Русија ће, као одговор на стварање европског „противракетног штита“ у свој арсенал одбране и потенцијалне одмазде уврстити тзв. „возове одмазде“, који ће носити нуклеарне ракете.

Носивост стандардног совјетског вагона-хладњаче износи отприлике 47 тона, па аналитичари претпостављају да би ракетни систем „Булава“ са тежином од 38 тона, и „Јарс“, тежак 49 тона, били идеални за тај вид одбране.

Професор Јуриј Григорјев, доктор техничких наука, истиче да је систем „возова одмазде“ боље заштићен од нуклеарног удара противника него раније мобилне лансирне рампе, које су могле да „нестану“ у првом нападу.

Ипак ,Григорјев указује на потенцијалну опасност у вријеме мира у случају да терористи дигну у ваздух такав воз са ракетама које су опремљене нуклеарним главама. Чак и обична несрећа може довести до непредвидљивих трагичних посљедица – напомиње он.

Телевизијски канал „Звезда“, који припада медијској групи под вођством Министарства обране Русије, потврђује да је један од научно-истраживачких института, који ради за интересе Ракетних јединица стратешке намене, успешно извршио још једну етапу истраживања новог вида одбране.

Овај систем требало би да уђе у наоружање Русије већ до 2020. године, будући да ће до 2018. или 2020. европска противакетна одбрана бити опремљена новим ракетама „СМ-3“ те ће тако моћи да пресреће руске интерконтиненталне ракете.

Границу РФ ће чувати систем, способан да прати 50 циљева

Радарски систем кружног прегледа „Форпост“ је способан да региструје покретне објекте на удаљености до 20 километара и да проналази до 50 циљева истовремено.

Он ће помоћи у чувању руске границе, саопштено је у прес-служби „Уједињена корпорација за производње инструмената“, на чијем концерну је конструисан радарски систем.

Државна корпорација „Ростех“ и њена јединица „Уједињена корпорација за производње инструмената“ је представила систем на изложби средстава за безбедност државе „Интерполитех-2014“ у Москви, која је била отворена од 21. до 24. октобра.

Посетиоци су у току 4 дана могли да виде полицијску и војну технику, средства за чување и безбедност, медицинску опрему за пружање екстерне помоћи.

Најновији беспилотни комплекси за руску војску

Најновији извиђачко-ударни оперативни комплекс требао би бити изграђен на бази беспилотне летелице Ту-300, конструисане од стране компаније Тупољев.

Током недавно одржане изложбе роботизованих комплекса и комплекса са беспилотним летећим апаратима у Подмосковљу, војна лица су показала велико интересовање управо за природни образац Ту-300. Модернизована варијанта комплекса би требала да поседује побољшане летачке карактеристике долета при брзини од 950 километара на час.

Узлетна маса летелице износи више од 3 тоне, од чега на терет отпада 1 тона. У модернизованој варијанти авиона планира се да буде искоришћен мотор серијског Јак-40. Читав терет – радио-електронска апаратура или ракетно-бомбашко наоружање биће размештен у трупу и на спољним тачкама за подвешавање.

У својству ударних средстава на Ту-300 могу се искористити малогабаритне високо-експлозивне авионске бомбе и друга управљачка и неуправљачка авионска муниција. Компанија Тупољев је позната по изради целог низа беспилотних система.

Златни период компаније односи се на 70-те године прошлог века, када су били изграђени такви системи као што су Рејс и Стриж. Беспилотни комплекси Ту-300 Коршун изграђен је 90-их година и није имао себи сличног у свету. Ипак, из више разлога, финансијских и организационих, пројекат није био реализован, али у потпуности може послужити прототипом за даљи развој, наглашава главни уредник сајта UAV.RU Денис Федутинов:

„Ако се жели, не модернизовати совјетски комплекс, а искористити радови специјалиста компаније Тупољ у области беспилотне авијације, у томе има рационалног смисла. Приликом наставка радова у области беспилотне технике које изводи Обједињена авијациона корпорација, то искуство ће, вероватно, бити од користи.”

Паралелно са пројектом Ту-300 компанија Транзас из Петербурга наставља са радом на беспилотном авиону масе од око 1 тоне. На машини масе од око 5 тона ради казањска фирма КБ „Симонов“. Повећање дужине лета тих беспилотника може достићи 20-30 часова. Ипак, не може се рећи да ће 5-тона машина бити само ударна – то ће бити извиђачко-ударна летилица, подвлачи Денис Федутинов:

„На изради прилично тешког беспилотника ради компанија Сухој – то је апарат масе од 20 тона. Радови на њему ће вероватно још дуго трајати и овде може бити од користи искуство специјалиста из Тупоља.”

Први лет овог ударног беспилотног авиона може бити изведен 2018. године. Рад на комплексу иде по плану. Предност тешког руског беспилотника ће, вероватно, бити његова слаба видљивост за радаре противника, као и то што ће радити при прилично високој брзини и имати велику носивост.

Руководство Министарства одбране РФ донело је одлуку о формирању јединице беспилотних летелица у саставу оружаних снага Русије. У овом тренутку, у копненим снагама већ пристижу беспилотни комплекси Гранат, Елерон, Тахион и Застава. Мали беспилотник Гранат за рачун смањења времена на откривању циљева повећава два пута ефикасност стрељања артиљеријских дивизија.

Беспилотна летелица Елерон – специјално извиђачко средство кратког домета. У зависности од задатка, Елерона може окачити на летелицу фотоапарат, камеру, термовизор или средства за радио-електронска извиђања.

(Срна, Глас Русије)

Ознаке: NATO, ruska vojska, противракетни штит, Русија, руске ракете, руски возови одмазде