Прочитај ми чланак
Премијер Србије Александар Вучић договорио је с премијером НР Кине Ли Кећијангом да самит 16 лидера земаља централне и источне Европе буде одржан у децембру у Београду, а организатори тог скупа биће Србија и Кина. У децембру ће кинески премијер посетити Београд, када ће заједно са српским премијером отворити мост Земун–Борча. Том приликом, двојица премијера, заједно с мађарским колегом Виктором Орбаном, потписаће уговор о изградњи брзе пруге Београд–Будимпешта.
Биће то прва посета кинеског премијера Београду после скоро 30 година. „То је велика ствар за Србију. Први пут после 1986. долази кинески премијер у Београд, али и још 16 премијера централне и источне Европе. Најмање 35–40 година није било таквог скупа на територији Србије”, рекао је Вучић после састанка с Ли Кећијангом, с којим се јуче састао у Тјенцину, где учествује на Светском економском форуму.
„Кина и Србија су добри пријатељи и партнери. Традиционално пријатељство, као и чврсти темељи на политичком нивоу су оно што нас спаја. Србија је прва земља у централној и југоисточној Европи која је успоставила стратешко партнерство са Кином”, истакао је Ли Кећијанг.
На састанку је договорено да у децембру двојица премијера, заједно са мађарским колегом Виктором Орбаном, потпишу уговор о изградњи пруге Београд–Будимпешта. „То ће бити веома користан пројекат у тренутној економској ситуацији у Европи и биће позитиван и охрабрујући сигнал”, закључио је Ли.
Пруга Београд–Будимпешта биће за Србију веома важна, јер ћемо тиме заузети простор источне и централне Европе, саопштено је из владине Канцеларија за сарадњу с медијима. „Ту прилику не смемо да пропустимо”, истакао је Вучић.
Он је рекао и да му је Ли пренео да је недавно разговарао са грчким премијером Антонисом Самарасом и да су договорили да се пруга Будимпешта–Београд настави ка Солуну, истакавши да би то за Србију представљало највећи инфраструктурни пројекат. Он је додао да је кључни проблем финансирања и да је премијер Ли показао велико разумевање за висину јавног дуга у Србији. Он верује, како ореноси Бета, да ће се „наћи најповољнији могући модел. финансирања за наших 180 километара пруге, пошто Мађари немају проблем финансирања својих 180 километара”.
Иначе, београдски самит је трећи самит Кине и 16 земаља централне и источне Европе. Први је одржан у Варшави, а на другом, прошле године у Букурешту, Србија, Кина и Мађарска су постигле договор о заједничком пројекту модернизације железнице између Будимпеште и Београда.
Говорећи о предстојећем самиту, Вучић је рекао да је веома срећан и задовољан због части која је указана Србији: „Надам се само да ћемо бити довољно спремни и успешни да будемо добри домаћини таквом скупу и извучемо за Србију највећу корист”.
Вучић је подсетио да су, пре ове владе, током деведесетих, двехиљадитих, 2009. и 2010. многи покушавали да доведу кинеског премијера у Србију: „Нико није успео. Сада смо ми успели,”
Српски премијер је истакао да је Ли Кећијанг најавом те посете указао посебну наклоност према Србији, као и одлуком да Вучић, на свечаној вечери за учеснике Светском економском форуму у Тјенђину, седи поред њега: „То добро говори о угледу који наша Србија има у Кини и Србија ту прилику неће да пропусти”.
Како је саопштено из Владе Србије, Вучић је јуче разговарао и с представницима компаније ЦРБЦ, која гради мост Земун–Борча. Он се сусрео и с представницима државне индустријске корпорације НОРИНЦО, 151. на листи од 500 највећих компанија на свету која се бави системима одбране, трговином нафте и рударством, а заинтересована је за инвестирање у Србији.
Аналитичари: Самит у децембру важан за српску привреду
Одржавање самита Кине и 16 земаља централне и источне Европе крајем године у Београду имаће огроман значај за српску привреду, али и за реафирмацију политичког значаја Србије, рекли су Танјугу стручњаци.
Истраживач сарадник Института за међународну политику и привреду Ивона Лађевац оценила је то представља неку врсту реализације стратешког партнерства Кине и Србије: „Одлука да се самит одржи у Београду значајна је за реафирмацију политичког значаја Србије у оквиру европског континента, али је значајна и са економског аспекта, будући да се отварају могућности за пласирање новог, додатног кинеског капитала у тржиште наше земље, у нашу привреду”.
Она је напоменула да је Србија за Кину интересантнија од других земаља централне и источне Европе због тога што има приступ тржишту ЦЕФТА и Русије, као и контакте које је наследила као сукцесор бивше СФРЈ са земљама покрета несврстаних: „Кинезима је то јако значајно јер преко Србије и веза које она има могу да пласирају свој капитал и у даљим крајевима, попут Јужне Америке и Африке”. Подсетивши да је Кина одредила кредитну линију за пласман у регион од 10 милијарди долара, Ивона Лађевац је приметила да то отвара доста простора за спровођење различитих енергетских и инфраструктурних пројеката: „Највећи значај се огледа у даљим улагањима у железничку инфраструктуру”. Ту су и даља улагања у српску енергетику, а отварају се и могућности за инвестиције у друге гране привреде, попут пољопривреде, као и за отварање нових предузећа. „рпски производи лакше могли пласирати на кинеском тржишту, које је огромно. Целокупна производња Србије могла би да буде пласирана на том тржишту”.
И Ивона Лађевац и спољнополитички аналитичар Симеон Побулић слажу се у оцени да је важно и то што даља сарадња Србије и Кине неће бити политички условљени нити ће изазивати на међународном плану ону врсту негативне пажње какву изазивају односи са Русијом, у светлу украјинске кризе.
Побулић сматра да избор Србије није случајан, већ да је резултат неких ширих рачуница, и да одлука Кине „има снажну политичку конотацију”: „Тај самит је за нас веома важан јер нам отвара простор за финансирање развоја, и то од земље која је други економски фактор у свету и која је у великој мери независна од свих европских збивања”.
(Политика)
