnish Business and Policy Forum EVA
DEU Asmussen, Jörg State Secretary of Labour and Social Affairs
HUN Bajnai, Gordon Former Prime Minister; Party Leader, Together 2014
GBR Balls, Edward M. Shadow Chancellor of the Exchequer
PRT Balsemão, Francisco Pinto Chairman, Impresa SGPS
FRA Baroin, François Member of Parliament (UMP); Mayor of Troyes
FRA Baverez, Nicolas Partner, Gibson, Dunn & Crutcher LLP
USA Berggruen, Nicolas Chairman, Berggruen Institute on Governance
ITA Bernabè, Franco Chairman, FB Group SRL
DNK Besenbacher, Flemming Chairman, The Carlsberg Group
NLD Beurden, Ben van CEO, Royal Dutch Shell plc
SWE Bildt, Carl Minister for Foreign Affairs
NOR Brandtzæg, Svein Richard President and CEO, Norsk Hydro ASA
INT Breedlove, Philip M. Supreme Allied Commander Europe
AUT Bronner, Oscar Publisher, Der STANDARD Verlagsgesellschaft m.b.H.
SWE Buskhe, Håkan President and CEO, Saab AB
TUR Çandar, Cengiz Senior Columnist, Al Monitor and Radikal
ESP Cebrián, Juan Luis Executive Chairman, Grupo PRISA
FRA Chalendar, Pierre-André de Chairman and CEO, Saint-Gobain
CAN Clark, W. Edmund Group President and CEO, TD Bank Group
INT Coeuré, Benoît Member of the Executive Board, European Central Bank
IRL Coveney, Simon Minister for Agriculture, Food and the Marine
GBR Cowper-Coles, Sherard Senior Adviser to the Group Chairman and Group CEO, HSBC Holdings plc
BEL Davignon, Etienne Minister of State
USA Donilon, Thomas E. Senior Partner, O’Melveny and Myers; Former U.S. National Security Advisor
DEU Döpfner, Mathias CEO, Axel Springer SE
GBR Dudley, Robert Group Chief Executive, BP plc
FIN Ehrnrooth, Henrik Chairman, Caverion Corporation, Otava and Pöyry PLC
ITA Elkann, John Chairman, Fiat S.p.A.
DEU Enders, Thomas CEO, Airbus Group
DNK Federspiel, Ulrik Executive Vice President, Haldor Topsøe A/S
USA Feldstein, Martin S. Professor of Economics, Harvard University; President Emeritus, NBER
CAN Ferguson, Brian President and CEO, Cenovus Energy Inc.
GBR Flint, Douglas J. Group Chairman, HSBC Holdings plc
ESP García-Margallo, José Manuel Minister of Foreign Affairs and Cooperation
USA Gfoeller, Michael Independent Consultant
TUR Göle, Nilüfer Professor of Sociology, École des Hautes Études en Sciences Sociales
USA Greenberg, Evan G. Chairman and CEO, ACE Group
GBR Greening, Justine Secretary of State for International Development
NLD Halberstadt, Victor Professor of Economics, Leiden University
USA Hockfield, Susan President Emerita, Massachusetts Institute of Technology
NOR Høegh, Leif O. Chairman, Höegh Autoliners AS
NOR Høegh, Westye Senior Advisor, Höegh Autoliners AS
USA Hoffman, Reid Co-Founder and Executive Chairman, LinkedIn
CHN Huang, Yiping Professor of Economics, National School of Development, Peking University
USA Jackson, Shirley Ann President, Rensselaer Polytechnic Institute
USA Jacobs, Kenneth M. Chairman and CEO, Lazard
USA Johnson, James A. Chairman, Johnson Capital Partners
USA Karp, Alex CEO, Palantir Technologies
USA Katz, Bruce J. Vice President and Co-Director, Metropolitan Policy Program, The Brookings Institution
CAN Kenney, Jason T. Minister of Employment and Social Development
GBR Kerr, John Deputy Chairman, Scottish Power
USA Kissinger, Henry A. Chairman, Kissinger Associates, Inc.
USA Kleinfeld, Klaus Chairman and CEO, Alcoa
TUR Koç, Mustafa Chairman, Koç Holding A.S.
DNK Kragh, Steffen President and CEO, Egmont
USA Kravis, Henry R. Co-Chairman and Co-CEO, Kohlberg Kravis Roberts & Co.
