Прочитај ми чланак
Иницијатива о власти у БиХ без СНСД осуђена је на пропаст, тако да је време да се обнови срушени мост између СНСД и СДС.
Почетком новембра 2010. године лидери Савеза независних социјалдемократа и Српске демократске странке Милорад Додик и Младен Босић парафирали су политичку платформу о заједничком деловању на државном нивоу, која је затим прихваћена у органима СНСД и СДС, чиме је утврђено усаглашено деловање на нивоу БиХ. У потписаној платформи СНСД и СДС истакли су да ће на најбољи могући начин заједно штитити уставну позицију РС, њен територијални интегритет и уставно-правни суверенитет, заснован на Уставу РС и Анексу четири Дејтонског споразума.
У платформи је наглашено да странке не прихватају промене Устава БиХ које задиру у дејтонске надлежности РС и механизме заштите њених интереса, те да досадашњи предлози попут “априлског пакета”, “бутмирског пакета” и “прудског споразума” не могу бити полазна основа за будуће разговоре. У овом документу је наложено да не може бити даљњег преноса надлежности и да је потребно преиспитати сврсисходност свих досад неуставно пренесених надлежности. Новоизабрани председник РС Милорад Додик није искључио могућност да СНСД и СДС уђу у коалицију и на ентитетском нивоу, што се није догодило због Босићевог инсистирања да СДС у Републици Српској остане у опозицији.
УНУТРАШЊИ И СПОЉНИ МОСТОВИ
Крајем марта 2013. године договорен је наставак заједничког деловања на нивоу БиХ, а договорено је и да ће СНСД и СДС формирати заједничко тело које ће написати нови закон о Уставном суду БиХ јер је оцењено да је Уставни суд реметилачки фактор те да се треба ослободити странаца. Постигнут је споразум да се представници партија састају свака три месеца, те да ће платформа бити настављена и након избора 2014. године, без обзира на резултат избора.
Платформа о заједничком деловању лоше је примљена у Федерацији, поједини медији су је оценили као државни удар. Одмах пошто је донесена, платформа је била на перманентном удару оних којима Република Српска није на срцу. Роварили су и код једне и код друге стране да би платформа била срушена, у чему су средином септембра 2013. и успели. Споразум између СНСД и ХДЗ БиХ, који никада није формално донесен, али у пракси постоји, такође је кост у грлу бројним страним и домаћим центрима моћи. У политичком Сарајеву је одмах окарактерисан као „хришћански савез” и о њему се говорило искључиво у негативној конотацији, подједнако као и о платформи СНСД и СДС. Он је тренутно на удару.
Сем два унутрашња, председник Додик успео је да направи и два трансконтинентална „моста”. Први је између Српске и Москве, а други, једнако важан, између Српске и Израела. Сусрети Додика са Путином и Либерманом донели су Српској политичку тежину, пред којом су устукнули многи. Једни нису смели да се замере Путину, други Либерману. У противном, удари на Републику Српску и њеног председника били би отворенији и бескрупулозни. Нису изостали, али су били суптилнији, прикривени, „обојени”.
АМЕРИЧКИ ПРАГМАТИЗАМ
Додикова изборна победа била је изненађење за многе, те за Додика данас на Западу кажу да је опасна политичка енигма, а неки и да је постао макијавелиста, па и Макијавели лично. Уједно, председника Додика исти центри моћи доживљавају као промотера руске економије, односно руских интереса и политике, али се нико не усуђује да се замери са Либерманом.
Недавни разговор британског и немачког амбасадора са председником Додиком у Бањалуци о британско-немачкој иницијативи о реформи институција БиХ указао је на то да Запад председника Српске настоји да придобије за будућу пројекцију БиХ. Ускоро ће се, одмах по именовању новог амбасадора, код Додика појавити и Амери лично.
Бела кућа није негирала вест о Обамином тајном писму иранском ајатолаху Хамнеију у којем се предлаже заједнички наступ према Исламској држави, што и последње „неверне Томе” треба да увери у америчку прагматичност и прихватање реалности јер се Ирану, до јуче сматраном за једну од земаља које чине „осовину зла”, нуди партнерство.
Ситуација с Исламском државом иначе измиче контроли, а очекују се и рефлексије на Балкану. Стога је америчкој дипломатији у интересу стабилизација прилика у БиХ, а што намеравају постићи новим властима које виде у осовини СДА-ХДЗ-СНСД. Позив на састанак Трилатералне комисије у Београду Изетбеговић очито није знао да протумачи. Зато је Изетбеговићева иницијатива за успостављање власти у БиХ без СНСД и ХДЗ осуђена на пропаст. Међутим, можда би било добро да лидери СНСД и СДС поново прочитају платформу о заједничком деловању и да и тај, срушени мост зарад Републике Српске обнове. Време је за компромисе.
