Прочитај ми чланак
„Када је прошле седмице Хашки трибунал одлучио о Шешељевом пуштању на слободу, чак ни бивши партијски пријатељи нису желели његов повратак. Јер они сада тврде да су преобраћени“, пише Берлинер цајтунг.
„Војислав Шешељ је човек из прошлости. Више од једне деценије је у Хагу трајао процес због његових наводних злочина у југословенском рату. Сада се враћа у Београд, што узнемирује тамошњу владу“, пише Берлинер цајтунг. „Шешељ, некада страх и трепет као шеф паравојске у сецесионистичком југословенском рату, а касније ултранационалистички вођа Радикалне странке, у фебруару 2003. (када се добровољно предао, прим. ред.) имао је код својих присталица имиџ народног хероја и борца за слободу. Када је прошле седмице Хашки трибунал одлучио о пуштању на слободу, чак ни бивши партијски пријатељи нису желели његов повратак. Јер они сада тврде да су преобраћени. Најважнији функционери Радикала су 2008. окренули леђа Шешељу и основали Напредну странку. Данас владају и верују да су на путу реформи ка Европској унији – што их није поколебало да прошлог месеца одрже војну параду за Владимира Путина, која се граничила са слављењем култа личности.
Усред те растрзаности, Шешељев повратак је прилично неугодан, то је човек чија је фантазија некада била да се Хрватима копају очи зарђалим кашикама. Хрватска, између осталих, данас одлучује да ли комшијска земља сме у Европску унију. Из владајућих кругова у Београду се чак чује да иза ослобађања Шешеља стоји западна завера чији је циљ, како претпоставља један министар, дестабилизација реформаторског премијера Александра Вучића. Заиста многи у Београду верују да Шешељев повратак може да удахне нови живот његовим Радикалима, који су у међувремену потонули у безначајност“, додаје Берлинер цајтунг. То је уједно једини немачки лист који данас доноси осврт на долазак Шешеља у Београд, остале новине су том догађају посветиле највише кратку вест.
Тишина и неразумевање
Више се извештава о јуче окончаној посети Едија Раме. Овде издвајамо коментар бечког листа Пресе: „Албанска мањина у Србији приредила је одушевљени пријем госту из далеке матице, који је дочекан као месија. Хиљаде су нагрнуле на улице Прешева када је пристизала лимузина Едија Раме. Аплаузом и албанским заставама су знатижељни славили свог идола. Јер Рама је само дан раније свом колеги Александру Вучићу у Београду рекао недипломатски јасно мишљење: Србија треба да призна неповратну реалност независности Косова.“ Лист наводи да је српска булеварска штампа била огорчена тим Раминим речима, а да је посетом изгледа задовољан само Брисел који је и приморао две земље из европске чекаонице на зближавање.
Портал Баварске телевизије такође доноси коментар: „Срби и Албанци су некада били на истој страни, на Косову пољу, против турских завојевача. Али од тада су прошли векови. Данас је Косово минско поље између Београда и Тиране.“ Ауторка наводи да је Рамин позив Србији да прихвати независност Косова био „провокација“, а да је Вучић „очекивано експлодирао и узвратио ватру“. „Када се дим разишао, обојица су рекли да ће Албанија и Србија наравно сарађивати. Рецимо у писању захтева Бриселу. Јер и Тирана и Београд желе новац од ЕУ за градњу железнице и аутопут који ће ићи и кроз Косово. Добро је што има Европске уније. Србија и Албанија желе да јој припадају и то што пре. Али мораће да причекају и најпре посвршавају домаће задатке: нормализују односе, признају мањине, покрену привреду и изграде цивилно друштво. Зато ове две земље морају даље да разговарају, иако се после 68 година тишине и даље не разумеју.“
(Дојче веле)