USA Kravis, Marie-Josée Senior Fellow and Vice Chair, Hudson Institute
CHE Kudelski, André Chairman and CEO, Kudelski Group
INT Lagarde, Christine Managing Director, International Monetary Fund
BEL Leysen, Thomas Chairman of the Board of Directors, KBC Group
USA Li, Cheng Director, John L.Thornton China Center,The Brookings Institution
SWE Lifvendahl, Tove Political Editor in Chief, Svenska Dagbladet
CHN Liu, He Minister, Office of the Central Leading Group on Financial and Economic Affairs
PRT Macedo, Paulo Minister of Health
FRA Macron, Emmanuel Deputy Secretary General of the Presidency
ITA Maggioni, Monica Editor-in-Chief, Rainews24, RAI TV
GBR Mandelson, Peter Chairman, Global Counsel LLP
USA McAfee, Andrew Principal Research Scientist, Massachusetts Institute of Technology
PRT Medeiros, Inês de Member of Parliament, Socialist Party
GBR Micklethwait, John Editor-in-Chief, The Economist
GRC Mitsotaki, Alexandra Chair, ActionAid Hellas
ITA Monti, Mario Senator-for-life; President, Bocconi University
USA Mundie, Craig J. Senior Advisor to the CEO, Microsoft Corporation
CAN Munroe-Blum, Heather Professor of Medicine and Principal (President) Emerita, McGill University
USA Murray, Charles A. W.H. Brady Scholar, American Enterprise Institute for Public Policy Research
NLD Netherlands, H.R.H. Princess Beatrix of the
ESP Nin Génova, Juan María Deputy Chairman and CEO, CaixaBank
FRA Nougayrède, Natalie Former Director and Executive Editor, Le Monde
DNK Olesen, Søren-Peter Professor; Member of the Board of Directors, The Carlsberg Foundation
FIN Ollila, Jorma Chairman, Royal Dutch Shell, plc; Chairman, Outokumpu Plc
TUR Oran, Umut Deputy Chairman, Republican People’s Party (CHP)
GBR Osborne, George Chancellor of the Exchequer
FRA Pellerin, Fleur State Secretary for Foreign Trade
USA Perle, Richard N. Resident Fellow, American Enterprise Institute
USA Petraeus, David H. Chairman, KKR Global Institute
CAN Poloz, Stephen S. Governor, Bank of Canada
INT Rasmussen, Anders Fogh Secretary General, NATO
DNK Rasmussen, Jørgen Huno Chairman of the Board of Trustees, The Lundbeck Foundation
INT Reding, Viviane Vice President and Commissioner for Justice, Fundamental Rights and Citizenship, European Commission
USA Reed, Kasim Mayor of Atlanta
CAN Reisman, Heather M. Chair and CEO, Indigo Books & Music Inc.
NOR Reiten, Eivind Chairman, Klaveness Marine Holding AS
DEU Röttgen, Norbert Chairman, Foreign Affairs Committee, German Bundestag
USA Rubin, Robert E. Co-Chair, Council on Foreign Relations; Former Secretary of the Treasury
USA Rumer, Eugene Senior Associate and Director, Russia and Eurasia Program, Carnegie Endowment for International Peace
NOR Rynning-Tønnesen, Christian President and CEO, Statkraft AS
NLD Samsom, Diederik M. Parliamentary Leader PvdA (Labour Party)
GBR Sawers, John Chief, Secret Intelligence Service
NLD Scheffer, Paul J. Author; Professor of European Studies, Tilburg University
NLD Schippers, Edith Minister of Health, Welfare and Sport
USA Schmidt, Eric E. Executive Chairman, Google Inc.
AUT Scholten, Rudolf CEO, Oesterreichische Kontrollbank AG
USA Shih, Clara CEO and Founder, Hearsay Social
FIN Siilasmaa, Risto K. Chairman of the Board of Directors and Interim CEO, Nokia Corporation
ESP Spain, H.M. the Queen of
USA Spence, A. Michael Professor of Economics, New York University
FIN Stadigh, Kari President and CEO, Sampo plc
USA Summers, Lawrence H. Charles W. Eliot University Professor, Harvard University
IRL Sutherland, Peter D. Chairman, Goldman Sachs International; UN Special Representative for Migration
SWE Svanberg, Carl-Henric Chairman, Volvo AB and BP plc
TUR Taftalı, A. Ümit Member of the Board, Suna and Inan Kiraç Foundation
USA Thiel, Peter A. President, Thiel Capital
DNK Topsøe, Henrik Chairman, Haldor Topsøe A/S
GRC Tsoukalis, Loukas President, Hellenic Foundation for European and Foreign Policy
NOR Ulltveit-Moe, Jens Founder and CEO, Umoe AS
INT Üzümcü, Ahmet Director-General, Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons
CHE Vasella, Daniel L. Honorary Chairman, Novartis International
DNK Vestager, Margrethe Deputy Prime Minister and Minister for Economic Affairs and the Interior
FIN Wahlroos, Björn Chairman, Sampo plc
SWE Wallenberg, Jacob Chairman, Investor AB
SWE Wallenberg, Marcus Chairman of the Board of Directors, Skandinaviska Enskilda Banken AB
USA Warsh, Kevin M. Distinguished Visiting Fellow and Lecturer, Stanford University
GBR Wolf, Martin H. Chief Economics Commentator, The Financial Times
USA Wolfensohn, James D. Chairman and CEO, Wolfensohn and Company
NLD Zalm, Gerrit Chairman of the Managing Board, ABN-AMRO Bank N.V.
GRC Zanias, George Chairman of the Board, National Bank of Greece
USA Zoellick, Robert B. Chairman, Board of International Advisors, The Goldman Sachs Group
(Адванце)
