Прочитај ми чланак
Азилантима у Србији одавно су тесни сви центри у које их смешта држава, а њихов број се и даље повећава. За првих шест месеци ове године стигло је 4.300 тражилаца азила, а у центре их је смештено скоро 2.900. Целе прошле године, која је била најдраматичнија, регистровано је 5.065 људи који су скровиште затражили у нашој земљи, а у центрима је боравило 3.023.
СРБИЈА РЕКОРДЕР Међу азилантима који са Балкана одлазе у западну Европу, Србија је рекордер. Извештај Европске комисије објављен пре неколико дана показује да је број азиланата из наше државе прошле године повећан за 17 одсто у односу на 2012. годину. Из Србије је 2013. године отишло 22.500 лажних азиланата, углавном Рома. – Немачка је главна дестинација и тамо је тражилаца азила из Србије колико и из Сирије – објашњава Гергинов. – Од Немачке смо тражили да укину социјална давања тражиоцима, све док се њихов статус не провери и то би могло у великој мери да реши овај проблем.
Ради поређења, у 2012. години у центрима их је било 1.548, у 2011. – 771, а у 2010. – 434.
Све више их проналази “пукотине” у српским границама и најчешће преко Косова стиже на југ и даље широм Србије. Да би зиму дочели на сувом и топлом, држава ће морати хитно да пронађе нове капацитете за смештај ових људи, међу којима је највише миграната из Сирије, Еритреје, Сомалије, Авганистана и Судана. Још пре три године донета је одлука да привремени дом за тражиоце азила постане и напуштена касарна у селу Мала Врбица код Младеновца, али због протеста групе грађана и отпора локалне самоуправе то се још није догодило.
– У центрима је тренутно смештено 450 тражилаца азила, али тај број варира. Једни одлазе, други долазе – каже Иван Гергинов, помоћник комесара за избеглице и мигранте.
– Хитно нам је потребан још један центар, јер зиму морамо да дочекамо спремни. О азилантима треба да бринемо на прави начин, између осталог и због тога што нам је то један од услова за приступање Европској унији. Мигранти који долазе у Србију клоне се сукоба, не праве никакве проблеме, али ипак постоји отпор појединаца према њима. Током поплава у Обреновцу, помажући у евакуацији, они су показали колико су хумани, а сада је на нас ред да их примимо, сместимо и покажемо да смо људи.
Азиланти у Србији остају у просеку око осам недеља, колико им треба да се одморе и нађу начин да стигну до свог циља, до држава западне Европе, пре свега до Швајцарске и Немачке. Највећи број њих су праве избеглице, побегли од рата, а за многе је цело село скупљало новац да би се отиснули на неизвестан пут.
А највећи број азиланата који бораве у Србији оде преко границе пре него што и започну процедуру за добијање азила. Прошле године, на пример, само њих 139 је започело тај процес. Годину раније, у процедуру је ушло 336.
(Вечерње новости)
